Mulaj: Uzaludnost leži u postupcima koje svakodnevno ponavljamo
Liridon Mulaj govori o egzistencijalističkom pristupu procesu pisanja.
Društvo je fragmentirano i možda je upravo ta podela razlog zašto smo danas toliko slični u svojoj rutini i u estetskim, kolektivnim ukusima.
Smisao života sam pronašao samo u književnosti, u pisanju, a kasnije i u svojoj supruzi, koja mi se pridružila na ovom putovanju u mom najmračnijem periodu, ne ispuštajući mi ruku do danas, kada smo, po mom mišljenju, isplivali u plićak. Smisao sam pronašao i u svom sinu, koji sada čini srž mog života i diktira sve što želim i čemu težim.Ali uzaludnost se i dalje često javlja, od trenutka kada otvorim laptop da pišem i pomislim koga se dođavola tiču moji romani u svetu koji juri ka ratu, pa sve do procesa izlaska knjige na svetlost dana, momenta kada se suočavamo sa nedostatkom čitalaca ili interesovanja državnih institucija. U tom trenutku, svaka knjiga često liči na poruku u boci koja nikada neće biti otvorena, već luta morima sveta bez adrese. I to je jedna dimenzija uzaludnosti, u svom najčistijem obliku.
U mom dinamičnom životu, uz roditeljske, bračne, ali i ekonomske obaveze, nemam luksuz da ne sačuvam te deliće koje stvorim u mislima. Često koristim i telefon da zabeležim fragment koji dođe prirodno. Pišem retko, ali kada sednem, mogu da napišem nekoliko poglavlja odjednom, jer znam da najveći deo posla odlazi na sistematizaciju i redakturu koja dolazi na kraju. Imam i fragmente koje sam napisao gotovo u stanju hipnoze i smatram da su oni vrhunac svakog romana koji sam napisao.Objavio sam pet knjiga za 10 godina, što je po meni dobro vreme, unutar kojeg sam razmišljao i o kvalitetu rukopisa, ali i o čitaocu koji bi u svoj ovoj kakofoniji bombardovanja knjigama i piscima trebalo da oseti neku vrstu čežnje za mnom, odnosno da mu možda nedostajem. To nije nadmenost, iako možda tražim previše, ali primetio sam da se to dešava, što me raduje i podstiče da pišem.
Na kraju krajeva, ono što pišeš, pored ostalog, treba i da te zabavi, da te obraduje – ne zbog suštine i poruke, već zbog načina na koji doživljavaš sam proces.
Tirana za mene sada postoji samo kao izvor književnosti. Ali kao grad pogodan za život, odavno je izgubila smisao, a isto tako i moju ljubav.
Arian Lumezi
Arijan Lumezi je novinar u K2.0. Magistrirao je međunarodno novinarstvo na Univerzitetu u Kardifu, zahvaljujući Chevening stipendiji.
Ovaj članak je napisan na albanskom.