Potrebno je tek nekoliko minuta da se napravi fotografija u znak sećanja na početak školske godine, ali iskustva i veštine stečeni u školi — a koji neizbežno nađu svoje mesto na ovim slikama — ostvaruju presudni uticaj na celokupan život.

Što se Kosova tiče, u tim formativnim godinama osnovnoškolskog i srednjoškolskog obrazovanja, nastavnici uglavnom ohrabruju učenje napamet, učenici se dave u teorijskim lekcijama, dok su kritičko razmišljanje, ljudska prava i građansko vaspitanje gotovo sasvim gurnuti u zapećak. Stres nastao zbog testova sistematske je prirode, dok učestale promene nastavnog plana i programa samo dodatno pogoršavaju situaciju. Štaviše, učenici su pod stalnim pritiskom da moraju da dobiju visoke ocene u svakom predmetu, uz obećanje da će postati “vukovci” ili “istaknuti učenici”.

U ovom stepenu obrazovanja donose se odluke o karijeri koje svaka mlada osoba mora da donese. Na prvi pogled se čini da se ove odluke zasnivaju na njihovim ličnim sklonostima, da osluškuju svoj unutrašnji glas i, kao što je red, potražnju na tržištu; to je situacija slična onoj u drugim, mnogo razvijenijim državama od Kosova. Međutim, u kojoj meri škole i društvene okolnosti dozvoljavaju učenicima da osluškuju ovaj glas i da ostvare svoj individualni potencijal?

Da bismo slikovito prikazali odgovor na ovo pitanje, moramo da uzmemo u obzir obrazovne prakse na Kosovu kojima se učenici sada već tradicionalno podvrgavaju.

Standard “vukovca” ili “istaknutog učenika” sa najvišim ocenama obeležava početak bezumlja u procesu karijernog vođenja. Atmosfera koja okružuje ovo nepisano pravilo primetna je prilikom hvaljenja nastavnika, ponosa roditelja, neprijatnosti koju osete drugi učenici, kao i kada se kod “vukovca” neutrališu sklonosti i želje za proučavanjem određenih predmeta. Iako to, možda, ne deluje smisleno u četvrtom ili petom razredu, tu postoji potencijal za nastanak velike lančane reakcije.

Isti princip važi za tranziciju iz osnovne u srednju školu (od šestog do devetog razreda). Prelazak sa jednog nastavnika (tj. učitelja/učiteljice) na mnogo nastavnika može da bude traumatično iskustvo za učenike šestog razreda koji, između ostalog, ulaze u adolescentsko doba, upoznaju sebe, gradeći samopoštovanje i sklonosti za budući život.

Postepene posledice

Izuzetno je problematično nepostojanje sistematskog karijernog obrazovanja u ovom periodu školovanja. Kažem sistematski zato što odabir učenika koji se interesuju za pisanje i čitaju pesme na Dan škole (godišnja proslava na kojoj se obeležava godišnjica osnivanja škole) ili kojima dobro ide matematika i učestvuju na opštinskim takmičenjima predstavlja samo motivacionu i privremenu fazu u podršci koju bi nastavnici trebalo da pružaju učenicima prilikom karijerne orijentacije.

Nažalost, tu nailaze na druge prepreke, kao što su retko organizovanje gorepomenutih aktivnosti, nejednake šanse učenika da učestvuju na ovakvim takmičenjima i neučešće učenika da bi imali dovoljno vremena da se spreme za testove i dobiju zadovoljavajuće ocene na opšte radovanje roditelja.

Kulminacija se dešava u devetom razredu, kada učenici biraju srednju školu. Većina to radi na nezdrav način. Zbog izostanka karijerne orijentacije, mnogi učenici ne znaju čime bi se bavili. Tako je stvorena preovlađujuća percepcija da “uspešni” učenici upisuju gimnaziju, dok “neuspešni” učenici idu u tehničke, stručne škole. Kao posledica toga, učenici se obično odlučuju za školu po meri svojih roditelja ili društvenih očekivanja.

Ritam sličan ovom nastavlja se u srednjoj školi: počinje od prelaska u novo okruženje, sa novim nastavnicima i društvom, a završava se stresom zbog državnog maturskog ispita, koji je presudan za otvaranje (ili zatvaranje) puta ka upisivanju željenog studijskog programa.

Pored nepostojanja karijernih centara za savetovanje, psihologa i školskih programa koji ulažu u potencijal i talente učenika, ovakav vid organizovanja obrazovnih procesa i usvajanja veština ostavlja one koji završe srednju školu nepripremljenim da odlučuju o svojoj budućnosti.

U pokušaju da razumem rezonovanje svojih vršnjaka na ovu temu, obratila sam se Unicefovoj platformi U-Report na Kosovu, što je prostor za mlade da izraze svoja mišljenja o temama koje ih interesuju.

Kada je u pitanju stručno karijerno savetovanje, anketa sprovedena u februaru ove godine pokazuje da 39% od 1.937 ispitanika nije popunilo nikakav test procene svojih veština, 35% je popunilo test samoprocene, 14% je uradilo procenu uz podršku svog poslodavca i tek 12% je sprovelo ovaj test uz podršku trenera ili mentora.

Ipak, čini se da praćenje svog talenta nije dovoljno da bi se izabrala karijera; učenici su primorani da ne slede svoje afinitete i želje, iz straha od nezaposlenosti ili siromaštva. Ovo je još jedna posledica koja nastaje zbog nepostojanja karijernog obrazovanja, koja razotkriva nesklad između prosvetnog sistema i potražnje na tržištu rada, dovodeći do nedovoljne zastupljenosti i urušavanja poslovnih veština koje se traže.

Ova stagnacija je vidljiva i u odgovorima mladih na platformi U-Report, gde oni izjavljuju da nisu dovoljno spremni da nađu posao (37%), da saznaju kakav posao traže (15%), da napišu radnu biografiju (10%) i prođu intervju za posao (8%). Samo 30% učesnika na platformi U-Report tvrdi da ima samopouzdanje da se prijavi na oglas za posao.

Kada im je postavljeno pitanje o tome koja im je najveća prepreka da dobiju posao koji žele, 31% je odgovorilo da je problem u nepostojanju kontakata i poznanstava, 20% kaže da se prepreka odnosi na potragu za poslom i apliciranje za posao, 14% smatra da je stvar u poznavanju veština koje se traže i još 14% kaže da je problem u usvajanju neophodnih veština.

Mladi su deo rešenja

Oni koji nisu upoznati sa realnom situacijom na Kosovu mogli bi da osete neprijatnost pri čitanju odgovora članova platforme U-Report. Možemo tek da zamislimo još koliko hiljada mladih deli isto mišljenje. Na njihovu nesreću, čak i da žele da izraze svoje probleme, možda će biti obeshrabreni uverenjem da je rešavanje tih problema nemoguće ili da bi pokušaj rešavanja bio neadekvatan za ostvarenje odgovarajućih promena.

Mnogi učenici su primorani da naprave pogrešan izbor — ćute, umesto da kažu jasno i glasno, slede utabane staze karijerne dezorijentacije koje ih unesreće čim dobiju posao. Pored toga, zbog uslova pandemije — koja je naterala učenike da se presele na onlajn nastavu i povećala neizvesnost o budućnosti — omladina koja treba da izabere svoju karijeru našla se na komplikovanom raskršću.

Prema tome, karijerna orijentacija je bitna ako želimo da spasimo mlade ljude od učenja nečega za šta nisu zainteresovani, kao i od teških ekonomskih okolnosti proisteklih iz nezaposlenosti. Skladno funkcionisanje društvenih karika jeste neophodno da bismo omogućili mladima da zasijaju kada ispoljavaju svoje talente, a da se pritom ne boje nezaposlenosti ili da budu nesvesni svojih potencijala.

Jedan način da se razreši zagonetka o karijernoj orijentaciji jeste da se oslušne glas mladih i da se on uvaži. To je podjednako važno za svaki drugi proces koji utiče na mlade, jer oni su najbolji stručnjaci za probleme na koje svakodnevno nailaze. Moramo da im obezbedimo prostor za nesmetano izražavanje i da preduzmemo institucionalne mere za rešavanje njihovih problema.

U-Report je jedna od retkih platformi koje sistematski osluškuju glas mladih. Ovaj članak, podstaknut odgovorima članova ove platforme, predstavlja pravi primer onoga kako se glas mladih može proširiti i dobiti na važnosti kada se svi okupimo.

Dakle, ako mislite da i vaš glas treba da se čuje, da ne odjekuje tamo gde bi trebalo, pridružite se zajednici od 7.000 članova mreže U-Report tako što ćete se registrovati preko Vajbera ili Mesendžera. Hajdemo zajedno da ponudimo rešenja za stvari koje se tiču naše budućnosti.

Naslovnica: Arita (Arrita) Katona / K2.0.