Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) se pridružio Demokratskoj ligi Kosova (LDK) mesec dana pre parlamentarnih izbora 2017. godine. Potreba za svežom krvi u LDK-u uplela ga je prvi put u politiku, ali zahvaljujući iskustvu koje je stekao radeći mnogo godina u civilnom društvu, Abdidžiku je uspeo da osvoji 29.000 glasova od biračkog tela LDK, zbog čega je jedan od petoro poslanika partije koja je dobila najviše glasova.

Abdidžiku je ponosan na LDK i njihovu prošlost, tradiciju i istorijat. Uveren je da nova generacija ne bi trebalo da se prepire sa starom, već da sarađuje kako bi se postigli zajednički ciljevi.

Abdidžiku, ekonomista po profesiji, ranije je radio kao direktor Instituta RIINVEST i redovno je pisao kolumne za novine Koha Ditore. Bio je poznat po kritikovanju rada političkih partija, posebno Demokratske partije Kosova (PDK). Njegov diskurs se nije izmenio, jer i dalje oštro kritikuje PDK i njenu koaliciju, što je stav koga će se, kako obećava, držati i kao član LDK.

U intervjuu za Kosovom 2.0 govori o svojoj tački gledišta prema politici i potencijalu za promene na Kosovu.

K2.0: U politiku ste ušli maja 2017. Za ovo vreme koliko ste dugo u LDK, šta vas je iznenadilo u političkom životu?

Ljumir Abdidžiku: U političkom životu učestvujem od 2005. godine kao deo civilnog društva. Politika je nerazdvojni deo civilnog društva. Ipak, tačno je da učestvujem u radu partije tek 18 meseci. Meni je to bio još jedan korak u profesionalnom životu. Kada ovo kažem, onda mislim na to da će ovaj korak zahtevati moju potpunu posvećenost — napustio sam ostale angažmane u civilnom društvu, u Riinvestu [kao izvršni direktor] i u listu Koha Ditore.

Postoji velika razlika između političke partije i onoga što sam radio ranije. Više je reč o angažmanu i potencijalu za promene. Potrebno je veće angažovanje i ne postoji zadati vremenski okvir — ne postoji vreme u kom prestajete da radite i idete kući. Ali postoje izvanredne mogućnosti da se utiče na razne politike. Ove sam razlike uglavnom primetio kada sam ušao u Skupštinu i počeo da nastupam kao poslanik i član Odbora [za budžet i finansije].

Postoji opšta percepcija u društvu da se, kada uđete u politiku, nekako primirite i postane vam udobno tamo. Da li mislite da preispitujete ovakvo razmišljanje?

Verujem da politika na površinu iznese istinu o nekom pojedincu. Ljudi će, generalno gledano, svoj stil rada preneti u svet politike nakon rada u drugim sektorima. Politiku ne vidim kao profesiju koja učini da se osećate udobno. U stvari, rekao bih da je moja prošla profesija bila udobnija. Ranije sam imao više slobodnog vremena. Imao sam manje glavobolja i bio pod manjim pritiskom kada sam donosio odluke.

Ne vidim to kao nešto što je učinilo da se osećam udobnije, već je pre sledeći korak u mojoj karijeri, iako je reč o koraku koji mi daje izvanredne mogućnosti za promene. Ako želite nešto da promenite, politika je front za dostizanje ciljeva pre penzije. Politika je, za mene, samo početak.

U Skupštini ste bili vrlo istaknuti, predlagali razne zakonske inicijative. Koje ste lekcije naučili u skupštinskom životu otkako ste poslanik?

Iznenadile su me dve stvari. Kao prvo, stepen birokratije u kosovskim institucijama. Postoji preterana birokratija za pitanja koja su vrlo jednostavna. Samo gomila papira i potpisa. Kao drugo, bilo je prijatno iskustvo kada sam saznao koliko se stvari može promeniti uz malo volje. Ranije je bilo vrlo malo političke volje.

Mnoga pitanja i mnoge inicijative koje sam pokrenuo u Odboru ticale su se političke volje, pitanja o kojima se mnogo diskutovalo u našim krugovima i koja je bilo moguće rešiti uz malo volje i rada. Ovo su bile dobre vesti, jer ako vam je potrebno samo malo političkog angažmana i volje da bi se donele odluke, onda imamo sve što nam je potrebno da bi se postigli ciljevi.

Kada govorimo o promenama i mogućnostima u politici, znamo da one često zavise od stranaka. U ovom slučaju, vi učestvujete u radu LDK, partija koju drugi vide kao stranku “starijih generacija”. Uz dolazak ljudi poput vas, Dritona Selmanaja i drugih, mnogi govore o reformama u LDK-u. Međutim, stara garda i dalje ima moć donošenja odluka u vrhu i Generalnom savetu LDK-a. Godinu dana kasnije, šta mislite, koliko su ove prinove ojačale LDK i da li mislite da imate potencijal da reformišete LDK?

Moramo da napravimo razliku između velike partije koja ima tradicije i novog entiteta koji to nema. Prirodno je da velika, tradicionalna partija koja ima istoriju dužu od 30 godina, ima različite generacije. U LDK-u imamo ljude koji su u partiji od osnivanja. Ima drugih koji su se pridružili partiji u različitim periodima, a ima onih, poput mene, koji su se nedavno pridružili. U takvom okruženju, prvo što morate da učinite jeste da pronađete zajednički jezik, jer svi imaju neke dobre elemente koje mogu da unesu u političku organizaciju.

Data nam je najbolja šansa da se dokažemo, a ne da budemo prepreka pravilnom organizovanju političke partije. Imali smo svoj prostor čak i tokom predizborne kampanje i u parlamentarnom životu. Imamo parlamentarne pozicije u odborima, ali imamo i dobru podršku biračkog tela. Dakle, imamo zajednički jezik za komunikaciju.

Prirodno je da partijska pozicija ne može da se unapredi u ovom trenutku, jer ne zaboravimo da se [unutarstranački] izbori u LDK-u ne mogu održati pre sredine 2019. godine i bilo bi apsurdno kooptirati ove ljude u organizaciju posle demokratskih izbora u strukturama. Kako se kreću aktuelni trendovi, navikavamo se jedni na druge.

Razni kritičari vide ovakav stav kao situaciju u kojoj vas LDK koristi kao fasadu. Da li se bojite da će vas partija koristiti do određenog trenutka, dok stara garda ne osvoji pravu vlast? Na primer, poslanik Driton Selmanaj je nedavno komentarisao izdvajanje Špenda (Shpend) Ahmetija iz Samoopredeljenja, rekavši da je ‘Špend Ahmeti dobrodošao u LDK-u’. Potpredsednik LDK-a, Agim Veliu, reagovao je ubrzo, rekavši da se pozivnice za članstvo ne mogu slati preko televizije. Na ovo se gledalo kao na kritiku Selmanaja, što nas tera da verujemo da je stara garda spremna da interveniše u poslove novih članova LDK.

Mislim da je to nebitna tema koju su mediji napumpali. To nije bilo krupno unutarstranačko pitanje.

Međutim, to pokazuje kako partija reaguje na pitanja koja vi smatrate nebitnim…

Trebalo bi da vidite stepen našeg neslaganja kada imamo unutarstranačke rasprave. LDK se u poslednjih nekoliko meseci suočavao sa krupnim temama, od Specijalizovanih veća Kosova do procesa demarkacije. Beskrajno smo raspravljali o ovim pitanjima. Ovo nisu odluke koje se mogu doneti preko noći. One potiču od svih nas.

Trebalo bi da verujete u karakter nove generacije i da znate da nikada ne bismo prihvatili nešto manje od toga. Ne trudimo se da sakrijemo konfliktnu situaciju, ali vam iskreno kažem da jedna takva situacija uopšte ne postoji.

Možemo da vam verujemo, ali morate da znate da je LDK godinama ovako funkcionisao; odluke je donosila mala grupa moćnih ljudi u partiji. Način na koji je LDK funkcionisao ranije ostavlja nam prostor za skepsu. Zašto bi situacija sada bila drugačija?

Međutim, LDK je pokazao i svoju drugu stranu. Pokazao je da je demokratska stranka i da može da pravi promene u vrhu, uz procese koji su sasvim demokratski.

Govorite o tome kada je Isa Mustafa povukao svoju kandidaturu iz trke za premijersko mesto na izborima 2017. godine?

Da. To je važan proces u aktuelnom političkom okruženju. Ljudi nikada ne uzimaju u obzir takve procese koji se dešavaju u strankama. Ne kažem da je LDK savršen, ali je u ključnim momentima pokazao viši stepen demokratije od ostalih partija. Ovo potiče iz stranačke tradicije. Vremenom, ona raste i sazreva.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Ipak, mnogi ovaj proces vide kao kontrolisanu tranziciju, jer pojedinci bliski Mustafi imaju političku moć u LDK-u. Šta mislite o tome?

Ne, ne. Ne bismo hteli da imamo kontrolisanu tranziciju, već konsenzualnu tranziciju. Kada ovo kažem, ne govorim o generacijskom ratu, ratu između starosnih grupa. Bitka se tiče proširenja LDK-a na elemente koji su mu nedostajali ranije. LDK nikada nije obuhvatao mlade, već se širio na druge strukture koje su imale veze sa LDK-om.

Ali ako kažemo da je samo mlađa generacija ona koja je vredna, onda bismo zanemarili LDK-ovu prošlost i njene tradicije. Znamo da je ključni element LDK-a da okupi ljude i da cilja svaku društvenu grupu. Unutrašnja pitanja ćemo jedinstveno rešavati. Dakle, ne postoji sukob. Iskreno, sukob je izmišljen. To je ono što naši politički protivnici žele da vide. Ovo jedinstvo i ovo razumevanje je dosad izmenilo LDK. Stranka je sada bezbednija u određenim procesima i biće viđena kao kompetentnija.

Da li verujete da će “generacija Republike” biti sposobna da se osvrne na novostečenu moć u LDK-u posle unutarstranačkih izbora 2019. godine? Mislim da će to biti najbolji test toga da li je tranzicija u LDK-u kontrolisana ili samo odraz izbora 2017. Godine, kada je biračko telo LDK-a pokazalo da želi promene uprkos činjenici da u partiji imate ličnosti koje poseduju istorijsku težinu.

Ono gde se razlikujemo u ovoj tezi koju ste mi predstavili jeste da to ne vidim kao transformativnu borbu u kojoj jedna strana zamenjuje drugu. Koncept o kom govorim i na koji mi mislimo jeste izgradnja zajedničkog puta na kom generacije i ideje teku zajedno.

Verujete li da je to moguće?

To je neophodno. Ako jedna strana pobedi, LDK neće biti snažna na sledećim izborima. Ono što pokušavam da kažem je da mi, kao LDK, treba da budemo dovoljno pametni da pratimo zajednički put i da svi moramo da damo svoj doprinos. Ovo je jedino rešenje, jer nismo zabrinuti za transformaciju LDK-a koliko smo zabrinuti za transformaciju Kosova. Ne tražimo radikalnu transformaciju. Želimo da produbimo naše tradicije novom energijom i da, na kraju, poboljšamo rad partije.

Kažete da je LDK-u potreban kontinuitet, ali s druge strane, LDK je u prošloj deceniji pravio političke manevre, na primer, dvaput je delio vlast sa PDK-om, strankom koju je označio najvećim političkim protivnikom. Kako znate da ćete uvesti promene kada kontinuitet znači da imate isti stav i radite sa istim političkim snagama?

Ja sam deo grupe koja je kritikovala koaliciju sa PDK-om i na neki je način povuka crvenu liniju između nas i njih, a iz razloga koje sam objašnjavao u proteklim godinama. Kao drugo, ima birača LDK-a koji su izrazili želju da se napravi jasna separacija između LDK-a i PDK-a. Kao treće, LDK ima jasan stav. On je poslušao svoje birače, građane i sada će se boriti za drugačiju političku agendu. On će biti učesnik naše političke platforme i angažmana.

LDK u ovoj fazi nema nameru da formira koaliciju sa PDK-om, jer je jasno da bi takva tendencija napravila štetu partiji. LDK ne može da formira takvu koaliciju ponovo. Verujem da će razum preovladati nad svim interesima, ako ih ima.

LDK je u poslednje vreme bio glasan u svojim zahtevima da se održe novi izbori, navodeći lošu upravu kao razlog za to. S druge strane, vi ste bili deo civilnog društva, stalno ste govorili o disfunkcionalnosti pravne države, visokom nivou korupcije, izostanku privrednog razvoja, stagnaciji u naporima da učestvujemo u evro-atlantskim integracijama, itd. U proteklih 17 godina, LDK je bio učesnik u lokalnoj i centralnoj upravi. Zašto je LDK sada drugačiji? Zašto bi trebalo da vam verujemo?

Ponoviću, nisam saglasan sa načinom na koji formulišete ova pitanja. LDK ne bi trebalo da se srami onoga što je uradio u prošlih 17 godina. U proteklih 17 godina, LDK je imao istorijski važne trenutke na koje je ponosan.

O kojim trenucima govorite?

Bečki pregovori, proces nezavisnosti.

Sve druge partije i drugi akteri se ponose ovim procesima…

LDK je vodio zemlju i njene odnose sa međunarodnom zajednicom. PDK je bio destruktivan u to vreme. Ako se sećate, PDK je spaljivao zastave. Njihov preobražaj se desio 2010. godine. Verujem da je država tada bila zarobljena.

LDK je činio ograničeni deo kosovske vlasti, ali ne može da bude jednako odgovoran za to što nije zaustavio druge partije. Ako postoji nešto s čime nismo saglasni, onda možemo to da uradimo, ali mera zarobljavanja kosovske države, uticaj na pravosuđe, policiju i javne institucije… proporcionalno pripada PDK-u.

I njegove bivše partnere…

Uglavnom na PDK. U sudovima i policiji nemate ljude iz LDK-a. To su državni mehanizmi. To se pokazalo u aferi “Pronto”. Ključni PDK-ovi akteri zapošljavaju ljude u glavnim državnim institucijama. Tamo nema ljudi iz LDK-a i nije ih bilo u proteklih 17 godina. Ni posle proglašenja nezavisnosti.

Ako ne možete da formirate koaliciju sa PDK-om, onda s druge strane, gledajući u opoziciju, nije da imate bolje odnose sa Samoopredeljenjem. Vaši odnosi sa AAK-om i Nismom su takođe propadali u proteklim godinama. Ako želite da osvojite vlast na sledećim izborima, trebaće vam partneri, jer se čini teškim u kosovskom političkom sistemu da jedna partija osvoji većinu glasova i sama vlada državom. Ko će biti sledeći partneri LDK-a?

Ne želim da izreknem nijedno ime, jer je to hipotetička situacija, a ako sam naučio bilo šta u prvoj godini bavljenja politikom, onda je to da ne treba da odgovarate na hipotetička pitanja, jer stvarate situacije i scenarije koje ne možete da izmerite. Ono što hoću da kažem jeste da LDK ima cilj da budemo prvi i da ima što više poslanika kako ne bismo zavisili od bilo koje druge stranke.

Čini se da je to nemoguće, imajući u vidu odnose između političkih opcija…

Mislim da to nije teško ostvariti. Iskreno mislim da LDK-u nije teško da osvoji 40 mesta u Parlamentu. Uz aktuelne političke trendove i takmičenja, ako LDK prati pravi put, biće jedina održiva i normalna alternativa za Kosovo. Ako se tako nešto desi, vrlo je dostižno osvojiti 40 mesta. Onda možemo da izaberemo manjinskog partnera koji će se prilagoditi našoj orijentaciji desnog centra. Dakle, naša programska orijentacija je prioritet.

Da li verujete da ima drugih partija sa takvom orijentacijom?

Zato smo član EPP-a [Evropskih narodnih partija, što je evropska transnacionalna politička grupa]. Postoje određeni standardi.

Ali vaše članstvo u EPP-u ne znači nužno da ćete vi sprovoditi takve politike…

Moramo to da zahtevamo. Ako želimo političke promene, moramo da razgovaramo o programima i idejama. Na prošloj sednici smo imali sjajnu debatu između levice i desnice. Nije bilo mnogo medijske pokrivenosti, ali je debata bila dobra u pogledu sadržaja. To je izražavanje i nivo koji moramo da donesemo ubuduće. Želim da znam šta druge partije misle o zdravstvenim uslugama, kako žele da reše probleme u zdravstvu, koji bi model koristili, itd.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.Sve partije imaju isti model za zdravstvene usluge, ali niko od vas nije rešio ovo krupno pitanje.

To moramo da uradimo uz naš program i naše ideje. To hoću da kažem. Ili, kada razgovaramo o penzijama, ili broju ministarstava, javnoj upravi, porezima… ovo su pitanja o kojima treba pričati, jer nema većih pitanja od njih…

Ipak, LDK se ranije nije pokazala kao stranka desnog centra. U stvari, ona se isključivo fokusirala na socijalne politike…

Upravo tako. Trebalo bi da poboljša svoj rad.

Gde bi trebalo da se poboljša?

Mislim da moramo jasno da artikulišemo šta predstavljamo politički. Reći ću vam nešto što ne znate. U narednim danima ćemo objaviti novu platformu za upravljanje.

Objavićete novu platformu za upravljanje?

Da. Predstavićemo građanima naše buduće politike. I od sad vam garantujem da su to politike desnog centra. To su političke ideje koje se zasnivaju na našoj programskoj orijentaciji.

Zašto mislite da je Kosovu potrebna desničarska politika?

Iz mnogo razloga. Mi verujemo u ovu politiku.

Verujete da odgovaraju aktuelnom trenutku? Imamo visoki stepen nezaposlenosti i taj problem mora da se reši.

To ne znači da se desno krilo ne zalaže za radna mesta. Najbolje socijalne politike su povezane sa radnim mestima. Mi verujemo da prvo moramo da poboljšamo poslovno okruženje. Kosovska preduzeća bi trebalo da imaju pristup kapitalu, dobrim uslovima rada. I moramo da otvorimo nova radna mesta. U socijalnom smislu, verujemo da ćemo uvesti blagostanje društva izgradnjom sistema kapitala kroz te benefite.

Na primer, sada vidimo zdravstveno osiguranje, penzije i obrazovanje kroz principe tržišne ekonomije. Mi pristupamo problemima tako da uzmemo u obzir našu ideologiju i naša uverenja. Ideološki aspekat sadrži i deo o Republici. Verujemo da je to neotuđiv deo Kosova. Takođe, ne preispitujemo evropske integracije. Kada ove dve stvari stavite jednu uz drugu, onda vidite za šta se LDK zalaže.

Vratimo se na drugo pitanje. Pre nego što ste ušli u LDK, pisali ste protiv osnivanja Zajednice srpskih opština, sporazuma koji je LDK potpisao 2015. godine. Posle toga je Ustavni sud presudio da sporazum “nije u duhu kosovskog Ustava”. Da li ćete i dalje biti protiv formiranja Zajednice?

Verujem da je stav LDK-a prema ovom pitanju u skladu sa ustavnim tumačenjem. Dakle, politički stav LDK-a je da podržavamo takvu organizaciju sve dok je u skladu sa Ustavom.

Ali znate da su srpske stranke predočile u Briselu da će prihvatiti samo sporazum koji su potpisali Isa Mustafa i srpski premijer u avgustu 2015…

Zaista nas nije briga šta srpske partije kažu. Mi brinemo o našim institucijama. Da li postoji bilo koja institucija na Kosovu koja možemo da prevaziđe ustavno tumačenje? Da li postoji neko ko može da promeni Ustav Kosova računajući da će dobiti naše glasove? Ne, ne postoji.

Da li bi to mogao da bude predsednik Tači (Thaci)? Njega međunarodna zajednica vidi kao nekoga ko bi mogao da izgura formiranje Zajednice srpskih opština?

Gospodina Tačija vidim kao nekoga ko očajnički želi da dobije neku ulogu u kosovskoj politici. Sa svime što se događa, on pokušava da bude činilac. Ne znam zašto to radi, ali postoji logički raskorak u načinu na koji kosovske institucije funkcionišu. Predsednik ne može da pregovara u ime Kosova jer nema izvršna ovlašćenja.

Predsednik Tači je izjavio da, u skladu sa Ustavom, on je predstavnik za spoljne poslove…

Međutim, on nema sudske mehanizme za sprovođenje briselskih sporazuma. Dakle, ministar ne može da komunicira sa predsednikom da bi sproveo sporazum. Ministar mora da komunicira sa premijerom. A s druge strane, ne postoji nijedna institucija koja nadgleda predsednika, dok je Parlament taj koji nadgleda premijera. Prema tome, bez izvršnih ovlašćenja, predsednik je beskoristan u dijalogu. Međutim, on je koristan Vučiću. On ima ceremonijalnu ulogu koju definiše Ustav Republike.

Ipak, da li je to zaista samo ceremonijalna uloga? Jer, kada je reč o demarkaciji, Tači je potpisao ključni sporazum sa svojim crnogorskim kolegom, što je sporazum koji je podržala i vaša stranka…

Da budem iskren, taj sporazum nema efekta. Rekli smo da sporazum [kao što je aneks sporazuma između Tačija i Vujanovića u demarkacionom procesu] koji nije ratifikovan od obeju strana nama nije važan. Taj sporazum je poslužio da ubedi gospodina Ramuša (Ramush) Haradinaja da se nešto promenilo. Ali u međunarodnim odnosima… ko god zna nešto o međunarodnim odnosima zna i da sporazumi moraju da budu ratifikovani od strane obeju zemalja kako bi bili važeći.

Dakle, ono što hoću da kažem je da Tači može da pokuša da bude protagonista, ali u principu LDK veruje da se Vlada Kosova mora baviti ovim procesima jer ona ima mandat da to radi.

Ne oklevate da kritikujete Tačija zbog njegovih intervencija, ali se čini da LDK nikada ne kritikuje EU za prenošenje procesa dijaloga na predsednički nivo. Šta kažete na tvrdnje da je LDK toliko konstruktivan prema međunarodnoj zajednici da ponekad zaboravlja na sebe?

Ne verujem da je to slučaj. Verujte mi, to nije tako. Stalno imamo dobru komunikaciju sa međunarodnom zajednicom. Delimo mišljenja i zahteve. I verujte mi, to toliko radimo i branimo naša uverenja toliko, da često postižemo svoje ciljeve. Razumemo šta je međunarodni pritisak. To je deo politike. Politika ne funkcioniše bez međunarodnog pritiska. Štaviše, čak i države koje su mnogo moćnije od Kosova jesu meta međunarodnog pritiska.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Ali da li se LDK žali onda kada međunarodna zajednica progura neke pojedince, u ovom slučaju predsednika države, da donosi odluke koje bi mogle da budu van okvira Ustava. Kakva je vaša uloga?

Upravo se tada žalimo. Ovde govorimo o duhu Ustava. Ne govorimo o pojedincu. Gospodina Tačija smatramo problematičnim zbog načina na koji koristi ulogu predsednika. On favorizuje određene stranke, interveniše u izbornom procesu i nije sposoban da ispuni svoju ustavnu ulogu. Dakle, pre same međunarodne zajednice, mi se bavimo pitanjem na institucionalni način. Dakle, kažemo da predsednik koga ne nadgledaju i koji nema izvršnu moć ne može da vodi državu.

Ali čak i međunarodna zajednica ima interese koji nisu nužno u skladu sa interesima Kosova. Ili se možda ne slažete sa ovom tvrdnjom?

Sasvim sam saglasan sa vama. Kao prvo, tu je stabilnost regiona. To često nije varijabla koja nam ide u korist. Kada nam kažu da pričekamo “još malo” zbog problema nestabilnosti, ni to nije u našu korist. U takvim okolnostima, mi im podnosimo naše zahteve i istovremeno sprovodimo naše interne politike..

Koliko zahtevate od međunarodne zajednice da položi račune za način na koji Kosovo funkcioniše kao država po proglašenju nezavisnosti? Ne zaboravimo da su međunarodna tela imala izvršna ovlašćenja u sudskoj oblasti tokom jedne decenije.

Zavisi od oblasti o kojoj pričamo.

Uzmimo za primer vladavinu zakona. Pre ste pomenuli da pravna država ne funkcioniše dobro, ali EULEX ima izvršna ovlašćenja za borbu protiv korupcije u vladi.

Oni nas nisu zaustavili. Mi smo imali naše tužioce i sudije. I ljudi na opštinskom nivou su imali vlast. Dakle, hoću da kažem da ne otklanjam krivicu sa međunarodne zajednice za pitanja na koja su oni uticali, posebno kada je reč o vladavini prava. Po mom mišljenju, to je propala misija. Nije ispunila očekivanja. Ali za prijem u međunarodne organizacije, [međunarodna zajednica] je igrala ključnu ulogu. Da nije bilo nje, Kosovo ne bi uspelo da se učlani u sportske i političke organizacije. U okruženju na koje utiču Rusi i druge sile, ona je odigrala odlučujuću ulogu.

Ali smo za određene stvari i mi sami krivi, kao društvo. U prosveti, oni nisu ni na šta uticali od 2008. Pogledajte šta se tamo desilo. Isto je u zdravstvu. Pogledajte naše bolnice. To nije uradila [međunarodna zajednica]. Opštine su i u sudstvu imale nadležnosti. Ima dosta osnovnih stvari kojima moramo da se bavimo i da na njima insistiramo. Iako nismo rešili unutrašnja pitanja, mi naglašavamo spoljna koja su nebitna, ali da smo snažniji na unutrašnjem planu, onda bi rezultat bio taj da bi nam bolje išli i spoljni poslovi.

Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Kako gledate na budućnost Kosova i ulogu LDK-a u kosovskoj politici u narednih 10 godina?

Sledećih 10 godina će biti odlučujuće za Kosovo. Period od 2020-2030. biće godine u kojima će Kosovo postati evropska država po evropskim parametrima ili će postati neuspešna država. Bilo da nam se to sviđa ili ne, sa svim svojim manama, LDK je glavna komponenta ove decenije i mi moramo da imamo vodeću ulogu na Kosovu kako bismo ga poveli ka EU i NATO. To je politička vizija LDK. Dakle, LDK je jedino rešenje. Šta još imamo? S jedne strane imamo PDK, sa njihovim stilom… gde stvaraju tri problema preko noći i rešavaju četiri ujutru… a onda imamo i revolucionare koji kažu “možda ova država ne treba da postoji”… a onda smo tu i mi, LDK.

Ko ste vi? Stari ili novi?

Svi smo zajedno. Ja sam LDK. Ne postoji stari ili novi LDK. Potreban nam je LDK koji nas okuplja zajedno sa onima koji su bili ovde ranije, onima koji su se pridružili kasnije i onima koji će se ubuduće pridružiti. Kada to uradimo, bićemo politička alternativa koja je potrebna Kosovu.

Na kraju krajeva, politika nije neprestana. Svako u nekom trenutku može da da doprinos. Ni ja nisam trajan. Imam mali prozor i kada mojim mogućnostima dođe kraj, drugi će doći posle mene. Politika nije prva ni poslednja stanica u mom javnom angažmanu.K

Ovaj intervju je uređivan radi dužine i jasnoće, a originalno je rađen na albanskom.

Fotografije: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.