U subotu (6. marta 2021) bili smo izuzetno uznemireni kada je regionalna urednica Kosova 2.0, Nidžara Ahmetašević, na svom fejsbuk-profilu objavila: “Uhapšena sam.”

Zajedno sa drugim novinarima, aktivistima za ljudska prava i Nidžarinim prijateljima i članovima porodice, požurili smo da saznamo pouzdane informacije o ovom događaju, njenoj lokaciji i da li se poštuju njena prava dok boravi u pritvoru.

U narednim satima smo uspeli da ustanovimo glavne činjenice.

Nidžaru je u rano prepodne uhapsila policija u Sarajevu, Bosna i Hercegovina, nakon što je jednog policajca snimala dok je, na dužnosti, pisao saobraćajne kazne.

Tokom hapšenja, Nidžara je u više navrata od dva policajca zahtevala da pravilno stave maske, jer su ih nosili ispod nosa. Na Nidžarinom snimku incidenta vidi se kako joj se policajci izruguju i nazivaju je “budalom”, nakon čega je nasilno hapse i pričaju joj da će je odvesti u Jagomir (psihijatrijsku bolnicu u Sarajevu).

Nidžari su stavili lisice na ruke bez ikakvog objašnjenja, telefon joj je oduzet i ona je naposletku stavljena u policijski pritvor — sa lisicama na rukama. Pritom joj nisu ponudili ni hranu ni vodu.

Dok se sve ovo dešavalo, policajci su nastavili da je vređaju i u više navrata psuju njenu majku. Duže od sat vremena joj nije omogućen kontakt sa advokatom; a čak i nakon što joj je, naposletku, dozvoljeno da pozove advokata, i dalje nije dobila objašnjenje zvaničnog povoda za njeno hapšenje.

Nakon što je zaključana u pritvorskoj jedinici, naterali su je da se skine do gole kože i rekli da će joj pretražiti celo telo.

Posle ogromnog negodovanja aktivista, medija i zaštitnika ljudskih prava širom regiona, Nidžara je puštena, pet sati kasnije.

Nidžarino hapšenje, kao i zlostavljačko i ponižavajuće ophođenje vlasti prema njoj, a čiji je posao da zaštiti građane i poštuje vladavinu prava, zaslužuju najoštriju osudu. Svako kome je u Bosni i Hercegovini i ovom regionu stalo do demokratskih vrednosti trebalo bi da se maksimalno uzbuni zbog ovog događaja.

Teranje osobe, koja je nasilno lišena slobode, da se skine gola predstavlja otvoreni čin ritualnog ponižavanja i grubu zloupotrebu vlasti. To je učinjeno sa jedinom namerom da se ona oseti ugroženo i ranjivo. Uz lične uvrede i psovke na račun članova Nidžarine porodice, namera ovakvog ponašanja bila je da se ona zastraši i prinudi, pa zato predstavlja ozbiljnu povredu ljudskih prava.

Neosnovani razlozi izneti za njeno hapšenje — koji se razlikuju u zavisnosti od toga kog policajca pitate — jesu indikativni za rđavo ponašanje institucija.

Da je ovo jedini incident ove vrste, čak bi i tada trebalo mnogo da se zabrinemo. Ipak, ono što se desilo u subotu mora se posmatrati u kontekstu dugotrajne i ciljane kampanje s namerom zlostavljanja i zastrašivanja Nidžare u proteklih nekoliko godina. Ovo ujedno pokazuje da su vlasti podle, jer nisu uspele da reše njene žalbe i prijave.

Nidžarin rad u oblasti ljudskih prava je nepokolebljiv i neophodan, posebno kada su u pitanju prava izbeglica i migranata u Bosni i celom regionu. Ona je aktivno zagovarala humani tretman najugroženijih i najmarginalizovanijih ljudi u društvu. Kao neumorna terenska aktivistkinja, ona pokušava da oni koji su ostali bez svega makar dobiju hranu, odeću, sklonište i osnovnu pravnu zaštitu.

Po njenom inicijalnom angažmanu u Kosovu 2.0 pre četiri godine, Nidžara je postala jedan od najvažnijih urednika koji su se postarali za to da se njihove priče o nepravdi javno pripovedaju. Naš rad kao medijske organizacije znatno je unapređen zahvaljujući njenom pregalaštvu, njenoj odlučnosti, asertivnosti i posvećenosti da ogoli nepravedni sistem, vlast i moć koji su u službi tlačenja pojedinaca i grupa građana.

Zato što se lično angažovala kao aktivistkinja i novinarka, ona je redovno na meti vlasti koje bi radije da postupaju onako kako žele i da za to ne budu nikako kažnjene — bez odgovornosti koju ona od njih zahtevima svojim rečima i postupcima.

Pošto je izložena namernom zlostavljanju i klevetničkoj kampanji na internetu, Nidžara se u više navrata žalila vlastima. Zlostavljanje na internetu, koje je prijavila vlastima, odnosi se na lične poruke koje su joj poslate na Fejsbuku i anonimne SMS-ove poslate na njen mobilni telefon, gde joj prete da će je fizički napasti i silovati.

Međutim, umesto da preduzmu radnje, ispitaju njene žalbe i zaštite je, bosanske vlasti su nastavile da protiv nje na sudu sprovode fabrikovane pravne radnje; Nidžara je u više navrata odnela pobedu u postupcima koji su se protiv nje vodili, a nakon što je ustanovljeno da je policija izmišljala iskaze i nije iznosila validne dokaze; u svakom slučaju, sve ovo joj je pričinilo neizmernu štetu u privatnom životu.

Uprkos pokušajima da je ućutkaju, Nidžara je glasna i nepomirljiva u svom delovanju i u potpunosti koristi svoje pravo na slobodu izražavanja. Mnoge to onespokojava i stvara im nelagodu.

Podrugljivi tonovi i izrazi policajaca koji su uhapsili Nidžaru, dok ih je ona podsećala na njihovu dužnost, takođe su reprezentativni za način na koji je mizoginija ukorenjena u ponašanju institucija.

Kao i skoro svuda drugde gde postoji patrijarhalni sistem vlasti, nasilje nad ženama se sistematski zanemaruje i smatra nevažnim. Zato institucije tolerišu ovo nasilje, ali ga i proizvode. Nasilničko ponašanje policajaca prema Nidžari školski je primer kako ljudi na pozicijama vlasti koriste svoju moć da delegitimišu žene tako što ih lišavaju identiteta i političkog bića.

Za opstanak našeg demokratskog društva od presudnog je značaja da energično odbranimo Nidžarino pravo da govori javno bez straha i da njen rad učini da vlasti budu odgovorne prema građanima.

Pošto smo posvedočili ovom nepodnošljivom zlostavljanju vlasti, čiji predstavnici pretpostavljaju da imaju apsolutnu moć, sada je od presudne važnosti da svi akteri i sve organizacije odbrane slobodu govora, medija i ljudskih prava, kao i onih ljudi koji se zalažu za demokratske vrednosti i zahtevaju odgovornost institucija. Nesprovođenje konkretnih radnji i uporno nepružanje odgovarajuće zaštite dovešće do dodatnog pogoršanja već krhkog ambijenta u kom rade novinari, aktivisti i drugi branioci ljudskih prava.

Naslovna fotografija: Velija Hasanbegović.