Trčala je duž prizrenskih uzanih ulica i njeni gonitelji su bili na samo nekoliko koraka iza nje. Kretala se između senki i stalno menjala pravac, ali su uvek uspevali da je sustignu.

Sada je već duže vreme ganjaju i sve vreme ovoga sveta ne bi moglo da ih odvrati od nje. Uložili su previše vremena i napora u potpuno pročišćenje, a ona je bila poslednja prepreka koja ih je sprečila da kreiraju čist, neokaljan vid komunikacije.

Univerzalni čisti jezik [UČJ] je tako dugo bio samo san, a sada se činio kao da je nadohvat ruke. Sve što je trebalo da učine jeste da se otarase ove jedne preostale “nečistoće”.

Negde duž puta napravila je pogrešno skretanje i sada se suočila sa visokim zidom koji je sačinjen od ogledala. Siledžije UČJ su usporili svoje korake i počeli da je okružuju. Imali su svako pravo da budu tako nadmeni i sigurni u sebe. Kada bi pokušala da preskoči ogledalni zid u nadi da iskoristi njegove reflektivne moći da pobegne, oni bi bili podjednako brzi kada je trebalo da je sustignu.

Međutim, kako su se Agent Grešnik i Agent Vernik približavali, sa svojim opakim pobedonosnim osmesima, nisu očekivali da će trčati i uspeti se uza zid pod tako neobičnim uglom. Umesto da se reflektuje, ona se prelomila, prelazeći iz medija engleskog jezika u albanski.

Nekada na jednoj strani, svoju ruku je postavila preko poluprovidne površine i osetila vibracije siledžija UČJ koji udaraju u ogledalni zid.

“Başka bir linguistic medium duhem m’e gjetë, i to što prije.” Morala je da pronađe još jednu površinu koja je razdvajala jezičke medijume i da to učini brzo. To je bio jedini način da prikrije svoje tragove. “Ako se previše budem zadržavala”, pomislila je, “ubrzo će me ponovo pronaći.”

I bila je u pravu. Ponovo je čula povike i komešanje u Univerzalnom čistom jeziku. UČJ je obećao potpunu i apsolutnu jasnoću u izražavanju. Bez dvostrukih značenja. Bez stranih reči. Bez mešanja vremena. Nadahnuti Platonovim učenjima, svi umetnici i pesnici su iskorenjeni i društvo je oslobođeno pesničkih laži koje su bile zaslužne za mnogo zbunjenosti i patnje. Sve je sada bilo jasno. Sve je jasno. Svaka izgovorena reč je “istina”.

Dok je trčala, pronašla je još jednu ogledalnu površinu i prošla kroz nju iz drugog neuobičajenog ugla. Ipak, kako joj se noga malo okliznula, njen pad je izazvao lomljavinu na površini ogledalnog zida. Sada se našla razbacana širom jezičkog medijuma koji je bio podeljen na srpski, hrvatski, bosanski, crnogorski… Ipak, to nije predstavljalo problem siledžijama UČJ, njihov jezik je bio univerzalan.

“Što ćemo sad?” rekla je ona, ali nije mogla da gubi vremena razmišljajući o ovome. Potera je i dalje trajala i vreme je isticalo. “I gotta keep moving, yada herşey do t’marri fund.”

Dok je trčala ka konačnom skoku, skliznula je u jezički medijum u kom se pričalo na prizrenskom žargonu. Nara pomisli da će ovde nakratko da bude bezbedna, pa se tako kretala u pravcu Reke. “Bilo bi super kada bih mogla da svoje noge potopim u hladnu vodu”, pomislila je.

Fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha).