Jedno od najvećih imena na ovogodišnjem DOKU:TECH-u je bio glavni urednik TechCrunch-a Majk Bučer. TechCrunch je onlajn medij posvećen profilisanju startapova, pisanju o proizvodima sa Interneta i pokrivanju novosti povezanih sa tehnologijom.

Bučer je u prethodnim godinama osvojio niz priznanja i nagrada za svoje inovacije i blogovanje, pa je i stalno prisutan na spisku 100 najuticajnijih osoba Wired-a iz UK.

Čini se da je tokom nedelje koju je proveo u Prizrenu Bučer privukao gomilu ljudi gde god je otišao, bilo da je držao govor u nedelju uveče ili se družio u najboljem lokalu ove godine, Oćeanu. On je čak bio domaćin improvizovanog druženja ljudi koji se bave startapovima i tehnologijom kako bi na njih preneo nešto od svog iskustva.

K2.0 se sastalo sa Bučerom pre početka njegovog govora na DOKU:TECH-u i pitalo ga o njegovoj tranziciji u tehnološki svet, o njegovim sjajnim savetima za ambiciozne preduzetnike i o njegovom najnovijem projektu “Techfugees”, što predstavlja pokušaj skupljanja energije tehnološke zajednice kako bi se pomoglo ljudima u aktuelnoj izbegličkoj krizi.

K2.0: Završili ste osnovne studije na katedri za englesku književnost i istoriju i počeli ste svoju karijeru kao novinar. Kako ste se odlučili da pređete u svet tehnologije?

Majk Bučer: O medijima sam pisao od početka do sredine devedesetih godina, a Internet je postao dostupan 1994. i mi smo ga smatrali budućnošću medija, pa sam ja o njemu počeo da pišem kao o nečemu što je budućnost medija. Vremenom sam sve više i više zaranjao u tehnološku stranu toga.

Sada ste glavni urednik TechCrunch-a. Šta se radi na jednom takvom položaju? Kako izgleda jedan tipični radni dan u životu Majka Bučera?

Ja sam već neko vreme novinar koji se bavi tehnologijom, i nekako sam vremenom došao do tačke u kojoj se bavim brojnim stvarima, i upravo odatle potiče i fraza za “glavnog urednika”; ona znači da možete da radite nekoliko različitih stvari, bilo da je to intervjuisanje ili razgovor, ili šta god. Iz dana u dan ustajem, proveravam imejl, radim sve što rade normalni ljudi koji rade na Internetu, i pišem priče – srećem kul ljude, dobijam imejlove i informacije, pišem članke za TechCrunch.

Ovo vam je prvi put na Kosovu, ali se čini da ste ovo mesto primili k srcu. Kakav ste utisak stekli od lokalnih preduzetnika s kojima ste razgovarali?

Sve se nalazi u ranoj fazi preduzetništva i to je sasvim očekivano. Na tržištima koja su u ranoj fazi, kao što su tržišta u centralnom i istočnoj Evropi, trebaće da prođe neko vreme dok ga ljudi ne pokrenu. Ali ovde ima dosta talenta, pa sam siguran da će biti dosta toga zanimljivog što će se dešavati u sledećih nekoliko godina.

Kako biste savetovali ambiciozne preduzetnike i startapove na Balkanu ili bilo gde u svetu?

U stvari, neka je vrsta prednosti kad imate tržište kakvo postoji na Kosovu, jer ovde možete da testirate neki proizvod a da ostatak sveta o tome ne zna. Ako ste u Londonu i želite da testirate proizvod, neko bi mogao da sazna mnogo ranije za to i možda će hteti da s tim nešto uradi.

Ali moj savet ljudima koji žive u manjim zemljama jeste da pokušaju da se što više umreže. Ako vam je ekosistem sasvim mali, onda je dobro graditi mostove sa većim ekosistemima kao što su UK ili Nemačka, ili Francuska, ili SAD, ili Azija. Uspostavite što je više moguće kontakata, jer je vrlo korisno da kao preduzetnik imate mnogo kontakata.

Vi ste i osnivač Techfugees-a, što je skup tehnološke zajednice iz UK koja želi da razvije rešenja problema s kojima se suočavaju izbeglice. To je bio veliki uspeh, a širom sveta imate 27 “podružnica”. Da li možete da objasnite ovoliki uspeh?

Mislim da smo pogodili u centar što smo krenuli u akciju vrlo rano, smislili čitav koncept poprilično brzo i pozabavili se željom koju su imali ljudi u tehnološkoj zajednici koji su već i sami hteli da se uključe, da iskoriste svoj talenat i svoje veštine da bi pomogli izbeglicama i nevladinim organizacijama da rade sa izbeglicama.
Znate, sada je 2016, 21. vek, i trebalo bi da skalabilnost tehnologije i skalabilnost tehnološkog razmišljanja prenesemo na ove probleme. Ovi problemi neće uskoro nestati. Izbeglice i nasilna premeštanja ljudi nastaju zbog ratova, prirodnih katastrofa i klimatskih promena. To je prepoznato na Svetskom ekonomskom forumu kao jedan od najvećih problema i kriza s kojima će se planeta suočavati sledećih 20-25 godina.

Način na koji se svet bavi humanitarnim pitanjima u proteklih 15 godina mora biti potpomognut inovacijama koje ljudi iz sveta tehnologije mogu da naprave, jer se samo tako može naći rešenje koje bi na adekvatan i brz način rešilo probleme dok se oni istovremeno menjaju na terenu. Vrlo često se dešava da, dok se donese neka odluka da se omogući neka vrsta pomoći, u međuvremenu se na terenu situacija već promenila, bilo da su u pitanju izbeglice ili neka humanitarna kriza. Upravo zato tehnologija mora da bude uračunata u jednačinu i uvedena u diskusiju što je pre moguće, jer na taj način možemo da dopremo do ovih krupnih, vrlo tvrdoglavih problema.

Da li možete da objasnite kako Techfugees u stvari funkcioniše?

Techfugees je neka vrsta pokreta i njega ne kontroliše niko kao pojedinac. Ono što radimo u Londonu, kao uski tim ljudi, jeste da savetujemo naše podružnice širom sveta ono što treba da rade, a neki od najboljih načina rada su sledeći: stupanje u kontakt sa organizacijama koje se bave izbeglicama što je više moguće; ne pronalaziti rešenja koja ne odgovaraju pravim problemima; ne praviti rešenja izolovano od svega ostalog, jer je najgore praviti nešto što, u stvari, nikome ne treba.

Kako ste sigurni da projekti koje razvije Techfugees zaista odgovaraju na potrebe izbeglica i da alatke koje im pružate jesu one koje su im najpotrebnije? Kako postižete standard ravnopravnosti u vašim projektima?

Za to smo vrlo zainteresovani i radimo na tome. Pokušavamo da pomognemo ljudima koji prave neki proizvod koji se bavi pravim problemima. Bilo da je reč o zdravstvu, prosveti – aplikacije za učenje stranih jezika bi takođe mogle da se prilagode za izbeglice.

Privatnost podataka je takođe vrlo važna izbeglicama. Bezbednost – bilo da nekoga vlasti traže ili ne – to su sve pitanja koja se pojavljuju i kojima se moraju pozabaviti ljudi koji prave tehnološke proizvode. I ne moraju to da budu samo veb-sajtovi i aplikacije, već i hardver. Na primer, bežični internet ili nova vrsta šatora i takve stvari. Ako dosta razmišljate o dizajnu, onda smišljate stvari kojih se ljudi ranije nisu setili… to je nekako uzbudljivo u svemu ovome.

U Techfugees-u zaista imamo neki nivo standardizovane strukture – imamo osnovni tim u Londonu od 10-15 ljudi koji pokušavaju da koordinišu aktivnostima podružnica i da učine da one međusobno sarađuju, pokušavajući da uključe nevladine organizacije, pokušavajući da razrade proizvode.

Radimo na proizvodu koji se zove Basefugees now, na kojoj ćemo da procenjujemo najbolje proizvode koji postoje. To je platforma na kojoj nevladine organizacije mogu da zahtevaju nešto izazovno za tehnološku zajednicu koja onda pravi API [pristup primene programa], pa se onda od toga prave analitike podataka, itd. I mi sami želimo da to iskoristimo kako bismo ocenili rešenja koja vidimo. K

Fotografije: Fikret Ahmeti / K2.0.