S obzirom da su cigarete dostupne i pristupačne — jedna paklica cigara košta između jednog i dva evra — i da je pušenje uveliko društveno prihvatljivo, možda ne iznenađuje činjenica da se Makedonija nalazi među prvih pet u svetu zemalja sa najvećim godišnjim udelom u konzumiranju cigareta, makar prema rangiranju platforme Tobako atlas (Tobacco Atlas), sastavljene 2016.

Prema rangiranju, konzumiranje cigareta u Makedoniji iznosi, u proseku, 2.785 cigareta po građaninu godišnje, zbog čega se ova zemlja nalazi na četvrtom mestu od 184 država koje su rangirane širom sveta. Albanija je sledeća sa prosečnim stepenom konzumiranja od 2.491 cigaretom po osobi godišnje. Jedine zemlje na svetu koje se nalaze na višim pozicijama rangiranja jesu Andora, Belorusija i Luksemburg.

Druge balkanske države, kao što su Srbija i Bosna i Hercegovina, nalaze se na 21. i 25. mestu, čije se potrošnja svodi na manje od 2.000 cigareta po osobi godišnje. Kosovo nije izlistano na ovoj listi.

Uprkos ovim visokim pozicijama, Radio Slobodna Evropa je poslednje godine izveštavala da, iako mere za smanjenje pušenja nisu bile sasvim efikasne, “stepen konzumiranja cigareta na Balkanu je smanjen u većem delu u protekle dve decenije”.

Makedonija, pak, predstavlja primetni izuzetak u ovom smislu. Prema rečima Silvane Ončeve iz makedonskog Narodnog instituta za javno zdravlje, desio se porast od četiri odsto u broju pušača u proteklih 15 godina — povećavši se sa 42 procenta 2002. godine na 46 odsto prošle godine. Na Kosovu, radi poređenja, pušači čine oko 28 odsto stanovništva, prema studiji o navikama pušenja, što je podatak objavljen u slovenačkom Žurnalu o javnom zdravlju.

Smrtni slučajevi i bolesti povezane sa pušenjem takođe su u porastu u Makedoniji, gde je broj smrti od raka pluća porastao između 2010. i 2016. Godine 2012, Svetski fond za istraživanje raka postavio je Makedoniju na četvrto mesto u svetu po broju dijagnostifikovanih slučajeva raka pluća, što je mereno u skladu sa ‘starosnom standardizovanom stopom’.

Međutim, uprkos zabrinjavajućim statistikama u oblasti javnog zdravlja, u martu ove godine, makedonska nova vlada je usvojila amandmane na Zakon o zaštiti od pušenja koji su olabavili zabranu na pušenje na javnim mestima.

Izmenjene politike zabrane pušenja

Kada je Zakon o zaštiti od pušenja usvojen 2008, pušenje je zabranjeno na svim javnim mestima uz izuzetak okolnih terasa i letnjih bašti, i tek onda ako je mesto o kom je reč otvoreno na makar tri od četiri strane, a kako bi se obezbedio odgovarajući protok vazduha. Ovo je rezultiralo time da su mnogi restorani i kafići zatvorili terase ili letnje bašte fleksibilnim providnim pe-ve-ce pokrivačima sa strane koji su mogli da se uklone u suvim uslovima.

Međutim, kako su ovog marta usvojeni amandmani zakona, ugostiteljski objekti (široki termin koji obuhvata sve biznise koji nude hranu ili piće) moći će da odrede ova mesta kao mesta za pušenje, dok se kriterijum o protoku vazduha uklanja, dozvoljavajući takvim biznisima da grade krovove i zidove kako bi sasvim zatvorili ove pušačke zone.

Predlog za revidiranje zakona o pušenju podnesen je jula prošle godine od strane nekoliko poslanika, čije je opravdanje bilo to da je uvođenje stroge zabrane 2008. prekršilo prava pružalaca ugostiteljskih usluga i objekata ugostiteljstva, njihovih mušterija i pušača.

Objašnjavajući predlog za zakonsku inicijativu, poslanici su napisali sledeće: “Aktuelni zakon o pušenju je pogoršao ekonomsku situaciju u Republici Makedoniji, usled drastičnog pada mušterija u kafićima, noćnim klubovima, barovima, kabareima, disko-klubovima, pivnicama i kockarnicama… ugostiteljski sektor je doživeo drastični pad u prometu (oko 75 odsto), posebno tokom perioda kada vremenski uslovi nisu pogodni za rad (zima, kasna jesen i rano proleće).”

Najavljene legislativne promene naišle su na značajan otpor javnosti, jer su ih mnogi smatrali korakom nazad za Makedoniju i njene pokušaje da poboljša javno zdravlje. Blizu 15.000 potpisa je prikupljeno na onlajn peticiji uspostavljenoj u pokušaju da se zaustavi usvajanje preldoženih amandmana zakona.

“Nova zastava Makedonije — reforme protiv zdravlja ljudi”, dizajner Nebojša Gelevski je tvitovao, zajedno sa gifom gde se prikazuje dim iz cigarete kako blokira sunce sa makedonske zastave.

Čak je i Ministarstvo zdravlja osudilo amandmane kada su oni najavljeni, tvitujući da oni “ne mogu da promovišu slabljenje zabrane i podržavanje politika koje su štetne za zdravlje ljudi. Pušenje je privatna stvar, ali pasivno pušenje to nije”.

Zakoni na brzoj traci

Pored sadržaja, amandmani su kritikovani i zbog načina na koji su usvojeni i zašto je njihovo usvajanje smatrano prioritetom u to vreme. Procedura za usvajanje izmenjenih i dopunjenih zakona je išla ‘brzom trakom’, što znači da je bilo tek malo debate u javnosti i malo vremena da bi se procenile posledice ovakvih izmena.

U objavi na izdavačkoj platformi Medium, politikolog (i pušač), Miša Popović, razmotrio je ovo pitanje: “Zašto je toliko hitno da mora da ide ‘brzom trakom’?” pitao je. “Jedna od glavnih tačaka kritike na račun rada parlamenta je ta da su se određeni zakoni kretali brzom trakom kada nije moralo da bude tako.”

U istoj objavi, Popović nastavlja da preispituje tvrdnje poslanika da se zarada pružalaca ugostiteljskih usluga smanjila za 75 odsto tako što je podelio podatke iz Državne kancelarije za statistiku za period 2010-14, gde se vidi da profit ugostiteljskih radnji polako raste.

Ipak, zakonodavca to nije ubedilo i amandmani su usvojeni 15. marta 2018. Njihov odgovor na izraženu zabrinutost dat je u formi tvrdnje da je efekat zakona preteran i da je za cilj imao samo okolne terase i letnje bašte.

Popović je izjavio za K2.0 da postoji više aspekata zakona koji su i dalje problematični. “Zakon je usvojen bez Procene uticaja propisa, a primeri dati tokom vrlo kratke javne rasprave u parlamentu bili su neprikladni i vrlo incidentni, oslikavajući pušače kako se na otvorenom smrzavaju, dok nije bilo pomena o tome da osoblje koje služi mora da radi u pušačkim zonama, na primer.”

K2.0 je pokušalo da stupi u kontakt sa poslanicima Tomislavom Tuntevim i Ivanom Tufegdžić, koji su potpisnici podnesene inicijative, da bismo dobili komentar na ove novonastale teme koje su zanemarene tokom debate. Međutim, nismo dobili odgovor.

Prema mišljenju vlasnika kafića, Luke Ginovskog, bolje ugostiteljske usluge ne bi trebalo povezivati sa pušenjem. “Cigarete nisu činilac koji doprinosi boljim ugostiteljskim uslugama. Kvalitet onoga što nudimo zavisi od drugih, bitnijih činilaca poput dobre usluge, dobrog marketinga, itd.”

Tokom aprila, kako su amandmani zakona stupili na snagu, pušači i nepušači počeli su da primećuju promene. Mnogi kafići i restorani su počeli da sprovode zakonsko rešenje, ali ne u potpunosti, što je dovelo do toga da nepušači budu izloženi pušenju u zatvorenim prostorijama, tako ograničavajući broj mesta kojima mogu da se kreću.

“Iako promene zakona ne znače zvanično da smo se vratili u situaciju u kojoj smo bili pre 10 godina, već sam primetila nekoliko kafića koji ostavljaju otvorena vrata na svojim zatvorenim pušačkim terasama i da drugi gosti udišu taj dim koji ulazi u sobu, a naša odeća se njime natopi, kao i kosa i koža”, objašnjava Maja Cvetanoska, četrdesetšestogodišnjakinja i psihološkinja iz Skoplja.

Janko Smilevski, vlasnik dvaju kafića u Skoplju, izjavio je za K2.0 da razmišlja o ograđivanju terase u jednom kafiću. “Razmišljam o ulaganju 20.000 evra i pravljenju pušačke zone, ali samo ako okolna mesta to budu uradila. Neću da izgubim redovne goste jer tamo mogu da puše, a ovde ne”, objasnio je. “Da li želim to da učinim? Baš i ne, osećam da nema potrebe za time, ali mi imamo kafić od 50 kvadratnih metara i moramo da zaštitimo mušterije koje imamo.”

Za druge, odluka da se investira i ograde letnje bašte značila je da će se profit povećati. “Sada završavamo sa gradnjom. Drugi kafići u gradu izveštavali su o tome da imaju povećane profite. Oko 80 odsto ljudi koji izlaze u grad jesu pušači, pa tako ima smisla da im se obezbedi prostor u kom će pušiti”, kaže Mane Meškov, vlasnik kafića iz Kavadarcija, gradića u makedonskoj vinskoj oblasti Tikveš.

Dok neki vlasnici kafića uživaju u profitu, prema pisanju Tobako atlasa, pušenje šteti makedonskoj privredi. Dokument sa činjenicama koji je napravila ova organizacija navodi da je pušenje koštalo Makedoniju oko 16.065 miliona denara (ili 262 miliona evra), što obuhvata direktne troškove koji proističu iz zdravstvenih troškova i indirektnih troškova koji nastaju od rane smrtnosti i morbiditeta koji rezultiraju time da ljudi gube na produktivnosti.[logo]

Naslovna fotografija: Nebojsa Gelevski.