U detalje | BiH

Nemoguća misija: dolazak u Bosnu i Hercegovinu

Piše - 15.11.2016

Kosovo i BiH i dalje suprotstavljeni po pitanju viznog režima.

Višemesečno čekanje i nepodnošljivo duge i često složene procedure dobijanja vize da bi se ušlo u Bosnu i Hercegovinu (BiH) čine da mnogi građani Kosova ne mogu da uđu u ovu zemlju, čak i kada to rade radi poslovnih prilika.

Dok su mnogi preduzetnici prijavili Privrednoj komori Kosova da imaju poteškoće, drugi ljudi iz obeju zemalja su već odustali od tržišta one druge države. Na pojedinačnom nivou, brojni biznisi i karijerske mogućnosti nisu ostvareni zbog viznog režima koji postoji na relaciji BiH-Kosovo.

BiH je i dalje jedina bivša jugoslovenska republika – pored Srbije – koja i dalje ne priznaje Kosovo, a sve zbog protivljenja većinski srpskog entiteta u BiH, Republike Srpske.

Godine 2004, BiH je uvela specijalni režim putovanja za građane Kosova. Ovaj režim je obuhvatio da se moraju izdati papiri sa posebnim odobrenjem za putovanje od Misije UN na Kosovu (UNMIK). Međutim, nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost 2008. – i nakon što su Unmikovi pasoši istekli dve godine kasnije – putovanje za BiH postalo je znatno teže jer BiH nije odmah priznala dokumenta koja izdaje Kosovo; takva situacija se promenila u martu 2012, mada su procedure za dobijanje vize često komplikovane i vize se ne utiskuju u pasoše, već se izdaje specijalni dokument.

“Meni deluje da je Bosna zabranjena zemlja”, kaže Arber Seljmani, honorarni novinar iz Prištine koji je dvaput sprečen da putuje u BiH zbog problema sa vizom.

“Rekao sam im da idem na obuku i da nema smisla da dobijem vizu nakon što se ovaj događaj održi."

Arber Selmani

Sedeći u kafiću u centru Prištine, ovaj dvadesetčetvorogodišnjak se priseća “birokratskih procedura” kroz koje je prošao dok je pokušavao da dobije bosansku vizu, prvo 2009. i onda ponovo 2015, kada je njegova prijava odbijena.

Godine 2009, samo godinu dana nakon što je Kosovo proglasilo nezavisnost, Seljmani nije mogao da dobije na vreme vizu kako bi učestvovao u multietničkoj inicijativi mladih ljudi Zapadnog Balkana, pod nazivom “Ustani, Balkane” (Balkans, Let’s Get Up), koja je održana u Sarajevu.

“Pomislio sam: konačno putujem u zemlju koja ima sličnu prošlost kao Kosovo, u jednu posleratnu zemlju”, rekao je on, objašnjavajući da je proces apliciranja za vizu iskomplikovao njegov plan, jer je trebalo da se podnese dokument o zaposlenju koji on, kao nezaposleni student ekonomije, nije posedovao.

Iako je, na kraju, dobio pozitivan odgovor na aplikaciju za vizu, duge komplikacije su dovele do toga da je traženi dokument dobio tek pet dana nakon što se ova inicijativa održala.

“Rekao sam im da idem na obuku i da nema smisla da dobijem vizu nakon što se ovaj događaj održi”, rekao je on.

Pored viznog režima BiH, građani Kosova jesu, takođe, jedini građani Zapadnog Balkana koji su lišeni slobode kretanja u šengenskoj zoni. Međutim, iste godine mu je odbijeno da koristi vizu za putovanje u BiH, pa je Seljmani – koji povremeno piše pesme – otputovao u Italiju na festival poezije i, kako je objasnio, nije imao poteškoća da dobije italijansku vizu.

Dok građani Kosova nemaju slobodu kretanja po Evropskoj uniji, putovanje bez vize u države koje se graniče sa Kosovom nije predstavljalo problem; čak i Srbija dozvoljava prelazak granice sa ličnom kartom, a nakon potpisivanja bilateralnog sporazuma jula 2011.

Nemoguća misija

Prema podacima kosovskog Ministarstva trgovine i industrije, dobra u vrednosti od oko 5 miliona evra su 2008. godine izvezena sa Kosova u BiH. Godinu dana kasnije, posle deklaracije o nezavisnosti, ovaj iznos je pao na 1,2 miliona evra, što je dovelo do zaključka da je sprovođenje viznog režima imalo drastični uticaj na izvoz. BiH je sada jedan od najmanje poželjnih ekonomskih partnera Kosova na Zapadnom Balkanu.

Godine 2014, BiH je izvozila dobra u vrednosti od 64 miliona evra na Kosovo, uglavnom kada je reč o prehrambenoj industriji, dok je Kosovo izvezlo 3,8 miliona evra, što upućuje na neravnopravan odnos između ovih dveju zemalja.

"Ono što je paradoksalno jeste da se možemo slobodno kretati bez viza kroz Srbiju, a da ne možemo da slobodno otputujemo u Bosnu sa kojom nikada nismo ratovali."

Safet Gerxhaliu

BiH je i dalje jedina država na Zapadnom Balkanu koja teži pristupanju Evropskoj uniji, a koja ima vizni režim za građane Kosova.

Kosovska nezavisnost je i dalje politički potez koji zvaničnici BIH uporno ne odobravaju, čime se dodatno pogoršavaju odnosi između ovih dveju država.

Trgovinske komore i ekonomski stručnjaci u obema zemljama su već upozorili da vize sprečavaju ostvarivanje poslovnih veza i obavljanje biznisa, dok su kosovski biznismeni često nevoljni da izgube po nekoliko meseci na apliciranje za vize BiH.

“Ono što je paradoksalno jeste da se možemo slobodno kretati bez viza kroz Srbiju, a da ne možemo da slobodno otputujemo u Bosnu sa kojom nikada nismo ratovali”, kaže Safet Grdžaliu, šef Privredne komore Kosova, dodajući da vizni režim ometa ekonomske veze između BiH i Kosova.

Mnogi preduzetnici sa Kosova su mu se žalili na “birokratiju i poteškoće” na koje nailaze kada treba da dobiju vize, dok Grdžaliu sam nije uspeo da putuje u Sarajevo da bi učestvovao na nekoliko sastanaka ove godine.

On nije hteo da ode u bosansku ambasadu u Skoplju da bi popunio sva dokumenta kako bi dobio vizu, jer smatra da je to “nemoguća misija” koja oduzima mnogo vremena. “Sve dok ima toliko birokratije, ja neću aplicirati za bosansku vizu”, rekao je Grdžaliu koji je BiH posetio mnogo puta pre rata na Kosovu 1999.

“Pored ometanih ekonomskih veza, duhovna povezanost između ljudi takođe nailazi na prepreke na relaciji BiH-Kosovo”, kaže on. “Ako se vize ukinu, prvo bih otputovao u Sarajevo, Visoko, Tuzlu i Brčko, gde imam dosta prijatelja iz vremena kada sam studirao u Dubrovniku.”

Grdžaliu tvrdi da obe zemlje, koje tvrde da neguju evropske stavove dok istovremeno uvode vizne režime, deluju daleko od evropskih vrednosti.

“Pored getoizacije i izolacije ne možemo da napredujemo”, rekao je, zaključivši da tvrdoglavo odbija da aplicira za vizu, nazivajući je “besmislicom”.

Skupoceni proces koji oduzima mnogo vremena

Pre godinu dana, Seljmani je po drugi put pokušao da dobije vizu za BiH, jer je odabran da učestvuje u programu “Sarajevski talenat” na Filmskom festivalu u Sarajevu, u svojstvu filmskog kritičara i novinara.

“Pomislio sam da će sve biti drugačije ovog puta, jer je ‘Sarajevski talenat’ vrlo prestižan festival, a ja sam imao i posao”, objašnjava Seljmani, upoređujući situaciju sa onom iz 2009. kada je pokušao da poseti BiH kao student.

"Za Bosnu znam iz knjiga, sa Evrovizije, iz fudbala i od romanopisca Ive Andrića, ali to je sve što znam o njoj."

Arber Selmani

Međutim, uprkos tome što je dobio pozivnicu i što je pokazao druge dokumente koji su mu traženi, Seljmani je rekao da je postalo nemoguće dobiti vizu, jer su “urnebesni” zahtevi dodavani na već postojeće, kao što je zahtev za rodni list i drugi “nepotrebni” dokumenti.

“Avgusta [2015.] sam radio na DokuFestu kao honorarni novinar za tri medija i morao sam da putujem od grada Prirzena na jugu Kosova direktno u bosansku ambasadu u Skoplju, i bilo je vrlo teško da se vratim u Prištinu da bih uzeo druge dokumente i da ih potom vratim u ambasadu”, Seljmani se priseća.

Građani Kosova koji žele da dobiju bosansku vizu obično putuju u Skoplje, glavni grad Makedonije, u kojoj se nalazi najbliža kancelarija za vizu, ali se ona, ipak, nalazi na 80km od Prištine. To stvara dodatne troškove uz viznu naknadu u visini od više od 30 evra.

“Dodatni troškovi za putovanje do Skoplja koji stalno nastaju, pored drugih besmislenih birokratskih procedura, naterali su me da jednostavno odustanem od svega toga”, rekao je Seljmani, koji je priznao da bi, da je aplicirao za vizu nekoliko meseci unapred, onda mogao da dobije vizu na vreme.

Procedure u pravilniku i dalje izgledaju vrlo jednostavno; zahtevi obuhvataju i određivanje termina za vizu, ustupanje pozivnice i ispunjavanje prijavnog formulara za vizu. Međutim, od Seljmanija je traženo da dostavi “dodatne dokumente” – što on smatra “lošim znakom” koji je iskomplikovao njegove planove za putovanje u BiH.

Seljmani je skeptičan da će se situacija između BiH i Kosova uskoro promeniti, uprkos činjenici da bi građani Kosova uskoro mogli da bezvizno putuju unutar šengenske zone nakon predloga Evropske komisije u maju ove godine. Seljmani tvrdi da ne bi imalo smisla da BiH ostane jedina zemlja koja ima vizni režim prema Kosovu.

“Za Bosnu znam iz knjiga, sa Evrovizije, iz fudbala i od romanopisca Ive Andrića, ali to je sve što znam o njoj”, Seljmani je rekao. “Video sam da je ogroman mural Dejvida Bouija otkriven u Bosni u poslednje vreme i ja sam ga video na Internetu. Ogromna većina ljudi na Kosovu povezuje Bosnu samo sa ratom i Srebrenicom, ali Bosna ima umetnički duh koji omladina Kosova mora da otkrije za sebe.”

Neke države-članice EU koje ne priznaju Kosovo, poput Grčke, Slovačke i Rumunije, otvorile su kancelarije za vezu u Prištini i znatno su olakšale procedure za dobijanje vize. Međutim, kako BiH nije uradila nešto slično, građani Kosova moraju da putuju u Skoplje, Beograd ili Podgoricu da bi aplicirali za vizu BiH.

“Ne treba da presedamo po aerodromima da bismo putovali do Bosne, ali je ta zemlja tako blizu a tako daleko u isto vreme”, kaže Seljmani. “Jedan moj prijatelj kaže da je lakše otići u SAD, nego u Bosnu.”K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.