Puste ulice, dugi redovi ispred prodavnica i apoteka, puna kolica osnovnih životnih namirnica, Beogradski sajam i sportske dvorane pretvorene u bolnice sa vojničkim ležajima. 

I tišina. 

Ovo su samo neke od slika Beograda po uvođenju vanrednog stanja, 15. marta. Slično je širom Srbije. Tišina i praznina. I strah. 

Građani i građanke Srbije, kao i mnogi drugi u susednim zemljama, plaše se virusa kovid 19, nepoznatog neprijatelja, ali i mogućnosti da bi vlast koja je nametnula stroge mere izolacije trenutnu situaciju mogla iskoristiti za dodatno urušavanje ljudskih prava u ovoj zemlji.

Propitivanje Vladinih odluka 

Inicijativa za ekonomska i socijalna prava A11 — nevladina organizacija koja se bavi unapređenjem i zaštitom ljudskih prava — analizirala je da li mere koje su uvedene sa vanrednim stanjem odstupaju od koncepta poštivanja prava koja su svima zagarantovana, kako lokalnim zakonima tako i međunarodnim konvencijama. 

U analizi, između ostalog, ukazuju da se merama uvedenim u Srbiji nije odstupilo isključivo od prava na slobodu kretanja, nego i od prava na slobodu i bezbednost ličnosti, i to “na način koji stvara stanje pravne neizvesnosti i nepredvidljivosti”. 

Efekti pojedinih mera, smatraju, jednaki su lišenju slobode. 

Ova Inicijativa takođe ukazuje da su mere nametnute Uredbom o prekršaju Naredbe ministra unutrašnjih poslova o ograničenju i zabrani kretanja lica, u suprotnosti sa Ustavom, te poziva da budu stavljene van snage.  

Prema Uredbi, onaj ko je krši može se kazniti kako u prekršajnom tako i u krivičnom postupku. 

Inicijativa nije jedina koja ukazuje na ove probleme. Naime, 15 dana nakon uvođenja vanrednog stanja u Srbiji, grupa od šest advokata podnela je Ustavnom sudu Inicijativu za ocenu ustavnosti Odluke o proglašenju vanrednog stanja ukazujući na slične probleme.

Za sada izostaje glasna reakcija javnosti. Delom se to dešava i zbog toga što su mnogi u Srbiji ostali šokirani brzinom kojom se došlo od “najsmešnijeg virusa u istoriji čovečanstva”, kako su kovid 19 nazvali predstavnici vlasti tokom konferencije za medije 27. februara, do uvođenja drastičnih mera. 

Srbija je zabranila kretanje svima od 5 popodne do 5 ujutro, a vikendima policijski sat po;inje u petak, a završava u ponedjeljak. Za Uskrs, policijski sat će početi u 5 popodne na Veliki petak, 17. Aprila, i trajat će sve do utorka u 5 ujutro. 

“Mislim da u ovom trenutku živimo najniže grane demokratije u Srbiji posle 2000. godine”, kaže aktivista Inicijative “Ne davimo Beograd” Dobrica Veselinović u razgovoru za K2.0, dodajući kako očekuje dalje degradiranje institucija u ovoj zemlji. 

Godinu 2000. građani i građanke Srbije pamte po izbornim krađama i protestima koji su doveli do svrgavanja Slobodana Miloševića u oktobru te godine. 

Novinarstvo kao krivično delo

Među drastičnim merama Vlada Srbije donela je krajem marta i zaključak prema kojem oni koji prenose informacije “neovlašćenih lica” u vezi sa lečenjem od virusa korona, šire dezinformacije i za to mogu odgovarati. Prema istoj uredbi, jedini ovlašćeni da daju informacije su predsednica Vlade, kao predsedavajuća Kriznim štabom, i osobe koje štab ovlasti.

Nije dugo trebalo čekati i do konkretne situacije i primene ovog zaključka. 

Dana 1. aprila, u Novom Sadu, policija je došla po novinarku portala Nova.rs, Anu Lalić. Prethodno je Klinički centar Vojvodine (KCV) obavestio tužilaštvo i policiju da je Lalić svojim tekstom “uznemirila javnost” i “naštetila ugledu” te zdravstvene ustanove. Pozvali su se na njen tekst “KC Vojvodine pred pucanjem: Bez zaštite za medicinske sestre”, te tvrde da su iznesene neistinite tvrdnje i da KCV raspolaže dovoljnom količinom potrebnih lekova, sanitetskog materijala i lične zaštitne opreme.

Dan pre teksta koji je objavila Lalić, Sindikat lekara i farmaceuta Srbije ukazao je na identičan problem, odnosno da lekari i medicinsko osoblje rade bez adekvatne zaštitne opreme, pa tako svaki šesti zaraženi bude zdravstveni radnik. 

“Ako ne zaštitite lekare i medicinske sestre, neće biti zdravih da leče, što dovodi do najgoreg problema i scenarija težih od do sada viđenih”, istakli su u svom saopštenju. 

Pre hapšenja Lalić je odgovorila KCV tvrdnjom da se u jednom mora složiti sa njima: “Ugled vam jeste narušen, ali ne mojim pisanjem, već vašim sramotnim tretmanom sopstvenih radnika.” 

Lalić je uhapšena i privedena na 24 sata, a tužilaštvo je nagovestilo podizanje krivične prijave. Novinarka eventualno suđenje čeka na slobodi, te je, uz veliku podršku kolega, nastavila raditi. 

“Ovakva kontrola može proizvesti samo kontraefekte”, kaže Milan Antonijević, izvršni direktor Fondacije za otvoreno društvo u Srbiji. “Ne možete sprečiti novinare da saznaju i saopštavaju informacije. To ide kontra prakse EU.” 

No, ni zemlje članice EU ne pokazuju se baš kao najbolji primer u danima pandemije. 

U najbližem okruženju je Mađarska čiji je premijer Viktor Orban preuzeo apsolutnu vlast. Naime, 30 marta je usvojen zakon koji predviđa, pored ostalog, da vlada upravlja zemljom uredbama i da može u nedogled da produžava vanredno stanje, bez prethodne konsultacije sa parlamentom. 

Vanredno stanje u Mađarskoj uvedeno je 11. marta. Zakon predviđa i pet godina zatvora za širenje “lažnih vesti” o virusu ili merama vlade.

Dobrica Veselinović se plaši da je sličan scenario više nego izvestan i u Srbiji. 

“Orban i Vučić su se pre dve nedelje u roku od nekoliko dana dva puta sreli”, podseća Veselinović. Jedan susret je bio u Beogradu, a drugi put u Budimpešti. 

“Čini mi se da će se po ugledu na Mađarsku vanredno stanje ovde prolongirati dosta dugo, uz konstantnu eroziju ljudskih prava i sloboda”, kaže ovaj aktivista. 

Hapšenja građana

Danilo Čurčić, jedan od autora analize Inicijative A11, ipak nije toliki pesimista, te veruje da Srbija ipak neće pratiti Mađarsku jer bi “takva suspenzija pravnog okvira predstavljala državni udar.”

“Međutim, postoji realna opasnost da borba protiv korona virusa postane borba protiv demokratije i ljudskih prava i to je apsolutno nedopustivo”, naglašava Čurčić te poziva sve u Srbiji da “kao odgovorni građani i građanke” i na najmanje naznake takvog postupanja protestuju i koriste mehanizme koji su im na raspolaganju, a kako bi stali protiv takvih ideja.

Pored novinara, ovih dana u Srbiji privođene su i osobe kojima je određena samoizolacija, a koje su se nakon kraćeg ili dužeg odsustvovanja vratile u zemlju. Vlasti smatraju da se kršenjem samoizolacije krši i član 248 Krivičnog zakonika, za što je propisana kazna zatvora do 3 godine. 

Do prve sedmice aprila, u pritvoru se našlo 139 osoba. Nekima su kazne odmah izrečene, bilo zatvorske, bilo novčane, a neki čekaju suđenja. 

Ogorčeni ovim merama, grupa građana i građanki pokrenula je peticiju “Sloboda za nepravedno pritvorene” zahtevajući prekid ove prakse.  

Danilo Čurčić ističe da ovakvo vanredno stanje ne daje carte blanché za povrede ljudskih prava.

“Upravo u vremenima krize bi trebalo obezbediti bolju zaštitu ljudskih prava”, smatra, te dodaje kako Srbija ima “dodatni faktor rizika”. 

“Dodatni faktor rizika je činjenica da su institucije i u redovnom stanju slabe, da od strukovnih udruženja sve češće slušamo o uplivu i pritiscima izvršne vlasti na pravosuđe, ali i da institucija Zaštitnika građana nažalost ne uspeva da u potpunosti odgovori na sve zahteve koje građani imaju u pogledu zaštite njihovih prava”, kaže Čurčić. 

“Kada se na sve ovo doda i dosta slaba kultura ljudskih prava, opšta slika na ovom polju postaje još crnja”, zaključuje on dodajući kako je Inicijative A11 pozivaju Vladu da hitno zaštiti ljudska prava, no nisu dobili nikakvu reakciju. Međutim, i sam je skeptičan da će se to desiti. 

“Vlada nam svojim dosadašnjim postupanjem u čitavoj ovoj krizi ni na koji način nije pokazala da su ljudska prava uopšte uzeta u obzir prilikom osmišljavanja mera za sprečavanje širenja korona virusa”, kaže Čurčić. 

Potvrda za ove njegove reči došla je 5. aprila tokom istupa premijerke Ane Brnabić koja je rekla kako se “zbog osnovnog ljudskog prava — prava na život — mogu suspendovati neka druga prava”, te je dodala kako bi volela da čuje šta bi bili predlozi onih stručnjaka koji govore da je vanredno stanje proglašeno na protivustavan način.

Stručnjaci u oblasti ljudskih prava najavljuju da će nastaviti dokumentovati i da dokumentuju slučaje kršenja, te pronalaziti potencijalne načine za zaštitu prava, te “nakon završetka krize” pokretati sudske postupke.K

Naslovna fotografija: Dejan Kožul.