Fitim Gaši (Gashi), novinar koji radi za medijsku grupu KOHA i već 10 godina prati rad najznačajnijih kosovskih institucija, u 2018. je poslao izvesna pitanja Predsedništvu, na čijem je čelu tada bio predsednik Hašim Tači (Hashim Thaçi).

Pitanja su se ticala predloga o razmeni teritorija između Kosova i Srbije — tada uzavrele teme o kojoj se diskutovalo kao o opciji za konačni sporazum između dveju zemalja.

Ne samo da nije dobio odgovor na pitanje, nego i kada je Gaši pokušao da na konferenciji za štampu ista pitanja postavi tadašnjem predsedniku Tačiju, ovaj mu je rekao da publikacija za koju radi koristi “Vučićev vokabular”.

“Pitanje se odnosilo na to da li će se Srbiji ponuditi neka teritorija u zamenu za Preševo, Medveđu i Bujanovac, za koje je govorio da teži njihovom pripajanju Kosovu. Tači je takve navode nazvao propagandom”, kaže Gaši dok se priseća dešavanja od pre četiri godine.

Kao javna ličnost na političkoj sceni u celokupnom posleratnom periodu, Tači je identičan pristup održao u odnosu sa novinarima bez obzira na funkciju koju je vršio, od premijera do ministra spoljnih poslova, a kasnije i predsednika.

“Sećam se jedne Tačijeve navike. Kada sam na konferenciji za medije pitao nešto zbog čega bi se on osećao postiđeno i posramljeno, on je odgovarao sa ‘Neko drugi?!’ Samo me je ignorisao”, kaže Besnik Krasnići (Krasniqi), drugi novinar iz medijske grupe KOHA koji već godinama pomno prati vladin rad.

Na konferencijama u organizaciji najznačajnijih institucija novinarima je dozvoljeno da vlastodršcima postavljaju relevantna i teška pitanja. Takve pitanja su bitna kako bi se od političara zahtevalo polaganje računa. Međutim, kosovski političari su stekli naviku da ne odgovaraju na novinarska pitanja.

Različite vlade, isti metod rada

Svaka stranka ili koalicija na vlasti pokazuje sličan netransparentni pristup u saradnji sa medijima. Sve se ovo iznova ponavlja: neimenovanje portparola, ignorisanje pitanja na konferenciji za novinare, neodgovaranje na imejlove i često izbegavanje pitanja uz davanje indirektnih odgovora.

Pod upravom bivšeg premijera Ise Mustafe iz Demokratskog saveza Kosova (LDK), koji je bio na vlasti između 2014. i 2017. godine, vlada u prva dva meseca nije imala portparola.

Međutim, nakon imenovanja Arbana Abrašija (Arban Abrashi) — koji je vršio i funkciju ministra za socijalnu zaštitu — Mustafa je sa javnošću radije komunicirao preko svog naloga na Fejsbuku, a da bi izbegao pres-konferencije i sučeljavanje sa novinarima.

Stranački kolega Ise Mustafe, Avdulah (Avdullah) Hoti, koji je 2020. postao premijer, radio je isto to. On je Antigonu Badžaku-Idrizi (Antigona Baxhaku–Idrizi) postavio za portparolku svoje vlade tek nakon što su novinari i civilno društvo zahtevali imenovanje službenika za odnose sa javnošću četiri meseca od početka njegovog mandata.

Istovremeno, Mustafin naslednik, Ramuš (Ramush) Haradinaj iz Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koji je bio glavni od 2017. do februara 2020. godine, nije upamćen po blagovremenom imenovanju vladinih portparola, već po vređanju novinara.

Na konferenciji održanoj 2017, Haradinaj je upitan o saopštenju Ambasade SAD o demarkaciji granice sa Crnom Gorom. Uprkos tome što priča da poštuje medije, Haradinaj se novinarima obratio rečima “vi ne znate da čitate na engleskom” i da “izveštavate a da ne znate kako se to radi”. Formulacija koja najbolje oslikava Haradinajev stav prema novinarima dok je bio na vlasti: “Verujte mi, morate da se vratite u školu.”

Izostanak transparentnosti primećen je i u prvom mandatu Kurtijeve vlade. Dok je kratko bio na vlasti 2020, za vreme vladavine njegovog Pokreta za samoopredeljenje (LVV) u koaliciji sa LDK-om, vlada mesec dana nije imala portparola, zbog čega su reagovali iz Asocijacije novinara Kosova (ANK) i pojedini novinari.

U ovom periodu vlada nije održavala ni pres-konferencije posle sastanaka kabineta, što se smatralo netransparentnim činom u izvođenju ove institucije. To se sve kosi sa Kurtijevim obećanjem o uvođenju transparentnosti, posebno zato što je po tom pitanju žestoko kritikovao prethodne vlade.

Ova praksa se umnogome nije promenila u doba Kurtijeve vlade, koja je na vlast došla nakon vanrednih izbora održanih 14. februara 2021. Premda je Kurti imenovao dva portparola, ovaj čin nije doveo do nikakve promene u pogledu transparentnosti i odnosa sa medijima.

U prvih 100 dana vlasti, premijer se nije pojavio ni na jednoj konferenciji za medije u prvih 45 dana. Iako je Kurti naposletku ponovo počeo da učestvuje u konferencijama za medije, on nije usvojio bolji metod rada i pojedini novinari smatraju da se neki mediji favorizuju.

“Prvo se reč daje medijima koji podržavaju vladu; oni dobijaju priliku da postave čak do pet pitanja bez prekida, dok ja moram da čekam sa mikrofonom u rukama da bih postavila pitanje”, kaže Valjmira Sarači–Sahatčiju (Valmira Saraçi–Sahatçiu), novinarka RTK-a.

Kurtijeva vlada ne deluje zatvoreno samo na konferencijama za medije, već i u elektronskim prepiskama.

Pre rasta tenzija na severnom Kosovu usled problema sa vozilima sa registarskim tablicama koja ulaze iz Srbije, Besnik Tahiri iz Klana Kosova, poslao je nekoliko pitanja Ministarstvu unutrašnjih poslova na ovu temu.

“Da li će se doneti odluka o srpskim registarskim tablicama koje su i dalje u opticaju na severu Kosova?” glasilo je Tahirijevo pitanje. Uprkos nekim merama koje su ubrzo nakon toga preduzete, on nikada nije dobio odgovor.

Istovremeno, druga zajednička karakteristika konferencija za medije, a prema mišljenju pojedinih novinara, odnosi se na očekivanje da se sadržina pitanja unapred sazna i da se zatim odluči da li će se dozvoliti da se ona postave vlastodršcima.

Idealj Golja (Ideal Gola), direktor odseka za odnose sa javnošću novinske agencije Kosova pres (Kosova Press), nazvao je ovaj metod rada obraćanjem medijima, a ne pres-konferencijom. Prema njegovome mišljenju, čim se pitanja više ne postavljaju na pres-konferenciji, ona prestaje da bude konferencija.

Međutim, prema rečima Aljbana Zeneljija (Alban Zeneli), profesora na katedri za novinarstvo Univerziteta u Prištini, upravo je ovo strategija kancelarije za odnose sa javnošću.

“Cilj je da se izbegnu neželjene teme i da se ustupi prostor temama koje političarima pogoduju”, kaže Zenelji.

K2.0 je od 2018. do 2019. sprovelo studiju na ovu temu. U periodu od pet meseci, novinari iz 10 medija pratili su i analizirali 52 pres-konferencije u organizaciji raznih institucija. Od 75 pitanja koja su učesnici postavili, konkretan odgovor je dobijen tek na 26 pitanja. Što se ostalih 49 pitanja tiče, ona su dobila samo delimičan ili dvosmislen odgovor.

Kada je reč o elektronskoj prepisci, samo je 76 od 152 imejla poslata javnim institucijama dobilo odgovor. Novinari zaduženi za praćenje rada institucija za 26 imejlova kažu da su sadržali delimične ili odgovore koji nisu konkretni.

Kako su godine prolazile, novinari su se bavili ovom problematikom u ANK-u; u pitanju je nevladina organizacija sa misijom da zaštiti slobode i prava novinara. Ova NVO je u više navrata reagovala na slične primere kršenja prava, tako podržavajući novinare da rade svoj posao.

“Sem izostanka odgovora na razne teme, predstavnici institucija uglavnom odbijaju da učestvuju u emisijama, intervjuima i tek se retko pojavljuju na debatama”, kaže Naim Sadiku, član Upravnog odbora ANK-a, dodajući da institucije imaju obavezu da odgovaraju novinarima i da bi trenutni metod rada morao da se promeni.

Zenelji isto tako smatra da političari na ovaj način izbegavaju sučeljavanje sa novinarskim pitanjima.

“To su, uglavnom, teme koje im se ne dopadaju, prema kojima nemaju jasan stav i prosto ne žele da se njima bave jer bi mogla da ih osramote, pa tako navode javnost da obrati pažnju na njima drage teme”, kaže Zenelji.

Dodaje da je transparentnost važna jer se direktno odnosi na odgovornost vlade prema biračima ili građanima.

“Što je veća transparentnost državnih institucija, utoliko je veći stepen demokratije”, kaže Zenelji. 

Jednosmerna komunikacija preko društvenih mreža

Društvene mreže predstavljaju najnoviju svetsku platformu za političku komunikaciju. Procenjuje se da je bivši predsednik Donald Tramp (Trump) samo na američkim izborima u 2020. potrošio oko 40 miliona američkih dolara na reklame na Fejsbuku. Istovremeno, albanski premijer Edi Rama stalno dobija kritike zbog izbegavanja novinara tako što važne informacije plasira samo preko društvenih mreža, a novosti emituje i na svom televizijskom kanalu ERTV.

Ovaj fenomen je dospeo i na kosovsku političku scenu. Društvene mreže su, između ostalog, postale platforme za informisanje, za obznanjivanje vladinih odluka, predsedničkih sastanaka i poseta delegacija ili pak za saopštenja političara u odnosu na aktuelne teme.

Političari koriste društvene mreže da bi poslali poruke bez posredovanja novinara, izbegavajući tako ulazak u klinč sa njima. Znajući da će se sve što objave na Fejsbuku i Tviteru smatrati vestima, društvene mreže im služe kao prečica do medija (pritom preskačući novinare). Svi političari su u poslednje vreme poprilično aktivni na društvenim mrežama.

Na primer, premijer Kurti na Fejsbuku ima oko pola miliona pratilaca, predsednica Osmani oko 350.000, dok predsednik skupštine Glauk Konjufca i pojedini ministri imaju na desetine hiljada pratilaca. Ove brojke su slične onima kojima mogu da se pohvale političari iz ranijih vlada, a koji su sada u opoziciji.

Pored toga što je ovaj oblik komunikacije negativno uticao na novinarski rad, tako je narušen i kvalitet informisanosti javnosti.

Po mišljenju docenta Aljbana Zeneljija, ova forma komuniciranja negativno utiče na javnost kojoj se plasiraju vesti kreirane na neprofesionalan način, pritom ne ispunivši ni osnovne novinarske kriterijuma, a to je da vest treba da ima makar dva izvora.

“Sem izostanka drugog izvora ili pravilne ravnoteže u informisanju, ove vesti obično dospevaju u javnost bez ikakvih pozadinskih informacija o događaju o kom zvaničnici pišu na društvenim mrežama”, kaže Zenelji.

Istovremeno, novinarka RTK-a Valjmira Sarači-Sahatčiju smatra da državni zvaničnici na društvenim mrežama plasiraju samo ono što njima odgovara.

“Tako se, svakako, otežava naš rad, onemogućuje se dobijanje odgovora na određene teme”, kaže Valjmira Sarači-Sahatčiju.

Idealj Golja dodaje da su poznati primeri kada su novinari zatražili dodatne informacije o saopštenjima objavljenim na društvenim mrežama, a gde im je rečeno da ponovo pročitaju ta saopštenja.

ANK ovakav vid komuniciranja smatra neprihvatljivim. Prema rečima Naima Sadikua, ovakvim metodom rada se ne pospešuje pristup preciznim informacijama, jer javnost tako dobija samo one informacije koje izabrani državni zvaničnik plasira.

Aljban Zenelji veruje da je cilj ove strategije da se zaobiđu novinari.

“Kada su u pitanju teme o kojima ne žele da pričaju, oni izbegavaju pitanja tako što održavaju sve manji broj konferencija za novinare i na druge načine odlažu davanje odgovora novinarima”, kaže Zenelji.

Naslovnica: K2.0