Slušanje glasova različitih društvenih grupa izuzetno je važan aspekt svake demokratske zajednice. Stvaranje povoljnog društvenog i političkog okruženja za različitost omogućava angažman i mobilizaciju u korist ljudskih prava, s naglaskom na prava stigmatizovanih zajednica.

Međutim, u kontekstu Kosova, još uvek postoji mnogo društvenih grupa koje su nedovoljno zastupljene, pa čak i nevidljive u javnim i medijskim prostorima.

Jedna od tih grupa je i zajednica osoba sa invaliditetom, posebno zajednica slepih i osoba sa oštećenim vidom na Kosovu. Njihov pristup informacijama ostaje jedan od glavnih izazova, jer postoji izražen manjak materijala na Brajevom pismu, koje omogućava slepim osobama da čitaju dodirivanjem. Retki su i materijali u audio formatu, koji bi im pomogli da steknu stvarno razumevanje realnosti u kojoj žive.

Iako su neke institucije počele da ugovaraju usluge štampanja javnih materijala na Brajevom pismu, one ostaju simbolični izuzeci, a ne svakodnevna praksa. Kao što pokazuje i nedavni izveštaj Globalnog fonda za osobe sa invaliditetom o situaciji osoba sa invaliditetom na Kosovu, pristup informacijama i komunikaciji za slepe osobe i osobe sa oštećenim vidom i dalje je ograničen. Većina javnih materijala, obaveštenja i institucionalnih brošura i dalje se ne proizvodi u pristupačnim formatima, ostavljajući slepe osobe van toka javnih informacija i van sve češće posećenih digitalnih prostora.

Većina internet stranica javnih institucija ne ispunjava međunarodne standarde za jednak pristup, što ih čini teškim za korišćenje od strane slepih osoba. Štaviše, i u oblasti audiovizuelnog emitovanja, prevod na znakovni jezik je retkost, dok broj licenciranih prevodilaca ostaje nizak, dodatno ograničavajući mogućnosti ravnopravnog informisanja.

Ovo jasno pokazuje da problem nije samo u nedostatku infrastrukture koja ispunjava uslove, već i u nedostatku prioriteta da se obezbedi jednak pristup na centralnom nivou. Ovaj jaz ostavlja slepe osobe bez sistemske podrške za dobijanje javnih informacija u formatima prilagođenim njihovim sposobnostima, dok situacija dodatno jača institucionalnu marginalizaciju ove zajednice, koja i dalje ostaje nevidljiva, ne samo za javnost, već i za državne mehanizme informisanja.

Izvori informisanja koje pruža civilno društvo

Na Kosovu, često su upravo organizacije civilnog društva te koje zagovaraju ili traže odgovornost u ostvarivanju prava slepih ili osoba sa oštećenim vidom. Iako su retke po broju, ove organizacije im omogućavaju vezu sa svetom.

Jedna od njih je i Udruženje slepih osoba na Kosovu (SHVK), koje se angažuje na zaštiti i zastupanju slepih osoba, bez obzira na starost, pol, etničku ili versku pripadnost, od 2003. godine.

Od 2010. godine, SHVK je započelo izdavanje časopisa “Syri ynë” (Naše oko), informativnog časopisa za članove udruženja i širu zajednicu. U 2010. godini, uz finansijsku podršku tadašnje Vlade Kosova, objavljeno je pet brojeva ovog časopisa, inicijative koja je ocenjena kao istorijski uspeh jer je to bio prvi put da se u Republici Kosovo časopis štampa na Brajevom pismu.

Do 2021. godine, izdavanje ovog časopisa podržavali su različiti donatori, ali bez obezbeđivanja održivog izdanja.

Ovo se promenilo zahvaljujući podršci koju je SHVK dobilo kao korisnik poziva Kosovo 2.0 “Diversifikacija glasova u novinarstvu”, tokom 2023. godine, uz podršku Evropske unije, u okviru kojeg je objavljeno ukupno šest brojeva ovog časopisa, periodično, koristeći Brajevo pismo, čime je omogućena dostupnost informacija zajednici slepih i osoba sa oštećenim vidom na Kosovu.

“Smatramo da ovaj časopis predstavlja dodatni doprinos za sve koji su zainteresovani da čitaju i informišu se uopšteno, što je dobrodošlo u vremenu kada su štampani materijali na Brajevom pismu retki na Kosovu” stoji u uvodnim rečima Upravnog odbora časopisa u 17. broju.

U dosadašnjim objavljenim brojevima, sadržaj časopisa pokriva različite teme: od najnovijih događaja do priča o uspehu slepih osoba i tokova svakodnevnog života u zajednici. Jedan od stubova časopisa ostaje pravni vodič, jer časopis takođe pruža informacije o zakonodavstvu i pravima slepih osoba na Kosovu, tretirajući ove teme s prioritetom i osetljivošću.

Časopis dolazi do čitalaca jezikom koji se dodiruje prstima – kao književnost i informacije koje se ne čitaju očima, već se doživljavaju kroz čula. Fizički ga distribuiraju članovi udruženja, prenoseći ga ruku pod ruku svojim korisnicima.

Svaki broj je opremljen i drugim glasom, koji se objavljuje na zvaničnoj stranici i društvenim mrežama Udruženja, pretvarajući se u zvuk za one koji preferiraju da se informišu putem digitalnih uređaja. Audio opcija proširuje mogućnost pristupa sadržaju časopisa i obogaćuje njegov narativni prostor. Ali, što je najvažnije, audio format čini časopis pristupačnijim za one koji nemaju duboko poznavanje Brajevog pisma.

Za slepe osobe na Kosovu, ovaj časopis predstavlja komunikacioni most, putem kojeg oni saznaju najnovije vesti, upoznaju se sa društvenim dešavanjima i postaju deo javne rasprave. Pored čitanja, časopis stvara i direktan dijalog sa čitaocima, koji često kontaktiraju redakciju radi pojašnjenja ili dodatnih informacija o temama koje ih zanimaju. Takva neposredna interakcija važan je aspekt koji čini časopis živim komunikacionim prostorom.

Dakle, finansijska podrška obezbeđena putem ovog poziva prevazilazi običan ekonomski doprinos. Ona predstavlja humanu investiciju u zaštitu dostojanstva i prava zajednice slepih i osoba sa oštećenim vidom na Kosovu. Na taj način, ovaj program diversifikacije glasova u novinarstvu osnažio je ideju da novinarstvo nije namenjeno samo većini, već da treba da bude dostupno svima, uključujući i one koji se suočavaju sa posebnim preprekama.

Naslovna: K2.0

Novinarstvo mora biti dostupno svima

Časopis “Naše oko”, komunikacioni most za slepe osobe na Kosovu.

Melihate Pllana

Novinarstvo mora biti dostupno svima

Časopis “Naše oko”, komunikacioni most za slepe osobe na Kosovu.

Melihate Pllana