Živopisan grad Peć leži u podnožju Prokletija i ima reku koja prolazi kroz gradski centar. Na južnom delu reke se nalaze dve institucije kulture; pozorište nazvano po Istrefu Begoliju i bioskop pod nazivom “Jusuf Gervala”.

Otkako su radnici sindikata 1955. izgradili ovaj bioskop, u “Jusufu Gervali” su prikazivani filmovi za pećku publiku, ali je budućnost funkcionisanja ovog bioskopa sada u opasnosti. On će nastaviti da radi samo ako ekipa iza scene u bioskopu, osoblje NVO Anibar, bude voljna da se bori “do poslednjeg čoveka” kako bi ga odbranilo od privatizacije.

Na posleratnom Kosovu, svi objekti u državnom vlasništvu, uključujući neke spomenike kulturnog nasleđa, bili su privatizovani, a često i demolirani, dobijajući novu namenu kao supermarketi, butici ili parkinzi. Ista sudbina bi mogla da snađe “Jusufa Gervalu”, ako se stvari ne promene.

Bioskop je ostavljen u ruševinama posle rata, ali je Opština Peć 2001. renovirala bioskop uz finansijsku pomoć italijanskih donatora. Iako zvanično funkcioniše otada, aktivnosti ovog bioskopa nisu bile stalne početkom 21. veka; retke projekcije filmova, održavanje povremenih sastanaka ili komemorativnih događaja.

Pećki bioskop “Jusuf Gervala” je odnedavno u opasnosti od privatizacije. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Ipak, Međunarodni festival animacija Anibar je 2010, a koji je pokrenula grupa nastajućih aktivista za umetnost, dala podstrek pećkoj kulturnoj sceni. Tokom sedmodnevnih aktivnosti festivala, hiljade ljudi su posetile Peć, stotine filmova je prikazano i brojne radionice i druge aktivnosti su održane. Međutim, ovaj festival je postao redak primer kulturnog ushićenja, jer se u ostatku godine retko šta dešava.

Želeći da popuni ovu prazninu, ekipa koja stoji iza Anibara je pokušala da preuzme i zauzme “Jusufa Gervalu”; da se napravi program vredan grada od više od 100.000 stanovnika. Uz veliki trud i podršku cele kosovske kulturne scene, Anibar je u januaru ove godine realizovao svoje ambicije, potpisujući ugovor na 15 godina sa Opštinom Peć, čime će se revitalizovani ovaj bioskop.

Vulnet Sanaja je osnivač i direktor Anibara. On je, zajedno sa svojim kolegama, usredsredio sve napore na prikupljanje sredstava i digitalizaciju bioskopa. Ova grupa je održala poslednje pripreme pre najavljivanja godišnjeg programa, ali je došlo do preokreta priče.

Anibarov tim je naporno radio na revitalizaciji bioskopa, kada su dobili vesti da je proces privatizacije u toku. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

“Desetog [marta] smo planirali da izađemo u javnost sa programom, ali smo 8. saznali da je KAP [Kosovska agencija za privatizaciju] donela odluku za likvidaciju”, Sanaja je izjavio za K2.0.

Likvidacija je prva faza u procesu privatizacije i bez obzira na to da li se ovaj proces završi, trebaće da prođu meseci, možda i godine, dok neko ne bude mogao da ponovo koristi ovaj bioskop.

“Dakle, desetog, kada je trebalo da najavimo program, mi smo najavili da je proces likvidacije otpočet”, objašnjava Sanaja.

Objava KAP-a je bila neočekivana za sve zainteresovane strane, uključujući Opštinu Peć i Anibar. Opština je objavila da poseduje svu potrebnu dokumentaciju da dokaže kome bioskop pripada, ali KAP tvrdi da je ranije ova zgrada predata jednoj firmi u državnom vlasništvu. Na osnovu ovih tvrdnji, Agencija je podnela optužnicu Osnovnom sudu 2014. godine. Ovaj sud još nije doneo presudu u slučaju.

Portparol KAP-a, Ili Kaljoši, javno je izjavio da je imovina prijavljena na ime Skupštine opštine Peć, ali ni ovo ni aktuelni sudski postupak nisu sprečili KAP da bioskop stavi u proceduru za privatizaciju.

Spor se vrti oko upotrebe bioskopa sedamdesetih godina od strane organizacije u vlasništvu države, Kino Rad. Opština Peć tvrdi da je ova upotreba bila samo privremena, dok KAP tvrdi da je ona trajno prepuštena Kino Radu, čime je ova zgrada postala državna imovina i zato je podložna privatizaciji. Sanaja smatra da su pravi vlasnici — građani Peći, jer je novac za izgradnju bioskopa prikupljen preko sindikata uz pomoć doprinosa svih radnika ovoga grada.

Ovaj bioskop je važan deo bogatog pećkog kulturnog nasleđa otkako je otvoren pedesetih godina. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Stariji građani Peći posebno smatraju “Jusufa Gervalu” bitnim delom svog nasleđa. Jedan od njih, nastavnik u penziji, izjavio je za K2.0 da je u svojoj mladosti svake večeri sa svojom verenicom odlazio u bioskop. “To je bilo mesto zabave i radosti, ključno mesto za sve mlade ljude onoga vremena”, kaže ona.

Jedan drugi građanin u pedesetim godinama je, takođe, bio čest posetilac bioskopa dok je bio mlad. “Filmovi su se prikazivali triput dnevno, od četiri, šest i osam sati”, rekao je. “To mesto ne bi trebalo da bude privatizovano, trebalo bi biti reaktivirano.”

Budućnost ovog bioskopa je oduvek bila ključno pitanje u lokalnoj politici, dok svaka opštinska administracija želi da ga obnovi, ali bez jasne vizije o tome kako da to uradi. Konačno, ove godine, Anibar je predvideo program i budućnost ovog mesta i ima volju da sve to ostvari.

Anibar je odsad dobijao podršku 70 nevladinih organizacija, Opštine Peći i hiljada građana iz svih delova Kosova koji su potpisali peticiju da se zaustavi proces privatizacije.

“Posle pritiska javnosti, zvaničnici KAP-a su konačno počeli da se bave time da li postoji način da se ubrza proces uklanjanja ove zgrade iz procesa privatizacije, te da se ona vrati Opštini kao imovina”, otkriva Sanaja. Dok oni traže način da to urade, Sanaja kaže da je dužnost javnosti da nastavi pritisak, dok se zakonski ne dokaže da imovina pripada gradu i da nije na prodaju.

Posle toga, dodaje on, Anibar će se vratiti svojim ciljevima iz januara. “Zamisao je da se bioskop digitalizuje, onda bismo mogli filmove da prikazujemo sve vreme. To bi postao izvor prihoda, što bi nam omogućilo da imamo stalan program”, objašnjava Sanaja.

Bioskop poseduje zastarele projektore i druge filmske artefakte koje aktivisti planiraju da izlože u muzeju u ovoj zgradi. Fotografija: Ade Mula / K2.0.

Osim digitalizacije, Anibarov tim želi da revitalizuje bioskop i da ga vrati u pređašnje stanje. Oni naglašavaju da postoji dovoljno prostora u zgradi da delovi iste dobiju namenu u vidu muzeja, gde bi izlagali neke stare projektore izvanrednog izgleda, i gde bi prikazivali druga kulturna blaga iz prošlosti.

Sanaja kaže da se u Anibaru sve vrti oko “kulturnog razvoja, obrazovanja o demokratiji i filmske produkcije”. Peć ima prostorije koje bi mogle da podrže sve ove aktivnosti i doprinesu razvoju grada, kaže on, ne samo u kulturnom smislu, već i u finansijskom.

Ispostavilo se da su “okupirani” javni prostori na Kosovu dosad bili kulturni uspesi; Centar za savremenu umetnost Stacion, Bokserski klub i Termokiss u Prištini, bioskop Lumbardi u Prizrenu i sada bioskop “Jusuf Gervala” u Peći.

Kako bi se ohrabrila ova škola mišljenja i ova forma aktivizma, Petrit Gora, umetnički direktor Anibara, najavio je da će glavna tema osmog izdanja Međunarodnog festivala animacija Anibar biti javni prostor. Sa podnaslovom “Povraćanje grada”, festival će organizovati govore, radionice i druge aktivnosti kako bi istakao ovo pitanje.

Aktivisti se nadaju da će ove aktivnosti dobiti na momentumu, postati narodni pokret i obogatiti kosovski kulturni život.[logo]

Prikaz: Ade Mula / K2.0.

Nije još jedan supermarket

NVO Anibar koja se bavi umetnošću bori se protiv privatizacije bioskopa “Jusuf Gervala”.

Valmir Mehmetaj

Nije još jedan supermarket

NVO Anibar koja se bavi umetnošću bori se protiv privatizacije bioskopa “Jusuf Gervala”.

Valmir Mehmetaj