Na drugom spratu jedne od višespratnica koje okružuju pešačku zonu oko centra Mitrovice, prošlog petka (7. jula), otvorena je nova galerija – Kosovo Art Exchange (KAE). Izvršna direktorka je nagrađivana američka umetnica Žaklin Dulin, koja je i dio osoblja Memorijalnog muzeja Holokausta u Sjedinjenim Državama i Muzeja umetnosti u Severnoj Karolini.
Dulin je pre dve i po godine stigla na Kosovo sa svojim suprugom koji radi za Akademiju Kosova za liderstvo i njihovim psom, koji je nezaposlen. Prve dve godine je radila sa suprugom na Akademiji, gde je predavala umetnost.
U tom periodu je primetila da se kosovska umetnička scena uglavnom vrti oko prestonice. “Svi idu u Prištinu, samo Priština, Priština”, kaže ona. “Kada vidim razne stvari na Fejsbuku, kada čitam Kosovo 2.0, ima dosta zanimljivih stvari koje se dešavaju tamo. Ali to nije ovo mesto!”
Dulin je imala želju da se ovo uzbuđenje zbog umetnosti proširi i na sever. “Znam da je ovom gradu potrebno još mogućnosti”, kaže. “Verujem da, kako bi kultura napredovala, potrebne su umetnosti. Kada imate mogućnosti, to vas promeni, daje vam veće pouzdanje.”
U skladu sa tim, prva izložba u galeriji fokusira se na grad i nosi nazivi “Stvar Mitrovice”. Cilj je bio otkriti šta umetnici misle od čega je napravljen ovaj grad, njihovim rečima: “Dobro, loše, prelepo, ružno, obeshrabrujuće i nadahnjujuće”.
Galerija KAE je napravljena da bi ponudila priliku svima, bilo da imaju završen master u slikanju ili nemaju nikakvo iskustvo. Izložbena dela se biraju na osnovu kvaliteta svakog pojedinačno, jer sudije ne znaju ništa o tome ko je sačinio koje.
Kada je reč o izložbi “Stvar Mitrovice”, sudije su bile poznati kosovski vizuelni umetnik Aljban Muja i kolega iz muzeja i etablirani fotograf koji je nekada radio sa Dulin, Džon Gordi. Oni su se odlučili za umetničke radove četvoro umetnika: Aneta Hasani, Ljuljzim Hoti, Šend Staviljeci i Arbnora Skuroši. Za Skuroši i Staviljecija, ovo je bila prva izložba u kojoj su učestvovali sa svojim radovima.
Kroz prvi njen odabrani rad, “Untitled”, Skuroši istražuje tihi ćošak grada, kao i nedostatak privatnosti na Kosovu, posebno za žene, za koje kaže da retko kada mogu da budu same. “Predstavila sam jedno drvo pored reke Ibar gde često odlazim da bih slikala ili čitala, ali nikada nisam sigurna”, kaže ona. Iznad drveta se pojavljuje veliki talas koji se promalja iznad ove devojke: “Htela sam ovim talasom da se prekrijem, kako mi niko ne bi dosađivao”.
Jedna druga slika Skuroši, “Ibar”, pokazuje drugi ugao reke — uništenje i štetu koji se sprovode nad vegetacijom na obalama reke, jer Opština, zajedno sa stranim agencijama, pokušava da izgradi još jedan most, što je arhitektonski projekat koji bi trebalo da zaleči rane podela.
Dok Skuroši i dalje eksperimentiše sa svojim stilom slikanja, Staviljeci već zna kako će predstaviti svoje ideje i svoj umetnički rad, sa markerima. Na izložbi ima dva crteža; oba se bave istraživanjem grada u kom se rodio. Jedan crtež, “Sećanja iz detinjstva”, oslikava scenu nereda u Mitrovici 2004. i obuhvata osećanja iz tog vremena, prepreke koje su nicale na sve strane.
“Moji vršnjaci su tada imali oko sedam godina i prolazili su pored brojnih policajaca, vojnika, bodljikavog grmlja”, kaže Staviljeci. “Mi smo, kao deca, hteli da uklonimo [te prepreke] i ja upravo to predstavljam na toj slici.”
Težak život u Mitrovici se može osetiti i u umetničkim fotografijama Ljuljzima Hotija, predsednika kulturne organizacije “7 Arte” i dugogodišnjeg entuzijaste za fotografiju. Jedno njegovo delo liči na topografsku sliku, gde zemlja i polje pšenice leže ispod grada. “Meni pšenica znači bogatstvo, glavni izvor života, ali je u ovom slučaju ona prikazana metaforično”, kaže Hoti. “Podzemlje Mitrovice je puno minerala, što znači da celo Kosovo, a ne samo Mitrovica, ima žitaricu u podzemlju Mitrovice.”
Radovi Anete Hasani, “Žena u svemiru” i “Ljudsko telo u svemiru”, bili su izuzeti iz radova njenih kolega koje su izlagale, kako po sadržaju, tako i po jedinstvenom pristupu. Reč je portretima koji obuhvataju elemente nagog i grotesknog portretisanja. “Mislim da je istina naga, a da je golotinja istina”, kaže Hasani. “Što više pokrivate svoj rad, to više pokrivate laži, fabrikacije, što više otvarate svoj rad — to je on stvarniji.”
Dok je golotinja prihvatljivija za posmatrače, Hasani smatra da su groteskni elementi ti koji mogu odbiti ljude od njenog rada, ali ona i ovakav stav sasvim prima. “Oduvek me je privlačila groteskna umetnost”, kaže Hasani, dodajući da se prava priroda ljudi može otkriti kroz njene slike. “Kada vidite moje radove, videćete vašu stvarnost, vaše ogledalo, vašu istinu, a kada to vidite, bićete ili srećni, ili tužni. Jedinstveno ogledalo.”
Prikazivanje ovih ređe mejnstrim radova je nešto zbog čega je Ljuljzim Hoti posebno uzbuđen; on je svoj rad prikazivao u galeriji i oseća snažnu povezanost sa mitrovačkom umetničkom scenom. “Mitrovici su ovakve galerije potrebne, galerije koje su alternativne, a ne samo postojeća galerija u Opštini”, kaže on. “Ovako se daje šansa mladima i umetnicima da izlože svoje alternativne radove, ne samo slike.”
Galerija KAE polaže nade da će se proširiti u oblasti nevezane za slike i vizuelnu umetnost, da će se razviti u mesto za poeziju, filmske projekcije sa DokuFesta i sa drugih umetničkih dešavanja.
Pored toga što će postati prostor za konzumiranje kulture, galerija ima i druge ambicije. Njeni osnivači bi da ona bude vodeća kada je reč o povezivanju zajednice sa vizuelnim umetnicima, te da postane jedna vrsta kulturnog centra, gde je moguće uživati u likovnoj umetnosti, upoznati umetnike, umrežavati se i, naravno, što je nešto što se radi na Kosovu stalno, popiti kafu i — ono što je vrlo američko — uživati u originalnom receptu za čokolande kolačiće.
Izložba “Stvar Mitrovice” traje do 27. avgusta. Rok za dostavu umetničkih radova koji bi mogli da se nađu na sledećoj izložbi, “That Face” je 28. jul.
Fotografija: Valjmir Mehmetaj / K2.0.