Kosovski sport je dugo bio marginalizovan, ostavljen sam zbog izostanka međunarodnih priznanja. Ipak, stvari su se nedavno promenile. U prethodne dve godine, članstvo u Međunarodnom olimpijskom komitetu i u fudbalskim, rukometaškim i košarkaškim međunarodnim upravljačkim telima učinilo je da stare prepreke nestanu.

Džudistkinja Majljinda Keljmendi je prošlog leta u Riju dala uvid u blistavu budućnost koja bi mogla da se smeši kosovskom sportu, a tako što je osvojila prvu olimpijsku zlatnu medalju za ovu državu, čime je označila početak nove ere.

Uprkos prvoj uspešnoj kosovskoj Olimpijadi, mnoge prepreke još leže pred Kosovom. Kako kosovske reprezentacije mogu da se takmiče sa mnogo većim državama? Koji bi bio najbolji način za kanalisanje finansija za zadovoljenje potreba aktuelnih sportista i onih u budućnosti? Šta se može učiniti kako bi se poboljšala urušena sportska infrastruktura? Kosovo sada može da igra — ali kako Kosovo može da naraste i napreduje kroz sport?

Ćaskanjem je moderirao Džemajlj Redža sa KTV-a (levo). Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Kako bi pomoglo u pronalaženju odgovora na ova pitanja, K2.0 je ugostilo svoje najnovije izdanje Ćaskanja u subotu uveče u prištinskom Pabu MIQT, pod nazivom “Trči, Kosovo, trči!” Diskusiju je moderirao domaćin tok-šoua “Interaktiv” na KTV-u, Džemajlj Redža, dok su na panelu govorili Aljbert Bunjaki, fudbalski menadžer kosovske reprezentacije; Eljvira Dušku, vršilac dužnosti Košarkaškog saveza Kosova; Džejms Montaž, međunarodni sportski novinar; i Iber Aljaj, direktor Odeljenja za sport u Ministarstvu kulture, omladine i sporta. Ova diskusija je održana nakon prošlonedeljnog objavljivanja specijalne osmodelne Monografije o sportu Kosova 2.0.

U živahnoj i interaktivnoj diskusiji sa publikom, širok spektar pitanja je obrađen, pružena je veća podrška ženskom sportu i adresirane su brige u vezi sa sportskom infrastrukturom i objektima za treninge.

Deo publike je učestvovao u diskusiji tokom čitavih 90 minuta, koliko je trajalo Ćaskanje. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Govoreći o tome gde se sada Kosovo nalazi kada je reč o sportu, Bunjaki, koji je bio nadležan za kosovsku mušku reprezentaciju gotovo osam godina, rekao je da je Kosovo u protekloj goidini počelo da se oseća kao međunarodna ekipa. “Jedan pravi korak je načinjen”, kaže on. “Realnost [ranije] nije bila baš dobra, ali moramo da budemo pozitivni.”

Bivša košarkašica Dušku se saglasila s time da je bilo pozitivnih koraka na Kosovu, posebno od vremena priznanja. Ona je objasnila da već jednu deceniju postoji pad entuzijazma za žensku košarku na Kosovu, ali da sada taj entuzijazam raste posle priznanja od međunarodnog košarkaškog saveza, Fibe, 2015. godine. Kako kosovski timovi moraju da počnu od samog početka u svojim regionalnim ligama, ona se nada da će oni brzo napredovati.

Montaž, koji pokriva sport u ovom regionu već godinama, pružio je pogled spolja, rekavši da je Kosovo imalo neverovatno romantični narativ na svom sportskom putu u prethodnih nekoliko godina, uprkos tome što su mu šanse često bile slabe. On tvrdi da Kosovo sada treba da stigne do faze u kojoj ljudi ne pričaju o toj priči više, već da se učešće Kosova na sportskim takmičenjima normalizuje. On je naglasio da se sport i politika prepliću, te da je sport više od bilo čega drugog učinio da se Kosovo izgradi kao država već godinama. “Mislim da je [američki diplomata] Kisindžer rekao: ‘Da biste bili država, trebaju vam vojska, valuta i fudbalska reprezentacija’”, rekao je on. “Nažalost, na Kosovu postoji samo jedna od ovih stvari, pa vam to pokazuje koliko je sport važan u izgradnji države. Meni je to fascinantna priča koja ilustruje kako sport može da napravi razliku.”

Džejms Montaž je opisao romantičnu priču o napretku kosovskog sporta sa tačke gledišta autsajdera, ali je rekao da država sada mora da zauzme stav koji podrazumeva da sam sport bude ta priča. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Aljaj je rekao da je država dosta toga učinila u poređenju sa svojim budžetskim sredstvima, kroz subvencije date sportskim savezima i pojedincima, kao i druge oblike finansiranja. Aljaj je priznao da mnogo više toga treba da se uradi, posebno nakon što je kosovski sport priznat i nakon što sada postoje međunarodni standardi koje ono mora da poštuje.

Unapređenje infrastrukture

Jedna od tema koja je izazvala veliku diskusiju među panelistima i članovima publike je bila izgradnja stadiona. Kako je prištinski Gradski stadion pod rekonstrukcijom da bi se ispunili Fifini standardi, Kosovo je u oktobru moralo da igra svoju prvu “domaću” utakmicu, protiv Hrvatske, u Albaniji. Uprkos tome što je renoviranje trebalo da bude završeno na vreme, da bi se na tom stadionu u junu ugostila kvalifikaciona utakmica za Svetski kup, sa Turskom, taj rok je sada probijen.

Aljaj tvrdi da nema potrebe da se žuri sa gradnjom stadiona; daleko je bitnije obezbediti da stadion ispuni međunarodne standarde, rekao je on.

Bunjaki se saglasio s time da je bolje sačekati da se stadion završi na pravilan način nego da se hitro završi, ali je priznao da je nedostatak “domaćeg” stadiona na Kosovu uticao na igrače. “Naravno da to utiče na njih. Utiče na njih na psihičkom nivou”, rekao je on. “Postoji volja kod igrača da predstavljaju svoju državu unutar nje.” Bunjaki je onda kazao da će sledeći izazov, nakon stadiona, biti da se ekipa prilagodi novim okolnostima igranja na utakmicama kod kuće.

Montaž i delovi publike su pokušali da nateraju Aljaja da im kaže tačan datum završetka radova na stadionu, ali ovaj vladin predstavnik nije želeo da to učini.

Aljbert Bunjaki je rekao da kosovski fudbaleri žele da igraju na novorenoviranom stadionu u Prištini, čim se on obnovi. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Montaž tvrdi da bi prvi prioritet trebalo da bude državni fudbalski stadion na Kosovu, jer stadion nije samo zgrada u kojoj igrači igraju fudbalski meč — već on simboliše i neverovatan uspeh u kosovskoj istoriji. Kosovo, možda, nema resurse kada je reč o novcu, niti veliko stanovništvo, rekao je, ali je ipak blagosloveno prirodnim darom. “Talenat postoji, sada se sve svodi na sledeći korak”, tvrdi on.

“Ono što kosovskom sportu sada treba su ulaganja — njemu trebaju podjednake investicije za muškarce i žene, ne proporcionalno, već ravnopravno… Ako razmislite o međunarodnom prestižu koji sport daje Kosovu, onda je on veći kod ženskih ekipa nego kod bilo kojih drugih.”

Kada je upitana o tome da li košarka dobija adekvatnu podršku države, Dušku je objasnila da se sport kojim se ona bavi suočava sa sličnim problemima u infrastrukturi, kao što je to slučaj sa fudbalom. “Nažalost, imamo probleme sa prostorijama”, rekla je ona.

Ona je objasnila borbu koju vode košarkaši i košarkašice danas na Kosovu, posebno u ženskim ekipama. Zbog nedostatka adekvatnih prostorija za trening, timovi često moraju da treniraju u raznim halama, na terenima koji nisu pravilne veličine i na koševima sa različitim visinama; ovi uslovi su onda sasvim različiti od onih koje imaju priliku da vide na drugim zvaničnim igrama.

Eljvira Dušku je objasnila da je potrebno više ulaganja u ženski sport, posebno kada je reč o obezbeđivanju toga da su objekti prikladni za svoju namenu. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Dušku je sugerisala da bi država više trebalo da učini da podrži sportiste i ekipe koji imaju te probleme i da obezbede da Kosovo dobije adekvatnu sportsku infrastrukturu, a kako bi se sportisti pripremili za takmičenja.

Aljaj je u ovom trenutku prekinuo sagovornicu kako bi odbranio stav vlade. On tvrdi da vlada ima poseban plan za pružanje podrške ženskim sportovima, te da investira u to da se objekti, kao što je sportska hala u Mitrovici, dovedu na nivo Fibinih standarda.

Montaž je kritikovao tempo napretka i rekao da ne postoji razlog zbog kog ne bi moglo da se dođe do monumentalnog napretka u radu kosovske vlade, a otkako su kosovski sportski savezi priznati u inostranstvu, kada je reč o ubrzanom obezbeđivanju adekvatnih objekata za sportiste ove zemlje, ističući slučaj fudbala. “Ne postoji razlog zbog kog ne postoji stadion koji bi odgovarao za utakmice pod posredstvom Fife, ne postoji razlog zbog kog ne bi mogli da postoje 3G tereni koji bi se gradili u celoj državi”, rekao je on.

On je uporedio napredak Kosova u ovoj oblasti sa drugim držaama iz kojih je izveštavao, a koje su morale da se suoče sa daleko gorim uslovima nego što su oni na Kosovu. On je dao primer Palestine, koja je uspela da osnuje profesionalne muške i ženske lige i da izgradi više terena i objekata, kao i da ugosti međunarodne mečeve protiv ekipa kao što su Avganistan i Jordan.

Uprkos ogromnim preprekama, uključujući to što je vojska odlučivala o tome gde se šta i da li može izgraditi, dok su na protivnike nailazili na brojnim izraelskim punktovima, Montaž je istakao da su oni umnogočemu napredovali. “Ako može da se desi na Zapadnoj obali, ako može da se desi u Gazi, onda zasigurno može da se desi i na Kosovu”, rekao je on, nakon čega je dobio gromoglasni aplauz.

Ovo poređenje je isfrustriralo Aljaja, koji je naglasio količinu uslova koje Kosovo mora da ispuni kako bi postiglo predviđene međunarodne standarde.

Na kraju diskusije, Bunjaki je istakao da Kosovo ne mora da ulaže samo u fizičku infrastrukturu, već i u svoje zvezde budućnosti. “Island [naredni suparnik Kosova] je dobar primer — sa samo 300.000 stanovnika, on ima tim čiji članovi igraju otkako su imali 9 godina ili tako nešto. Ovakvi procesi predstavljaju dugoročna ulaganja koja donose rezultate”, rekao je on. “Moramo da imamo dugoročni projekat, jer Kosovo ne može da baš uvek očekuje da ima igrače kao što ih imaju Švajcarska ili Austrija… mi moramo da razvijamo naše igrače.”

Celu diskusiju možete da pogledate u celini na našoj fejsbuk-stranici, ovde.

Prikaz: Ade Mula / K2.0.