Kosovo se nalazi na rubu još jedne političke krize, jer su u nedelju uveče propali pokušaji da se izabere novi predsednik.

Posle dva neuspela pokušaja da se održi glasanje o izboru predsednika, a zbog nedovoljnog kvoruma, vanredna skupštinska sednica će se ponovo održati u 17.00č u nedelju (4. aprila).

Vladajuća stranka Samoopredeljenje (Vetëvendosje, VV) sazvala je vanrednu sednicu u subotu uveče, kada su se nadali da će Vjosu Osmani izabrati za novu predsednicu. Međutim, pošto su tri poslanika LDK — među njima i bivši premijer Avdulah (Avdullah) Hoti — prkosili zvaničnom stavu partije i odbili da glasaju, celokupan proces je bačen u neizvesne vode.

Prilikom prvog pokušaja glasanja u subotu uveče, samo je 78 poslanika glasalo — dva manje od neophodnog kvoruma. Pokušano je ponovljeno glasanje, ali je opet samo 79 poslanika ubacilo glasački listić.

Opozicione stranke PDK i Srpska lista odbile su da učestvuju u glasanju, kao i svi sem jednog poslanika AAK-a; takođe, jedini poslanik Romske inicijative nije prisustvovao.

U razgovoru sa medijima nakon prekida sednice nešto posle 11 sati uveče, vršiteljka dužnosti šefa parlamentarne grupe VV-a, Mimoza Kusari Ljilja (Lila), izjavila je da određeni članovi LDK-a sada moraju da dokažu da su legalisti kakvima su sebe uvek smatrali.

“U novonastalim okolnostima smatramo neophodnim da se glasanje odgodi za naredni dan u 17.00, da bismo se postarali za to da se ispune uslovi za prelazak sa prve runde na sledeću rundu”, rekla je Kusari Ljilja. “Stupili smo u kontakt [sa poslanicima] i oni nam nisu dali konačne odgovore, pa su se na kraju povukli ili pak nisu reagovali kada je glasanje počelo. U ovim okolnostima ne mogu da dam sve detalje o njihovom neučešću, jer ih nemam.”

Ukoliko se uskoro ne izabere novi predsednik, ustavni stručnjaci upozoravaju da će se pokrenuti proces za održavanje novih vanrednih izbora, što su treći izbori ove vrste u proteklih 18 meseci.

Naziru se novi izbori

Politička napetost je dostigla nivo groznice u proteklih 48 sati, jer su političari zaigrali opasne političke igre sa visokim ulozima tik uz ustavom predviđene rokove.

Kosovo još od 5. novembra 2020. ima vršiteljku dužnosti predsednika, otkako je Hašim Tači (Hashim Thaçi) podneo ostavku da bi se branio od optužbi za ratne zločine u Specijalizovanim većima u Hagu. Pošto Ustav Kosova predviđa da vršilac dužnosti bude na tom položaju maksimalno šest meseci, ustavni stručnjaci ukazuju da bi novi predsednik morao da bude izabran do 5. maja, kako bi se sprečilo pokretanje novog izbornog ciklusa.

Međutim, brojna tumačenja ustava sugerišu da bi izbori mogli da se iniciraju u ponedeljak (5. aprila). To je zbog još jedne odredbe u ustavu koja navodi da izbori za novog predsednika treba da se održe najkasnije 30 dana pre kraja tekućeg mandata vršioca dužnosti predsednika.

Vršilac dužnosti predsednika skupštine, Glauk Konjufca, u subotu ujutru je objavio saopštenje u kom navodi da smatra da bi skupština “trebalo da započne proces” izbora novog predsednika do 5. aprila [kurziv naš], što potvrđuje sugestiju da je glasanje održano u subotu započelo kao posebno važno, jer izgleda da je tako uklonjen neposredni rok i da je opasnost od izbora pomerena za mesec dana.

Nakon dva neuspešna pokušaja glasanja u subotu, bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani, koji je jedan od prvobitnih autora kosovskog ustava, izjavio je za T7 TV da glasanje mora da se završi do 5. maja. Ovu izjavu je potvrdila i ministarka pravde iz redova VV-a, Aljbuljena Hadžiu (Albulena Haxhiu), koja je rekla da do 5. maja ima vremena za održavanje sednice na kojoj će se glasati.

Međutim, kada je u pitanju uspešno izglasavanje novog predsednika, jedino je važno da dovoljan broj poslanika učestvuje u glasanju.

Odluka Ustavnog suda iz 2011. propisuje da dvotrećinska većina poslanika mora da bude prisutna u skupštinskoj sali u trenutku glasanja za predsednika; to jest, minimum 80 od ukupno 120. To znači da mora da postoji neki konsenzus vlade i opozicije, koji je u poslednja dva dana bilo teško pronaći.

Ako se dobije kvorum, onda će skupštinska dominacija VV-a verovatno dovesti do toga da Vjosa Osmani — koja se kandidovala na VV-ovoj izbornoj listi na nedavno održanim parlamentarnim izborima — dobije dovoljno glasova da bude izabrana za predsednicu.

Iako je predsedničkom kandidatu neophodna dvotrećinska većina u prve dve runde glasanja, u trećoj i poslednjoj rundi potrebna je samo prosta većina. Ako se kandidat ne izabere ni posle treće runde glasanja, automatski se iniciraju novi vanredni izbori koji se moraju održati u roku od 45 dana.

Visoki ulozi i hodanje po ivici

Prvobitno se očekivalo da će se glasanje za predsednika održati u petak (2. aprila). Međutim, vladajuća partija VV — koja je kasnije objavila da ima dovoljnu podršku da glasanje protekne glatko — sazvala je drugu vanrednu sednicu u pokušaju da po ubrzanoj proceduri izmeni Zakon o opštim izborima.

Analitičari smatraju da je u pitanju “upozorenje” opozicionim strankama da ne pokušavaju da izdejstvuju nove izbore tako što će sabotirati glasanje za predsednika, jer su se brojni amandmani ticali upravo olakšavanja glasanja za birače iz dijaspore koji su proteklih godina u velikoj meri podržali VV.

Pojavila se i vest o tome da će jedan predloženi amandman izmeniti odredbu pomenutog zakona koja je sprečila lidera VV-a Aljbina (Albin) Kurtija i druge da se kandiduju na proteklim izborima, a usled pravosnažnih krivičnih presuda u protekle tri godine.

Predlog da se pokrene ubrzani postupak za izmenu zakona nije naišao na podršku dve trećine poslanika prilikom glasanja održanog kasno uveče u petak, jer su opozicione partije ovaj potez nazvale “ucenom”. LDK je zapretio da će povući podršku glasanju za predsednika ukoliko VV nastavi istim putem. Organizacije civilnog društva su, takođe, pozvale VV da povuče ovu inicijativu, rekavši da takav pristup samo služi političkim interesima.

U subotu ujutru, vršilac dužnosti predsednika skupštine Glauk Konjufca ukazao je na udaljavanje od ivice po kojoj su hodali u prethodnoj noći. On je najavio da se, nakon sastanka sa premijerom Kurtijem i Vjosom Osmani, vlada saglasila da bez učešća opozicije neće nastaviti da samostalno pravi izmene Zakona o opštim izborima.

“Ostaje jedino da se postaramo za to da skupštinska većina u ovom smislu ne preduzima nikakve radnje bez konsultacije sa opozicijom, a da opozicija ne bojkotuje proces izbora predsednika, kako bi se izbeglo ponavljanje izbora”, Konjufca je napisao u zvaničnom saopštenju.

Međutim, čak je i tada situacija cele subote i dalje visila u međuprostoru, jer su iz LDK-a poručili da neće podržati skupštinsku sednicu za izbor predsednika dok VV formalno ne povuče izmene Zakona o opštim izborima. S druge strane, predstavnici VV-a su rekli da neće povući izmene dok LDK ne iznese garancije da će podržati održavanje sednice.

Ambasadori su, takođe, povećali pritisak i ponovili svoje izjave u kojima insistiraju da sve partije izbegnu održavanje novih izbora ovako blizu onima koji su nedavno održani u februaru, posebno u doba pandemije i ekonomske krize.

Iz VV-a su naposletku potvrdili da su povukli svoj zahtev za izmene Zakona o opštim izborima, čime je utabana staza održavanju vanredne skupštinske sednice za izbor predsednika, čije je zasedanje sazvano malo pre osam sati uveče.

Ipak, drami se i dalje ne nazire kraj.

Vršilac dužnosti PDK-a Enver Hodžaj (Hoxhaj) — koji se nije zadržao na glasanju — na sednici je optužio Kurtija da se ponaša kao autokrata. Kaže da pokušaj izmene Zakona o opštim izborima potvrđuje da Kurti predstavlja pretnju po demokratiju i da će PDK radije da čeka nove izbore, nego da učestvuje u ovakvom političkom pozorištu.

“Sastao sam se sa premijerom Kurtijem i Osmani. Građani moraju da znaju da nije bilo interesovanja za politički, stranački ili društveni konsenzus”, rekao je on. “Oni sprovode politiku represije, a ne kompromisa.”

Utom je počelo glasanje.

Pošto su imena poslanika čitana jedno po jedno, pozivajući ih da dođu i glasaju tajnim putem, Avdulah Hoti, Agim Veliu i Driton Selmanaj iz LDK-a ostali su čvrsto na svojim pozicijama. Aljbena Rešitaj (Albena Reshitaj) iz AAK-a je glasala uprkos tome što ostatak njene partije bojkotuje ovu sednicu, premda ni to nije bilo dovoljno da se popuni kvorum za glasanje.

Prilikom ponavljanja prve runde, pronađen je još jedan glas — tačnije, glas poslanika LDK-a koji je u salu stigao prekasno da bi se prijavio za prvo glasanje. Međiutim, ni to nije bilo dovoljno da se zatvori runda.

Posle pauze u kojoj su se poslanici raštrkali da pronađu rešenje, predsednik skupštine Konjufca je najavio da će se ponovo sastati i pokušati u nedelju popodne.

Izračunavanje skupštinske aritmetike

VV ima 58 poslanika u skupštini, dok može da računa i na podršku većine od 10 poslanika iz nesrpskih manjinskih zajednica, od kojih mnogi pripadaju vladajućoj koaliciji.

Iako vlada ima većinu, to znači da je i dalje neophodno da opozicioni poslanici glasaju da bi se dobio kvorum od 80 poslanika za izbor predsednika.

Međutim, kako PDK, najveća opoziciona partija sa 19 poslanika, tako i AAK, sa osam poslaničkih mandata, već su se izjasnili da neće učestvovati na glasanju za predsednika.

Vršilac dužnosti predsednika PDK-a, Enver Hodžaj, rekao je da je Vjosa Osmani “osoba koja stvara razdor” i da ona ne odražava “jedinstvo naroda”, što je njena ustavom propisana dužnost. “Motivisana interesima partije i neko ko se zalaže samo za interese jedne stranke i njenog lidera, gospođa Osmani nikako ne zaslužuje da bude predsednica”, Hodžaj je nedavno napisao u fejsbuk-objavi.

Lider AAK-a, Ramuš (Ramush) Haradinaj, koji i sam teži tome da postane predsednik, takođe je izjavio na nedavno održanoj konferenciji za medije da VV nije tražio da sarađuje sa njegovom partijom.

Kako je Srpska lista, sa podrškom zvaničnog Beograda, odbijala da se unapred izjasni o svom stavu, Osmani je morala da se osloni na saradnju sa svojom bivšom strankom LDK, koja ima 15 mandata u aktuelnom skupštinskom sazivu.

Posle nekoliko sastanaka sa Vjosom Osmani, novi lider LDK-a Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) — koji je u martu nasledio Isu Mustafu nakon najgorih izbornih rezultata LDK-a od osnivanja stranke — najavio je 30. marta da je vrh partije apsolutnom većinom odlučio da će LDK glasati.

“Sa političkom moći koju posedujemo, imali smo dve opcije: da opstruišemo i sprečimo većinu da donese odluku ili da učestvujemo u dešavanjima i poštujemo potrebu građana za političkom stabilnošću”, rekao je. “Biramo ovo drugo.”

Međutim, vesti o tome da je nekoliko poslanika LDK-a planiralo da se suprotstavi partijskoj odluci dodatno su pomutile parlamentarnu aritmetiku, dok se nad glavama poslanika nadvijao prvobitni petoaprilski rok — kao prilika da se izbegnu novi izbori.

Igrarije sa zakonom?

Petak je otpočeo redovnom sednicom na kojoj su formirani skupštinski odbori u novom sazivu.

Kurti se obratio poslanicima, rekavši da će vlada plan rada predstaviti nakon održavanja glasanja za predsednika, a pošto su na snazi neobične okolnosti prema kojima se glasanje za predsednika događa ubrzo nakon formiranja vlade.

Vladalo je uverenje da će VV krajem toga dana sazvati vanrednu skupštinsku sednicu radi izbora novog predsednika. Međutim, kada je Mimoza Kusari Ljilja stala pred kamere da najavi da će VV sazvati vanrednu sednicu, jedina stavka na dnevnom redu odnosila se na izmene Zakona o opštim izborima po ubrzanom postupku.

Tokom predizborne februarske kampanje, Kurti je obećao da će među prvim zakonima koje će njegova vlada doneti u skupštinu biti onaj za olakšanje glasanja članovima dijaspore u ambasadama, a nakon kontroverznog poštanskog glasanja i optužbi za ometanje biračkog prava. 

Međutim, pošto je VV u protekla dva izborna ciklusa osvojio većinu glasova dijaspore, tajming i ubrzani tempo po kom je predlog iznet bili su predmet kritika.

Kusari Ljilja je sugerisala da je VV hteo da usvoji zakon u jednom danu i da će se, po usvajanju zakona, okrenuti glasanju za predsednika, premda je poslanik sa liste Gudžo (GUXO) Hadži Avdilji (Haxhi Avdyli) kasnije izjavio za novinare, koji su ga pitali o tome čemu žurba, da “postoji velika šansa da izbori za predsednika neće uspeti”.

Reagujući na pomenutu inicijativu, Abdidžiku je rekao kako je vladajuća stranka postupila “bez presedana” i da se nije konsultovala sa opozicionim partijama.

“Ovaj zakon bi trebalo da se uvrsti u izbornu reformu; takve reforme se prave uz učešće i predvodništvo opozicije”, kaže on. “VV je današnjim odlukama izopštio opoziciju, civilno društvo — današnji postupci su neka vrsta ucene.”

Abdidžiku je dodao da LDK oduvek podržava izborne reforme, ali smatra da bi reforme trebalo da budu sveobuhvatnije od predloženih. “Ako se ova izmena ne povuče, premijer Kurti će nas poslati na izbore i stvoriti institucionalni vakuum.”

Pošto je situacija bivala sve uzavrelija, Konjufca iz VV-a je na Fejsbuku uzvratio da njegova partija neće biti odgovorna ukoliko građani budu primorani da ponovo izađu na birališta. “Sve je jasno: Kosovo će izaći na birališta samo i SAMO ako je više od 40 [poslanika] odsutno sa sednice za predsedničke izbore. Samo su ONI odgovorni za nove izbore i niko drugi.”

Konjufca je u istoj objavi pozdravio “izuzetno zreli i racionalni pristup” LDK-a u proteklim danima, kada su obećali da će ostati u skupštinskoj sali tokom glasanja za predsednika, ali je i reagovao na optužbe o ucenama. “Zajemčena prava naše dijaspore ne predstavljaju ucenu nikoga. To je za dobrobit našeg naroda koji živi van Kosova”, napisao je.

U međuvremenu, sedam nevladinih organizacija je objavilo otvoreno pismo u kom pozivaju VV da povuče nacrt zakona, za koji kažu da je “pristrasan” i da bi njegovo usvajanje na takav način moglo da izazove institucionalni haos.

“[Ukoliko] skupština ne uspe da izabere predsednika i ako se, posledično, izbori raspišu, sprovođenje predloženih izmena biće teško usled kratkih rokova za obavljanje neophodnih priprema za glasanje u diplomatskim misijama i kosovskim konzulatima u inostranstvu”, stoji u pismu. “Na taj način bi celokupan izborni proces bio kompromitovan.”

Postavljena su i pitanja o proceduralnim problemima za usvajanje zakona na tako ubrzan način. Kritičari naglašavaju da nije omogućena kontrola nad predloženim promenama tako važnog zakona.

Iz VV-a ističu činjenicu da je proces uvođenja izmena u pomenutom zakonu, a putem skupštinskih procedura, započet još prošle godine.

Prema onome što je objavljeno na skupštinskom veb-sajtu, nacrt zakona je prvi put predložen juna 2020. U odluci vlade, na čijem je čelu bio Hoti, iz avgusta 2020. ocenjuje se da su predložene izmene zakona “nepotpune”.

Verzija nacrta zakona, koja je sa poslanicima podeljena u petak, izmenjena je u odnosu na verziju koja je prošle godine ušla u skupštinsku proceduru. Između ostalih izmenjenih odredbi, nova verzija je obuhvatila izmenu člana 29.1(q) Zakona o opštim izborima, kojim je Kurtiju onemogućeno da se na februarskim izborima kandiduje za poslanika.

Prema onome što se našlo u predloženim izmenama i dopunama, klauzula — koja je branila kandidovanje za javnu funkciju svima koji su u protekle tri godine proglašeni krivim za neko krivično delo — bila bi promenjena na način da se ova sankcija odnosi na one koji su u tom periodu osuđeni na jednogodišnju ili višegodišnju zatvorsku kaznu.

Reagujući na navode da VV predlaže ovaj amandman samo da bi osigurao Kurtijevu kandidaturu na predstojećim izborima, Adnan Rustemi (Rrustemi) iz VV-a je za KTV izjavio da nije u pitanju promena zakona, nego “harmonizacija” sa članom 70 kosovskog ustava.

Član 70.3(6) ustava navodi sledeće: “Mandat poslanika u skupštini prestaje ili postaje nevažeći kada je poslanik pravosnažnom sudskom odlukom o izvršenju krivičnog dela proglašen krivim i osuđen na zatvorsku kaznu u trajanju od jedne godine ili više godina.” 

Kako je napetost rasla i u subotu ujutru, Kurti je na Fejsbuku objavio da je očekivao da će biti onih kojima se ne dopada nacrt zakona, “ali da iznenađuje ova histerična panika u pogledu glasanja dijaspore”.

“Mi ne možemo i nećemo da vodimo zemlju u nove izbore samo zato što želimo da izaberemo novu predsednicu”, napisao je. “Oni koji ne žele da se predsednica izglasa, oni koji ne vole predsednicu, koji su započeli i vode specijalni rat protiv nje, mogli bi da zemlju odvedu na nove izbore. Izbor je u njihovim rukama, da li će ili neće da se ide na izbore: Ili će biti više od 80 glasova u kutiji za Vjosu Osmani ili više od 500.000 glasova na biralištima za Pokret Samoopredeljenje!”

Čini se da je u subotu uveče pronađeno rešenje. Naime, poslanici LDK-a su seli na poslaničke klupe za vreme trajanja vanredne sednice da bi izglasali novu predsednicu. Međutim, u satima koji su usledili otkriveno je da najnovija politička drama još nije ušla u poslednji čin.

Bilo da Vjosa Osmani na kraju postane predsednica ili ne, a nakon razdornih dešavanja iz proteklih 48 sati, izgleda da je “jedinstvo naroda” sada još teže postići.K

Naslovna ilustracija: K2.0.

Dodatno izveštavanje: Dafina Halili.