Prošlo je duže od godinu i po otkako su građani Kosova aplauzom sa balkona iskazali solidarnost sa zdravstvenim radnicima koji su se borili sa virusom kovid 19, o kome se tada malo šta znalo. Aplauz je počeo da odjekuje noću u većini gradova i naselja, čime je prekinut osećaj izolovanosti i poslata poruka jedinstva u borbi koja je tek otpočela.

Otada su se u državi smenile tri vlade i održani su trostruki izbori, čime je često skretana pažnja sa talasa pandemije koji su usledili nakon uvođenja i, potom, brzog ukidanja mera zaključavanja.

Vredna pažnje su prva dva letnja meseca, kada je stvoren lažan utisak da je skoro u potpunosti odneta pobeda nad pandemijom.

Upozorenja o predstojećoj opasnosti u obliku Delta soja skrajnuta su zbog uglavnom male brojke novozaraženih i umrlih, usled gotovo potpunog opuštanja restriktivnih mera u režiji vlade i početka masovne vakcinacije. Velike grupe su se okupljale na trgovima, u noćnim klubovima i svadbenim salama, aerodrom se povratio u život i kuće su se punile članovima porodice iz dijaspore, dok su brojni učesnici preplavili festivale i koncerte, a održane su i proslave zbog osvojene olimpijske medalje u džudou. Povrh svega toga, pripremani su novi lokalni izbori.

Ubrzo je nastupila i druga polovina avgusta, kada nisu više mogli da se ignorišu ubrzani rast broja novozaraženih, hospitalizacije i žrtve.

Pedesetostruki rast broja aktivnih slučajeva, uglavnom zaraženih Delta sojem, dostizanje brojke od skoro 27.000 novozaraženih i dvocifreni broj umrlih svakoga dana — tj. ukupno 238 u avgustu — pokazali su da se neefikasno upravlja pandemijom. Ovakva situacija dovela je do iznošenja kritika na račun vlade. Dok je kriza javnog zdravlja postajala sve očiglednija, pažnja je ponovo skrenuta na preopterećene zdravstvene radnike koji imaju pune ruke posla i koji svakako preko leta nisu imali priliku za odmor.

“Sada imamo oko 1.500 poziva sedmično; na primer, samo juče [31. avgusta], obavili smo više od 300 poziva”, kaže dvadesettrogodišnja Eljisona Tahiri (Elisona Tahiri), medicinska sestra u kol-centru kovida 19, koji funkcioniše u okviru uroševačkog Centra za obuku Doma zdravlja (CzO).

Radeći po smenama sa koleginicom Hanifom Ramadani (Hanifa Ramadani), Tahiri spada u grupu od šest medicinskih sestara koje od jula prošle godine pružaju telefonske usluge građanima ove opštine. One pozivaju zaražene kovidom 19 u Uroševcu, savetujući one koji se nalaze u samoizolaciji kod kuće i pružajući im neophodne informacije o zdravlju.

Medicinske sestre Eljisona Tahiri i Hanifa Ramadani prate zdravstveno stanje osoba zaraženih kovidom 19. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

“Što se nas tiče, najvažnija stvar jeste da informišemo pacijente o radu mobilnog tima, za slučaj da treba neko da ih poseti kod kuće. Svakog pacijenta pozivamo tri puta dok je zaražen, ali sada ima pacijenata koji sami stupaju u kontakt sa nama ako im je to potrebno”, kaže Tahiri i dodaje da je jedan od najkorisnijih saveta koje daju pacijentima da piju čaj od lovorovog lista da bi ublažili simptome kašljanja.

Prema njenim rečima, kraj avgusta je bio period kada su obavili najveći broj telefonskih poziva. Iako su ranije komunicirali sa ljudima koji su bili u kontaktu sa zaraženim pacijentima, povećanje broja novozaraženih onemogućilo je ovaj metod rada.

Ganimeta Bajrami (Ganimete Bajrami), pedesetosmogodišnja porodična lekarka, članica je uroševačkog mobilnog tima koji obavlja kućne posete pacijentima sa kovidom 19. Trenutno rade u tri smene — dve od osam sati i treću koju pokriva hitna služba — i tako pružaju dvadesetčetvoročasovnu uslugu.

“U sobu za hitne slučajeve sam poslala pacijenta koga smo upravo posetili, jer je bio u teškom stanju”, kaže neposredno po izlasku iz ambulante. Njen tim, koji se sastoji iz medicinskih sestara Fatmire Redžaj (Fatmire Rexhaj) i Enkelje Abazi (Enkela Abazi), obukao je zaštitnu odeću, preuzeo opremu i hitno se zaputio u kuću narednog pacijenta, u kvartu Novo naselje (alb. Lagja e Re), severno od centra Uroševca.

U sobi u koju su ušetale, plavi cilindar sa kiseonikom ležao je u ćošku, u neposrednoj blizini bolesnikovog kreveta. Šezdesetogodišnji pacijent u izolaciji nosio je masku za kiseonik i žalio se doktorima na oteklu nogu. Dok su medicinske sestre postavljale infuziju, doktorka je merila zasićenost kiseonikom u njegovoj krvi, pritom ga hrabreći: “Samo održi volju [za izlečenje] do maksimuma!”

Posle posete, Bajrami je rekla da je u svim zdravstvenim ustanovama u Uroševcu jasno da su radnici preopterećeni obimom rada.

“Čak ni na početku pandemije nismo imali ovoliko pacijenata koliko ih imamo sada”, kaže Bajrami. “U roku od jednog dana broj kućnih poseta može da skoči na 20, samo u jednoj smeni.”

Uprava glavnog doma zdravlja u Uroševcu saopštila je avgusta meseca da je pomenuta ustanova pružila oko 12.000 usluga u borbi protiv kovida, od testiranja, preko davanja infuzije, do vakcinisanja. U ove usluge spada 856 kućnih poseta mobilnog tima i 3.590 poziva iz kol-centra, što je najveći broj pruženih usluga od početka pandemije.

Stalni rast broja novozaraženih stvorio je sličnu situaciju u većem broju domova zdravlja, bolnica i klinika u zemlji, čime se razotkriva jadno stanje zdravstvenog sistema kome fali i prostor, a ne samo radnici.

Krajem avgusta osvanule su vesti o manjku osoblja u Regionalnoj bolnici u Gnjilanu, dok je Peć u prvoj nedelji septembra zabeležila najveći broj hospitalizacija povezanih sa kovidom 19 od početka pandemije, sa ukupnim brojem od 220 pacijenata koji su smešteni u bolnici, od kojih se 192 nalazilo na dopunskom kiseoniku. Ovakva situacija primorala je bolnicu da improvizuje i da sobu namenjena osoblju prenameni u odeljenje za kovid.

Predstavnici Ministarstva zdravlja već su zatražili od opštinskih organa da identifikuju alternativne prostore, poput sportskih hala, koji bi mogli da posluže kao terenske bolnice za lakše slučajeve. U međuvremenu, u poslednjoj nedelji avgusta, sa Univerzitetsko-kliničkog centra Kosova (UKCK) poručuju da su primorani da obustave pružanje hitnih ambulantskih usluga kako bi zbrinuli pacijente obolele od kovida 19, dok je zdravstveno osoblje moralo da prekine praznične odmore.

U ovakvom stanju stvari, zdravstveni sistem je prožet problemima: 291 osoba je umrla usled posledica nastalih od kovida 19, a 960 ih je hospitalizovano, i to samo u prvih 12 septembarskih dana. Pandemija je pomogla da na površinu izbiju problemi koji već duže vreme postoje, kao što su izostanak svrsishodnih reformi zdravstva, nedovoljan broj osoblja, radni uslovi zdravstvenih radnika i hronično loše upravljanje resursima u javnim zdravstvenim ustanovama.

Sistemski problemi

Dok je pandemija buktala, vlada je na novi talas zaraženih reagovala uvođenjem niza mera krajem avgusta; ograničenje kretanja, rada ugostiteljskih objekata i odgoda početka školske godine.

Vlada je povećala broj inspektora u Agenciji za hranu i veterinarstvo, sa 11 na 96, da bi se pobrinula za to da restorani poštuju mere ograničenog radnog vremena. Više od 1.500 dodatnih zdravstvenih radnika takođe je privremeno zaposljeno da bi se olakšalo trenutno opterećenje.

Iz Ministarstva zdravlja su 20. avgusta objavili konkurs za 1.116 lekara opšte prakse, medicinskih sestara i tehničara. Zatim je, 29. avgusta, ministar zdravlja Arben Vitia saopštio da će zaposlenje dobiti još 420 radnika.

“Ovi lekari i medicinske sestre radiće u opštinama da spreče preopterećenje i nudiće usluge na lokalu kako neki pacijenti ne bi morali da idu na UKCK [Univerzitetsko-klinički centar Kosova]”, kaže Vitia.

Podaci Statističke agencije Kosova pokazuju da je 2019. bilo više od 3.600 doktora zaposlenih u javnom zdravstvu. Prema rečima Pljeurata Sejdijua (Pleurat Sejdiu), predsednika Lekarske komore — nezavisnog strukovnog udruženja — skoro 2.000 osoba iz njihovih redova nalazi se na prvim linijama fronta protiv pandemije; to su mahom porodični lekari, anesteziolozi, pulmolozi i specijalisti zaraznih bolesti.

Međutim, još se ne zna hoće li ove vladine mere uroditi plodom kada su u pitanju najveći sistemski problemi u zdravstvu koji se već godinama gomilaju. 

Što se tiče Komore medicinskih tehničara Kosova — nezavisne strukovne organizacije — vladina odluka je zakasnela, iako je pozdravljaju.

Predsednik pomenute komore, Naser Rustemi (Rrustemi), kaže da već dugo svakog meseca šalju zahteve za povećanje broja medicinskih tehničara i sestara, ali ni ministarstvo ni uprava UKCK-a nisu zadovoljavajuće odgovorili na njihove zahteve. Štaviše, oni su novi zahtev poslali u junu, a nakon isteka brojnih ugovora o privremenom radu sa medicinskim osobljem. Ovi ugovori su potpisani oktobra 2020. i obuhvatili 375 zdravstvenih radnika u okviru projekta Svetske banke, čija je namera bila kvalitetnija reakcija na pandemijske uslove.

“U poslednje dve sedmice avgusta, jedna medicinska sestra brinula je o 25-30 pacijenata, zbog čega je kvalitetno pružanje usluga bilo nemoguće”, kaže Rustemi. “Odluka ministarstva [da uposli dodatno osoblje] bila je ad-hok i ne rešava problem, jer oskudevamo u medicinskim tehničarima.”

Rustemi obrazlaže da, premda bi dodatan broj osoblja trebalo zapošljavati s vremena na vreme i redovno, ni UKCK ni ostale institucije nisu objavile konkurse za popunjavanje mesta onih koji su otišli u penziju u proteklih nekoliko godina.

Prema rečima predsednika Lekarske komore, Sejdijua, manjak doktora posebno je izražen u određenim oblastima od ključnog značaja za lečenje pacijenata obolelih od kovida 19, u koje spadaju anesteziolozi, pulmolozi i specijalisti zaraznih bolesti. Tako se sputava kreiranje dobro organizovanih zdravstvenih timova, posebno u odeljenjima za kovid.

“Pre nekoliko dana, naše kolege oftalmolozi [specijalisti za lečenje očnih bolesti] poslali su pismo Upravnom odboru UKCK-a u kom navode da ne mogu da preuzmu profesionalnu odgovornost za bilo kakve greške [prilikom lečenja pacijenata zaraženih kovidom 19], jer za to nisu obučeni”, kaže Sejdiju. “Niko ih nije obučavao za taj rad.”

Prema Sejdijuovim rečima, manjak lekara-specijalista u određenim oblastima ponajviše je rezultat prošlogodišnjih novouvedenih politika. Prilikom obezbeđivanja specijalizacija za mlade doktore, ministarstvo nije poštovalo strategiju za opšte stručno planiranje i kadrovsku politiku, koju je izradio Narodni institut za javno zdravlje Kosova (NIJZ).

“Najprimetniji manjak [lekara-specijalista] vidljiv je u hirurgiji, anesteziologiji i oblastima koje se ne smatraju privlačnim u privatnom sektoru, kao što su zarazne bolesti i javno zdravlje”, kaže Sejdiju.

Prema njegovim rečima, problem se može rešiti jednostavnim smanjenjem broja specijalizacija u onim oblastima u kojima nema manjka zdravstvenih stručnjaka i povećanjem broja specijalizacija u oblastima gde deficit postoji. Međutim, Sejdiju kaže da to prošle godine nije urađeno.

“Na primer, više od 80 specijalizacija dato je dermatologiji, jer je ona tražena u privatnom sektoru, dok je tek nekolicima otišla za potrebe infektologije”, dodaje on.

Besa Zogu, specijalistkinja zaraznih bolesti, učestvovala je u radu grupe mladih volontera-doktora koji su počeli da rade na UKCK-u u martu 2020 da bi pomogli opterećenom zdravstvu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

U grupu od 18 specijalista zaraznih bolesti spada i dvadesetšestogodišnja Besa Zogu, koja od aprila 2020. radi na Klinici za zarazne bolesti UKCK-a.

Prvo je zaposlena kao volonterka-doktorka. Ministarstvo zdravlja je tada, u saradnji sa NIJZ-om i Medicinskim fakultetom, oformilo grupu mladih volontera-doktora koji su pomogli mnogim domovima zdravlja u prvim mesecima pandemije.

Kao lekarka opšte prakse, Zogu je tada u okviru projekta Svetske banke radila na suzbijanju pandemije, a od februara ove godine nastavila je specijalizaciju. Njeno prvo radno iskustvo, to jest rad u pandemijskim uslovima, primarni je razlog za izbor pomenute specijalizacije.

“Tada sam primetila koliko je suzbijanje zaraznih bolesti važno, jer je tokom trajanja pandemije potražnja za specijalistima bila izuzetno velika”, kaže i dodaje da ona i njene kolege sada, na vrhuncu pandemije, leče više od 100 pacijenata koji se nalaze pod dvadesetčetvoročasovnom negom na prijemnom odeljenju.

Zdravstvene ustanove na Kosovu se već godinama suočavaju sa manjkom stručnog osoblja. Iz institucija su prošle godine, prvi put od 2016, najavili konkurs za mlade stručnjake.

Usled slabih šansi za zaposlenje, malih plata i teških radnih uslova, brojni mladi doktori, Besini vršnjaci, radije se opredeljuju za nastavak obrazovanja ili rad u zapadnoevropskim zemljama, mahom u Nemačkoj.

Prosečan broj godina doktora zaposlenih u javnom sektoru prelazi 50, dok se procenjuje da je, tri godine zaredom, 110 lekara napuštalo zemlju godišnje. Kada su u pitanju medicinske sestre, onda se brojka kreće između 300 i 350.

Prema rečima predstavnika Lekarske komore, trend prema kome su doktori odlazili u prvih nekoliko meseci 2021. pokazuje da bi do kraja godine ova cifra ‘odlazećih doktora’ mogla da se popne na 150. Sejdiju kaže da ova brojka zabrinjava, imajući u vidu činjenicu da je to broj doktora koji svake godine diplomiraju na Medicinskom fakultetu.

“Sada nam je ostao nulti balans. Kada uzmete u obzir da je prosečni broj godina odlazećih doktora 30, čini se da gubimo celu novu generaciju”, kaže Sejdiju i dodaje da je situacija još alarmantnija kada novi specijalisti odlaze. “Prošle godine, dok je pandemija trajala, troje anesteziologa napustilo je UKCK. Tako je smesta nastala kriza. Pošto je ostalo samo još troje doktora, šta će biti ako i oni pobegnu? Celi sistem bi bio u blokadi.”

Premda se zdravstveni sistem suočava sa manjkom doktora, Sejdiju ističe da oko 400 trenutno ima radni ugovor. Prema njegovim rečima, glavni uzroci ove situacije odnose se na nemar nekadašnjeg Ministarstva finansija naspram zahteva zdravstvenih ustanova, izostanak političke koordinacije između lokalnih i centralnih vlasti, kao i na preveliko administrativno osoblje.

Prema rečima Sejdijua, poboljšanje radnih uslova i veći kvalitet obrazovanja, rešavanje problema u kadrovskim službama i povećanje plata u javnom sektoru jedini su način da se zaustavi odlazak zdravstvenih radnika iz zemlje.

Početak pobune

Zdravstveni radnici se već godinama bune zbog problema u vezi sa platama i radnim uslovima. Njihove brige su ponovo probuđene usled vladine odluke od 25. avgusta da do oktobra za 10% poveća bruto iznos plate zdravstvenih radnika.

Za ogromnu većinu zdravstvenog osoblja to podrazumeva povećanje neto plate od 60 evra u mesečnim primanjima. Trenutno se ove plate kreću od 400 evra (za medicinske tehničare i sestre), preko 566 evra (za lekare opšte prakse), do 661 evra za doktore-specijaliste.

Od marta 2020, zdravstveni radnici u prvim linijama borbe protiv kovida 19 primili su bonuse u iznosu od 150 do 300 evra od početka trajanja pandemije. Prema tome, najnovija vladina odluka o dodatnih 60 evra izazvala je znatno protivljenje. 

Tridesetoga avgusta, Sindikat medicinskih tehničara i sestara je, pored drugih sa istim zahtevom, udruženja medicinskih sestara iz sektora psihijatrije i neurologije, okupio svoje pristalice u dvorištu UKCK-a i najavio septembarske proteste.

“Zasad ćemo početi sa protestima i nastaviti sa štrajkom, ali ćemo sačekati dok se ne smanji broj novozaraženih u zemlji”, na konferenciji za štampu kaže medicinski tehničar Perparim Beriša (Përparim Berisha), sindikalni predsednik.

Prema rečima predstavnika Komore medicinskih tehničara i sestara, koja podržava ovaj protest, nezadovoljstvo medicinskog osoblja prevazilazi granice bonusa od 60 evra koji nudi vlada.

Predsednik pomenute komore, Rustemi, kaže da se njihov glavni zahtev odnosi na zakon o platama, na pisanje nacrta zakona o medicinskim tehničarima i na poboljšanje njihovih radnih uslova.

“Medicinske sestre, babice i ostali zdravstveni radnici uopšte nisu kategorisani u prethodnoj verziji zakona o platama. Samo hoćemo da se prema nama postupa ravnopravno”, kaže Rustemi.

Zakon o platama u javnom sektoru je februara 2019. odobren u Skupštini Kosova. Njegov cilj je harmonizacija svih plata u javnom sektoru. Međutim, u decembru iste godine, zaštitnik građana je predlog zakona poslao Ustavnom sudu koji je trebalo da oceni njegovu usaglašenost sa kosovskim ustavom.

Sud je juna 2020. proglasio zakon ništavnim zato što sadrži niz ozbiljnih problema na ustavnoj ravni. Pored ostalih protivrečnosti i nelogičnosti, u sudskoj odluci se navodi da je zakon pravio proizvoljne i nerazumne izuzetke za određene institucije, a uprkos tome što je svrha zakona da se harmonizuju plate u celom javnom sektoru.

Da se revidira i usvoji novi zakon o platama glavni je zahtev Lekarske komore, iako ona ne podržava pozive na protest koje je objavila sindikalna organizacija. Prema Sejdijuovim rečima, ovaj period, kada postoji drastični porast broja pacijenata, nije vreme da doktori protestuju.

“Jeste, vladina naknada je ponižavajuća i obeshrabrujuća, ali moramo da se borimo i da izvršimo pritisak na zakon o platama kako bi bio odobren pre završetka godine i da na snagu stupi sledeće godine”, kaže Sejdiju. “Saga sa platama treba da se okonča jednom zasvagda”, kaže i dodaje da zakon mora da sadrži detaljniju kategorizaciju lekara, u zavisnosti od njihove specijalnosti, rizika i obima rada.

Prvobitna, osporena verzija zakona o platama predviđala je da medicinski tehničari imaju platu veću od 500 evra, lekari opšte prakse i oni koji se specijalizuju veću od 800 evra, a doktori-specijalisti 1.195 evra.

Osnovica plate, prema slovu zakona, nagrađivala je rad na osnovu složenosti posla, poziciju, zvanje i neophodne kvalifikacije. Tačnije, termin ‘složenost’ se odnosi na kombinaciju nadležnosti/odgovornosti, značaja, slobode u donošenju odluka, težine obavljanja i rizik od obavljanja zadataka na tom mestu, poziciju, zvanje, kao i ograničenja koja prate radno mesto.

U međuvremenu, Savez sindikalnih organizacija zdravstva (SSOZ) podneo je šest zahteva vladi, u šta spada i revidiranje odluke o dodacima na platu i retroaktivno isplaćivanje iznosa koji nije manji od 300 evra, kao i usvajanje zakona o platama u toku 2021.

Ukoliko vlada ne odgovori na ove zahteve do 13. septembra, iz SSOZ-a poručuju da su protesti neizbežni, iako zasad neće organizovati masovni štrajk.

Prema rečima predstavnika Svetske zdravstvene organizacije, smatra se da je pandemija u određenom području “izmakla kontroli” onda kada stopa pozitivno testiranih pređe pet posto. Imajući u vidu ovu definiciju, situacija na Kosovu je van kontrole. Dok zdravstveni radnici pozivaju na proteste, čini se da vlast nema drugi izbor nego da ozbiljno shvati njihove zahteve. Aplauz više nije dovoljan znak zahvalnosti.

Naslovna: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.