Kalid Abdel-Hadi je do 2006. već bio sklon pisanju i iznova je slao svoje radove raznim časopisima na objavljivane. Ipak, ovaj mladić iz Amana (Amman) naišao je na odbijanje zbog svojih godina — imao je samo 16.

Bilo je to vreme kada je duboko morao da prodre u Internet kako bi pronašao priče o rodu, identitetu i seksualnosti. Osetio je potrebu da treba da se izrazi, potrebu koja je uskoro pretočena u jedan među prvim časopisima u arapskom svetu koji su se bavili LGBT osobama i pitanjima.

Nakon mnogih odbijanja, odlučio je da uzme stvari u svoje ruke.

“Jebeš to, napraviću sopstveni časopis”, prisetio se Abdel-Hadi svoje odluke tokom prošlonedeljnog događaja u K2.0, gde je bio gost poslednjeg izdanja ove organizacije u okviru programa Volume UP. U razgovoru sa Kristinom (Cristina) Mari iz K2.0 i publikom, razgovarao je o tome kako je osnovao časopis, o njegovom sadržaju i važnosti za kvir i druge manje vidljive i ućutkane zajednice u svim zemljama u kojima se govori arapski.

Godine 2007, tadašnji sedamnaestogodišnji Abdel-Hadi je zajedno sa prijateljima objavio je prvo izdanje My.Kali na Internetu sa ciljem da ostave svoj trag. My.Kali je prvi put objavljen na engleskom i nije težio slavi. Uprkos tome, međutim, ubrzo je dospeo do stepena ozloglašenosti koju njegovi stvaraoci nisu predvideli.

Abdel-Hadi se pojavio na naslovnoj strani prvog izdanja My.Kali i u kratkom vremenskom roku od održavanja privatne žurke na kom je prvi put predstavljeno ovo izdanje, njegovo ime se našlo u mnogim jordanskim tabloidnim medijima.

Prikazan kao “gej” osnivač onoga što je predstavljeno kao “prvi arapski LGBT časopis”, napisi o njemu i časopisu My.Kali privukli su pažnju javnosti malo pre održavanja parlamentarnih izbora u Jordanu. Senzacionalistički mediji su zauzimali različite forme, od zamućivanja lica Abdela-Hadija do nazivanja njegove fotografije “gej pornografijom”.

“[Dok smo] mi privatnim kanalima to širili, oni [mediji] stvorili su obmanu nazvanu ‘revolucija pedera’ i ‘konferencija za LGBT osobe u Jordanu’”, kaže Abdel-Hadi. “Dakle, to je bio neki naslov. Slika sa naslovne strane bila je prisutna. A mi nismo imali prostora da odgovorimo, jer društvene mreže skoro da nisu postojale 2007.”

Kalid Abdel-Hadi o časopisu My.Kali u okviru programa Volume UP, u produkciji K2.0. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Abdel-Hadi je kasnije shvatio kako su političke partije koristile i politizovale kontroverzu koju su stvorili mediji. Stranke su se takmičile u tome ko bi na učinkovitiji način mogao da “ukine tu vrstu mentaliteta u Jordanu”, rekao je.

“I nije bilo arapskih platformi koje su htele da pišu o homoseksualnosti, posebno o LGBT osobama, na jedan objektivan i neutralan način”, kaže on. “Dakle, to su bili oni protiv nas. A mi na to nismo mogli da odgovorimo.”

Ipak, sva ova buka i turbulentni početak nije uticao negativno na budućnost ovog časopisa. Postepeno, on se razvio u značajan prostor u kom se diskutuje o rodu, seksualnosti i (post)kolonijalizmu.

“To je glas za socijalnu pravdu u represivnim društvima”, stoji u opisu časopisa. “My.Kali zasniva svoj rad na shvatanju da kulturni stereotipi potiču od bezbroj činilaca i diskursa koji se svakodnevno stvaraju i ojačavaju. My.Kali se bavi ovim stereotipima tako što vizuelno angažuje i objavljuje komentare lokalnog i regionalnoga karaktera.”

Tim koji vodi My.Kali trudi se da pokaže raznovrsnost i borbu protiv represivnih formi uz pomoć umetnosti i vizuelnih inovacija. Veliki broj blogera, pisaca, fotografa i drugih umetnika sa Srednjeg istoka i iz Severne Afrike okuplja se da bi pisao o manje zapaženim pojedincima iz mejnstrima, regionalne pop kulture i podzemnih scena, pokušavajući pritom da predstave nove umetničke i političke koncepte, trudeći se da budu inkluzivni, bez obzira na nečiji identitet.

Brojevi časopisa se, obično, bave nekom određenom temom. Na novom izdanju Volume UP-a, Abdel-Hadi tvrdi da se jedna tema može obraditi sa više tačaka gledišta.

“Na primer, glas. Kada izgovorite reč ‘glas’, ona ima mnoge različite definicije i različite dimenzije”, kaže on. “Svaki put kada pomenemo određenu temu koju je trebalo da istražujemo za predstojeći broj, mnogi ljudi su već bili zainteresovani za ovakav ugao gledanja. Ako bi se neko zanimao za glas kao takav, onda bi rekao ‘super, hteo bih da dam doprinos ovoj publikaciji’.”

Abdel-Hadi i tim oko njega dosta računa vodi o tome koga će staviti na naslovnicu, s namerom da prikažu alternativne ličnosti koje nisu nužno poznate društvu.

Pogled na naslovnicu My.Kali ukazuje na raznovrsnost glasova i iskustava koji dospeju u časopis: izdanje od septembra 2009. prikazuje sirijskog modela Amara; februarsko izdanje 2012. prikazuje jordansku pevačicu Raniju (Rania) Kurdi; martovsko-aprilsko izdanje iz 2015. prikazuje transrodnu ženu iz Jordana koja se zove Sarab.

“Stvorena je ekskluzivnost u odnosu na to ko se može naći na naslovnici. Mi smo to preokrenuli”, rekao je. “Hteli smo da pravimo naslovnice i da ih poklonimo umetnicima, glumicama… i pojedincima čije bi priče mogle da ostvare uticaj na društvo.”

Naslovnica koja posebno zabrinjava jeste ona na kojoj se nalazi mladić po imenu Rašed (Rashed), transrodni muškarac koji se podvrgao operaciji uklanjanja dojki u Jordanu. Na portretu je prikazan on, bez majice, gde otkriva ožiljke od operacije.

“Mislili smo da je njegova priča pozitivna priča koja zaslužuje priznanje”, rekao je. “On nije slavna ličnost, influenser, već obična osoba. On nema nijednu platformu, ali zato ima svoju priču.”

Rašed je transrodni muškarac koji je podvrgnut operaciji uklanjanja dojki u Jordanu, a koji se našao na naslovnoj strani My.Kali. Fotografija: My.Kali.

Abdel-Hadi pokušava da kroz My.Kali vodi razgovor o efektima kolonijalizma, gde diskutuje o tome kako su etiketiranje i upotreba zapadnjačke terminologije uticali na kvir i nebinarne zajednice u arapskom svetu.

“U regionu posebno nije postojala LGBT terminologija u tom smislu… Nju smo nazivali prosto, ‘seksualnost’. Nismo govorili da je ‘to ono…’ To je nekako nametnuto”, objašnjava on. “Dakle, kada govorimo o tim stvarima, razumemo posledice i kako ih dekonstruišemo, kako se sada oslobađamo od toga. To je deo našeg shvatanja i našeg razgovora sve vreme.”

Rekao je da je upravo ova zapadnjačka terminologija ona koja je pogoršala situaciju kada je reč o protivljenju kvir zajednici na Srednjem istoku.

“Sve vreme slušate kada ljudi sa Srednjeg istoka pričaju o homoseksualnosti kao da je to nešto sa Zapada. ‘Oni [Zapad] imaju skrivene namere. Oni su nam to doneli’”, imitira ih. “Kada tako govore, zvuče histerično. Ne zvuče kako treba. Ali istovremeno, takva ideologija potiče od etiketiranja.”

Nakon decenije povezivanja kvir i nebinarnih zajednica širom arapskog sveta, boreći se sa stalnim pretnjama, Abdel-Hadi i njegovi prijatelji su odlučili da prošire svoj uticaj. Godine 2016. My.Kali je prvi put objavljen na arapskom jeziku.

U jednom intervjuu, Abdel-Hadi je rekao da je ova sračunata odluka donesena kako bi se dospelo do šire publike, da se časopis ne bi ograničio na one obrazovanije, na segment društva koji govori engleski.

Prvo izdanje na arapskom od maja-juna 2016. dospelo je do ogromnog broja čitalaca, što je nateralo jordansku vladu da blokira njihov veb-sajt.

Kampanja protivljenja ovoj publikaciji dostigla je svoj vrhunac kada je poslanica Dima Tahbub (Tahboub) izrekla homofobične izjave u više navrata, a na račun časopisa My.Kali. Uredništvo časopisa je na kraju objavilo otvoreno pismo kao odgovor na izjave ove poslanice.

“U pismu smo se osvrnuli na opasnosti i širenje mržnje prema društvenim manjinama, na odgovornost koja dolazi uz vršenje funkcije poslanika i na potrebu da se poštuju i saslušaju oni koji se razlikuju od vas i od onoga što vi predstavljate”, kazao je Abdel-Hadi u intervjuu iz 2017.

Dok je boravio u prostorijama K2.0, Abdel-Hadi je rekao da je od ključnog značaja za uredničku politiku časopisa My.Kali da proizvodi sadržaj koji se vezuje i za pojedince koji sebe identifikuju kao nekoga ko pripada binarnom okviru, kao cisrodne (oni koji svoj rodni identitet identifikuju sa svojim polom na rođenju) i heteroseksualne osobe.

“Dakle, trudimo se što više da publikacija ne bude previše zastrašujuća za ljude koji sebe ne smatraju LGBT osobama, kako se ne bi osetili kao da ‘ovaj veb-sajt nije za mene’”, rekao je.

My.Kali je u proteklih nekoliko godina stvorio prostor od neprocenjive važnosti za diskusiju, posebno za kvir ljude koji imaju neko versko opredeljenje, kao što su kvir muslimani i hrišćani. Ova platforma je omogućila razgovor koji nije postojao nigde drugde u arapskom svetu, a kao što su, na primer, diskusije o približavanju religije i seksualnosti.

Godine 2016. šeik Kalaf Jusef (Khalaf Yousef) izašao je u javnost sa informacijom da je homoseksualac, tačnije, to je uradio preko Jutjub (YouTube) video-zapisa koji je postao viralan. U to vreme je već bio u braku sa drugom ženom. Nakon snažne reakcije jordanskog ministarstva i njegove porodice, on je pobegao iz zemlje kako bi ostao bezbedan. Rekao je da je naslovnica časopisa My.Kali sa Abdelom-Hadijem bila poslednji okidač za njegovu odluku da se autuje.

Intervju za My.Kali u kom Jusef govori o svom odnosu sa porodicom i religijom postao je jedna od najčitanijih priča u izdanju na arapskom jeziku. Ovakav uticaj na živote ljudi jeste ono što su My.Kali i Abdel-Hadi hteli da postignu.K

Naslovna fotografija: My.Kali