U sobi za abortuse na ginekološko-akušerskoj klinici na univerzitetskom Kliničkom centru Kosova (QKUK) nalazi se poster na kome mlada žena u naručju drži bebu. „Abortus je najrazornija stvar na svetu“, stoji u natpisu. „Zločin koji počini rođena majka“, stoji na drugom posteru.

Moralističke i zapovedničke poruke na ovoj bolnici u Prištini su zabeležene u nedavno objavljenom izveštaju Preportr-a, „Turpi mbi trupin“ („Posramljivanje tela“), a koji se sveobuhvatno bavi temom abortusa na Kosovu.

Medicinsko osoblje koje podučava o „besmrtnosti“ abortusa, nedostatak poverljivosti u QKUK-u, nelicencirane klinike koje sprovode abortuse, pilule opasne po zdravlje koje se distribuiraju po lokalnim apotekama bez recepta doktora jesu neki od glavnih nalaza Preportr-a. Nalazi ovog tromesečnog izveštaja su analizirani i komentarisani od strane brojnih ginekoloških stručnjakinja i ekspertkinja za prava žena.

„Još od rata nije bilo nijednog istraživačkog izveštaja koji se bavi pitanjem abortusa kao pravu žene“, rekla je autorka izveštaja, Leonide Molićaj, za K2.0. „Čak i na nekoliko mesta gde je ova tema našla svoje mesto, pričano je samo o brojkama, gde takođe imamo manjak [preciznih statistika] i teško je uzeti ih kao verodostojne. Cilj Preportr-a je da sprovede analizu nekih činilaca koji utiču na reproduktivno zdravlje žena u ovoj zemlji.“

Legalni i bezbedni abortus se smatra fundamentalnim pravom žena u skladu sa međunarodnim standardima za ljudska prava, dok je pravo na abortus na Kosovu zajemčeno Zakonom o prekidu trudnoće. Uprkos tome, Preportr je pronašao vrlo zaštitnički odnos prema ženama koje žele da urade abortus na QKUK-u, dok neki delovi medicinskog osoblja o abortusu govore kao o zločinu.

„Suđenje o abortusu kao o nemoralnom činu ugrožava zdravlje žena i može da dovede do toga da izvrše abortus na neki nesiguran način“, kaže Molićaj. „Vrednosti majčinstva se izuzetno cene u našem društvu i ženu retko kada smatraju običnom građankom, već seksualnim i reproduktivnim bićem.“

Prema izveštaju, prosečna dob žene koja obavi abortus u ovoj bolnici je između 20-35 godina i one su uglavnom udate. Molićaj je istakla da međunarodni izveštaji sugerišu da je broj abortusa na Kosovu relativno visok, ali da se samo mali broj abortusa sprovede u nadležnim državnim institucijama. Prema podacima koje je Preportr prikupio, QKUK u proseku sprovede oko 100 abortusa svake godine.

Manjak privatnosti i strah da će biti prepoznate na najposećenijim klinikama u gradu, gde se o abortusu govori kao o nečemu sramnom, dovodi do toga da mnoge mlade žene obavljaju abortuse na privatnim klinikama, od kojih je većina nelicencirana. Preportr je primetio da nije bilo analiza i izveštaja o frekventnosti abortusa ili uslova u nelicenciranim bolnicama koje bi sprovele relevantne zdravstvene institucije.

„Ideja je bila da se identifikuju druge metode kojima se žene podvrgavaju prilikom abortusa [pored onih na licenciranim klinikama]“, kaže Molićaj. „Za vreme našeg istraživanja na terenu posetili smo javne i privatne zdravstvene institucije. Takođe smo se sastali sa ginekolozima i intervjuisali smo ginekologe sa ovih klinika. Iz nalaza istraživanja smo otkrili da se najveći broj abortusa sprovodi preko nelicenciranih privatnih klinika.“

Preportr je identifikovao da od 122 privatnih ginekologa na klinikama na Kosovu, samo petoro ima licencu da sprovodi abortuse i da neregulisane cene ovu intervenciju čine skupom za žene koje ne rade i one koje imaju malo novca. „Pored visokih cena na ovim klinikama, tamo ćete naići i na moralistički pristup koji im je prihvatljiv samo unutar ’prave’ tradicionalne porodice“, stoji u izveštaju.

Jedan od nalaza istraživanja koji najviše zabrinjava je to što neke mlade žene pokušavaju da obave abortus kod kuće koristeći pilule Misopostrol, a koje su pristupačne u apotekama bez recepta doktora i mogu biti opasne po zdravlje žene.

„Tim Preportr je istraživao neke apoteke u glavnom gradu i saznao da su one vrlo jeftine, te da se prodaju bez recepta, dok ginekolozi smatraju da žene moraju da budu pod nadzorom doktora za vreme korišćenja ovih medikamenata“, kaže Molićaj.

Ona je dodala da kosovske institucije nisu uspele da stvore povoljne uslove za reproduktivno zdravlje žena koje se svodi na pristup javnim zdravstvenim institucijama i medicinskom osoblju. „Ministarstvo zdravlja je uglavnom odgovorno za to ukoliko se zdravstveno stanje žene ugrozi“, rekla je ona.

Uprkos tome što je prošlo više od 2 nedelje otkako je istraživanje Preportr-a objavljeno, Ministarstvo zdravlja i dalje nije izdalo zvanični odgovor. „Zaista verujem da je publikacija ovog istraživanja uspela da baci barem malo svetla na težak put koji prevaljuju kosovske žene kako bi ostvarile svoje osnovno pravo“, kaže Molićaj. „Mislim da se Kosovo nalazi na tački gde treba pokrenuti debatu o seksu, merama zaštite i abortusu, kako bi žene mogle da izbegavaju usluge nelicenciranih institucija i drugih metoda za abortus koje bi mogle da imaju ozbiljne posledice.“

Fotografije: Preportr.

Ova priča je napisana u originalu na engleskom.