Nema sumnje da će glavni grad, Priština, i ove zime biti među gradovima s najzagađenijim vazduhom na svetu. Svetski indeks kvaliteta vazduha (IQAir), koji sakuplja podatke o kvalitetu vazduha iz celog sveta, gotovo svakodnevno u zimskim mesecima svrstava Prištinu rame uz rame sa najvećim svetskim metropolama poput Nju Delhija u Indiji ili Dake u Bangladešu. U ovoj neslavnoj konkurenciji često joj se pridružuju i glavni gradovi Bosne i Hercegovine i Severne Makedonije – Sarajevo i Skoplje.

U poslednjih 30 dana, prema podacima Hidrometeorološkog zavoda Kosova (IHK), vazduh je u 33,8% vremena ocenjen kao loš, dok je svega 15,3% vremena bio dobar. Prihvatljiv kvalitet vazduha zabeležen je u 38,8% vremena, dok je umeren zabeležen u 12,1% vremena. Situacija u Prištini je još alarmantnija – tokom proteklog meseca, vazduh je bio zagađen u čak 53% vremena. To znači da su građani glavnog grada disali više zagađenog nego prihvatljivog vazduha.

Dolaskom zime, niže temperature povećavaju upotrebu čvrstih goriva za grejanje domaćinstava, što dodatno pogoršava već visoku zagađenost, uzrokovanu termoelektranama “Kosovo A” i “Kosovo B”. Ove elektrane tokom cele godine sagorevaju ugalj, obezbeđujući oko 90% električne energije u zemlji. Zbog svoje starosti od više od pola veka, spadaju među najveće zagađivače u Evropi. Istovremeno, veliki broj automobila na putevima – često jedina pouzdana opcija za prevoz u odsustvu organizovanog javnog saobraćaja – dodatno pogoršava situaciju.

Osim što doprinosi klimatskoj krizi ispuštanjem gasova sa efektom staklene bašte, sagorevanje goriva za grejanje, proizvodnju energije i transport oslobađa i štetne čestice koje ozbiljno ugrožavaju zdravlje građana Kosova.

Prema izveštaju UNICEF-a objavljenom 2024. godine o uticaju klimatskih promena na decu, čestice zagađenja, posebno sitne PM2.5, koje se smatraju najopasnijim jer mogu da prodru duboko u pluća i uđu u krvotok, kao i PM10 čestice, premašuju preporučene smernice u većini regiona Kosova. S obzirom na to da je dečiji respiratorni sistem još u razvoju, zagađenje vazduha ima izuzetno štetan uticaj na njihovo zdravlje.

Ne samo deca, već i odrasli, posebno osobe starosti od 50 do 69 godina, značajno su pogođeni zagađenjem vazduha. Izveštaj Svetske banke o klimi i razvoju na Kosovu, objavljen krajem 2024. godine, ukazuje na zabrinjavajuće podatke koji potvrđuju vezu između zagađenja vazduha i prevremene smrtnosti. Prema izveštaju, zagađenje vazduha godišnje uzrokuje oko 760 prevremenih smrti, dok se šteta po društvenu dobrobit procenjuje na između 160 i 310 miliona američkih dolara godišnje.

Iako bi zatvaranje postojećih termoelektrana i prelazak na obnovljive izvore energije drastično smanjili zagađenje, takav plan se ne očekuje još decenijama.

Ipak, postoje i druge mere koje vlasti mogu preduzeti kako bi smanjile zagađenje u kraćem roku, ali one do sada nisu sprovedene. Jedna od tih mera je smanjenje upotrebe čvrstih goriva za individualno i porodično grejanje, kroz jačanje i širenje sistema daljinskog grejanja. Trenutno, osim Prištine, Đakovice, Mitrovice i nedavno pokrenute inicijative u Obiliću za proširenje mreže daljinskog grejanja, ostali gradovi nemaju takve sisteme.

Takođe, neophodno je redovno održavanje i unapređenje filtera u termoelektranama. Uz to, trebalo bi uvesti stroge propise za preduzeća koja koriste industrijske peći, kao što su oni za proizvodnju građevinskih blokova, kako bi bila obavezna da instaliraju filtere i prolaze kroz redovne inspekcije.

Kada je reč o transportu, kao drugom najvećem uzroku zagađenja vazduha, Kosovo bi moglo uvesti poreske olakšice za električne automobile, kao što su to učinile druge zemlje u regionu – bilo smanjenjem carina, bilo ukidanjem određenih taksi prilikom registracije. Pored ovih mera, jedno od najjednostavnijih rešenja bilo bi povećanje zelenih površina, ali umesto toga, Priština i ostali gradovi nastavljaju sa ubrzanom betonizacijom.

Godinama unazad, osim postavljanja merača kvaliteta vazduha i privremene zabrane prodaje uglja, nije bilo ozbiljnih napora da se problem zagađenja reši.

Kosovo raspolaže ogromnim rezervama uglja, što omogućava njegovu dostupnost na tržištu. Niska cena uglja dodatno podstiče građane da ga koriste za grejanje. U proseku, sagorevanje jedne tone uglja oslobađa oko 2,6 tona ugljen-dioksida. Nakon katastrofalne zime 2018. godine, kada je Priština izgledala poput zadimljene sobe, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja zabranilo je prodaju uglja. Iste godine, Ministarstvo ekonomskog razvoja (sada Ministarstvo ekonomije) zabranilo je Kosovskoj energetskoj korporaciji (KEK) da svojim zaposlenima dodeljuje po 10 tona uglja kao deo godišnjeg bonusa.

Međutim, ova politika nije održana. Ugalj je vraćen u 2022. godini za radnike KEK-a, pod izgovorom pomoći tokom energetske krize te zime. Često, deo ovog “poklonjenog” uglja završava na crnom tržištu.

Uoči opštih izbora 2025. godine, K2.0 je analizirala planove najvećih političkih partija – Pokreta Samoopredeljenje (LVV), Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja na izbore izlazi u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom (Nisma).

Za razliku od drugih stranaka, LVV je objavio samo listu obećanja bez detaljnog izbornog programa. Budući da ova obećanja ne sadrže konkretne informacije o načinu realizacije, K2.0 je razmotrila mere koje je LVV sprovodio tokom protekle četiri godine na vlasti, kako bi sagledala šta bi njihova obećanja mogla značiti ako osvoje još jedan mandat.

Fokus Pokreta Samoopredeljenje u protekle četiri godine

U listi obećanja objavljenoj 25. januara, Pokret Samoopredeljenje (LVV) naveo je rehabilitaciju termoelektrana “Kosova A” i “Kosova B”, ali bez dodatnih detalja. Ovom obećanju prethodilo je otvaranje tendera za obnovu i modernizaciju jednog bloka “Kosova A” 24. januara.

Premijer Albin Kurti izjavio je da će, nakon rehabilitacije, blok A3 trošiti 30% manje uglja i biti opremljen modernom tehnologijom koja smanjuje zagađenje za 50%. Međutim, ova inicijativa obuhvata samo jedan blok, dok preostala dva bloka termoelektrane “Kosova A” i dalje ostaju značajni izvori zagađenja vazduha.

Obećanja o produženju životnog veka termoelektranama na ugalj suprotna su fokusu na dekarbonizaciju, koji je LVV promovisao tokom svog mandata.

Iako LVV nije realizovao nijedan projekat koji bi se mogao smatrati ozbiljnim naporom za smanjenje zagađenja vazduha, glavni fokus bio je na povećanju kapaciteta obnovljivih izvora energije. Iako to nije direktna mera za poboljšanje kvaliteta vazduha, prelazak na obnovljive izvore energije dugoročno smanjuje zavisnost od fosilnih goriva. Međutim, ovi izvori još uvek zahtevaju vreme da bi dali konkretne rezultate u poboljšanju kvaliteta vazduha. Energetska strategija koju je LVV razvio tokom svoje vlasti predviđa potpunu dekarbonizaciju do 2050. godine, ali prema analizi K2.0, ovaj cilj deluje teško ostvariv.

Takođe, vlada predvođena LVV-om je u septembru 2022. godine vratila praksu KEK-a (Kosovske energetske korporacije) da zaposlenima dodeljuje po 10 tona uglja, čime je poništila odluku iz 2018. godine.

Kada je reč o drugom velikom izvoru zagađenja – transportu – u poslednje četiri godine nije bilo nikakvih podsticaja za korišćenje električnih vozila kao načina za smanjenje upotrebe automobila sa unutrašnjim sagorevanjem, koji emituju ugljenik i druge zagađujuće gasove. Kao rezultat toga, Kosovo je postalo otvoreno tržište za automobile sa unutrašnjim sagorevanjem, posebno one koji se povlače iz upotrebe u zemljama porekla, poput Južne Koreje, odakle se masovno uvoze.

Uvoz električnih vozila na Kosovo tretira se pod istim uslovima kao i automobili sa unutrašnjim sagorevanjem. Između njih ne postoji nikakva poreska razlika, osim kada su nova vozila u pitanju, gde – kao i kod vozila sa unutrašnjim sagorevanjem – ne podležu akcizama. Na taj način ne postoji nikakav podsticaj za građane da pređu na električna vozila.

Gašenje termoelektrane “Kosova A”

Gašenje termoelektrane “Kosova A”, jednog od najvećih zagađivača vazduha na Kosovu, predstavlja ključan, ali ambiciozan korak ka smanjenju zagađenja. Razlog tome je što bi gašenju ovog postrojenja morala prethoditi izgradnja stabilnog i pouzdanog izvora energije, što zahteva velika ulaganja.

Ipak, prema svojim izbornim programima, političke partije su upravo ovo navele kao jedno od ključnih obećanja – izgradnju novih energetskih kapaciteta kao preduslov za zatvaranje termoelektrane.

Demokratski savez Kosova (LDK) predstavio je detaljan plan za energetski sektor, koji uključuje izgradnju nove gasne termoelektrane kapaciteta 500 MW. Iako bi ovaj objekat zamenio proizvodnju energije iz “Kosova A”, ne bi u potpunosti nadoknadio proizvodnju iz postojećih termoelektrana, zbog čega LDK obećava i renoviranje “Kosova B”.

LDK je takođe navela da će “Kosova A” biti ugašena tek nakon što se uspostavi funkcionalan gasovodni sistem u zemlji. I Demokratska partija Kosova (PDK) obećala je gasnu termoelektranu, ali manjeg kapaciteta.

Prirodni gas je fosilno gorivo, ali emituje manje zagađujućih materija od uglja. Obično se koristi kao privremeno rešenje u procesu prelaska na obnovljive izvore energije. Međutim, prema Strategiji energetike 2022–2030, zbog nedostatka infrastrukture i stručne radne snage, Kosovu bi bilo potrebno do sedam godina da ovaj plan postane operativan. Samim tim, ni ovo rešenje ne bi imalo kratak vremenski rok za smanjenje zagađenja vazduha.

Koalicija predvođena Alijansom za budućnost Kosova (AAK) takođe je obećala gašenje “Kosova A”, ali uz plan da se zameni novom termoelektranom na ugalj. Predstavnici partije su u televizijskim debatama izjavili da planiraju izgradnju termoelektrane kapaciteta 500 MW, što je u suprotnosti sa politikama zaštite životne sredine i smanjenja zagađenja vazduha.

Pored zatvaranja ovog postrojenja, još jedno od ključnih obećanja AAK je zabrana korišćenja uglja kao energenta u domaćinstvima i privatnim institucijama. Ova mera trebalo bi da smanji zagađenje i negativne posledice po javno zdravlje. Međutim, ovaj problem već godinama ostaje nerešen, jer su ranije zabrane nailazile na poteškoće u sprovođenju zbog nedostatka inspekcija i adekvatne kontrole. AAK nije pružila konkretne korake kako bi osigurala efikasnu implementaciju ovog obećanja, što može dovesti do istih problema u primeni.

PDK se, s druge strane, obavezala da podrži inicijative za razvoj daljinskog grejanja u urbanim područjima, kao meru za smanjenje sagorevanja uglja u domaćinstvima.

Sve političke partije predviđaju povećanje kapaciteta iz obnovljivih izvora energije, što bi predstavljalo značajan korak u transformaciji energetskog sektora Kosova i doprinelo zaštiti zdravlja građana i očuvanju životne sredine. Međutim, uspeh ovih planova zavisiće od efikasne implementacije predloženih politika i osiguravanja stabilnih energetskih izvora koji mogu zameniti trenutne kapacitete.

Neki delovi partijskih programa ostaju nejasni i puni opštih fraza. Na primer, LDK je u svom programu navela podizanje državnih standarda za kvalitet vode, vazduha, zemljišta i očuvanje biodiverziteta, usklađujući ih sa standardima Evropske unije. Međutim, ovaj cilj ostaje na deklarativnom nivou, bez konkretnih mera ili preciznih koraka ka realizaciji. Spominjanje revizije postojećih standarda i harmonizacije sa međunarodnim praksama često je birokratski pristup koji ostavlja prostor za tumačenje i ne nudi jasne detalje o tome kako će se ovi ciljevi postići.

Slično tome, AAK u svom programu govori o kontroli emisija prašine kroz primenu novih tehnologija za monitoring, korišćenju goriva u skladu sa standardima EU i sprovođenju strožih ekoloških regulativa za industriju. Međutim, sve ove mere ostaju samo deklarativne, bez konkretnih planova za sprovođenje u praksi.

Od električnih automobila do urbanih parkova

Jedan od najvećih zagađivača je i saobraćaj. Prva stvar koja pada na pamet kada se razmišlja o smanjenju zagađenja iz transporta, u skladu sa globalnim trendovima, jeste podsticanje upotrebe električnih automobila. Promovisanje električnih vozila nalazi se u centru ekoloških i energetskih programa PDK i LDK.

PDK obećava ukidanje carinskih taksi na električne automobile, čime bi ih učinio pristupačnijima za građane. Osim toga, planira da u roku od četiri godine obaveže sve benzinske pumpe da instaliraju punjače za električna vozila, čime bi značajno proširili infrastrukturu za punjenje. Još jedna predložena mera jeste obezbeđivanje posebnih parking mesta za električne automobile u gradovima, kao i subvencionisanje privatne instalacije punjača, što bi električna vozila učinilo praktičnijim za svakodnevnu upotrebu.

Najzanimljiviji deo ovog plana je obećanje PDK da će zamena službenog voznog parka električnim vozilima biti prioritet. Ova mera mogla bi podstaći širu upotrebu električnih automobila, umesto da se čeka isključivo na privatne inicijative.

Upravo su privatne inicijative bile te koje su prednjačile u usvajanju električnih vozila, dok su institucionalni koraci dolazili kasnije.

LDK, s druge strane, obećava potpuno ukidanje carinskih i poreskih obaveza za registraciju električnih automobila, što bi značajno povećalo njihov uvoz. Osim fiskalnih olakšica, LDK najavljuje i “Nacionalni plan za električna vozila”, koji bi uključivao obavezna ulaganja u instalaciju punjača na svim postojećim benzinskim stanicama, čime bi se korisnicima olakšala dostupnost punjenja.

Dok se Priština i drugi veći gradovi suočavaju sa nekontrolisanom betonizacijom, nijedna vlada nije preduzela konkretne korake za proširenje zelenih površina i parkova, koji bi doprineli poboljšanju kvaliteta vazduha. Iako se odgovornost za ovo pitanje obično prebacuje na lokalne vlasti, ovog puta su stranke u svoje izborne programe uključile i obećanja u vezi s ovim problemom.

Kao i mnoga druga obećanja bez jasnog plana sprovođenja, AAK najavljuje povećanje zelenih površina u urbanim zonama. Ostaje nejasno da li bi se to sprovelo kroz neki nacionalni program, slično kao u Albaniji sa projektom “Urbana renesansa”, koji je obuhvatio obnovu centralnih trgova u svim gradovima, ili kroz dodatna sredstva koja bi opštine mogle koristiti za proširenje zelenih zona.

PDK ovu meru vidi kao način za podršku razvoju novih gradskih i prigradskih parkova, kao i unapređenje postojećih zelenih površina. Kroz ove projekte, PDK takođe obećava doprinos očuvanju lokalnog biodiverziteta i poboljšanju kvaliteta vazduha.

Šta možemo zaključiti iz ovih izbornih programa?

Izborni programi ne predviđaju mere koje bi dovele do smanjenja zagađenja vazduha u kratkom roku. Osim obećanja o zameni termoelektrane “Kosova A” novim gasnim centralama – procesu koji bi mogao da potraje i do sedam godina – i podsticanja kupovine električnih vozila, nijedna politička partija ne deluje kao da prepoznaje zagađenje vazduha kao hitno pitanje. Čak i obećanje o izgradnji gasne elektrane, jedno od najvažnijih u ovim programima, više je usmereno na energetsku bezbednost nego na direktno rešavanje problema zagađenja.

Ipak, uspeh ovih obećanja zavisiće od njihove praktične primene, kao i od obezbeđivanja finansijskih i tehničkih resursa za realizaciju ovih projekata. Neka od njih, poput izgradnje urbanih parkova, zahtevaju samo posvećenost i dobro upravljanje, dok druga, poput zatvaranja termoelektrane “Kosova A”, traže značajnu stratešku i finansijsku podršku.

Ukoliko bi se sproveli konkretni koraci iz navedenih mera, smanjenje zagađenja vazduha ne bi bilo jedina korist – poboljšanja bi se osetila i u drugim oblastima, poput energetske bezbednosti, nižih troškova grejanja i jeftinijeg prevoza.

Međutim, postoji ozbiljna opasnost da ova obećanja ostanu samo slovo na papiru, što bi značilo da bi zagađenje vazduha i dalje ostalo jedan od glavnih problema, a da bi Priština nastavila da se svrstava među gradove s najzagađenijim vazduhom na svetu.

Naslovna slika: Dina Hajrullahu / K2.0.

Obećanja političkih stranaka o smanjenju zagađenja vazduha

K2.0 analizira izborne programe.

Uran Haxha

Obećanja političkih stranaka o smanjenju zagađenja vazduha

K2.0 analizira izborne programe.

Uran Haxha