U posleratnom periodu, obrazovne politike svih vlada Kosova i njihov javni diskurs bili su fokusirani na unapređenje infrastrukture obrazovnih institucija, pretežno osnovnih i srednjih škola.

Drugi, suštinski problemi često ostaju zanemareni, uključujući zastarele metode nastave i kvalitet udžbenika. Slično tome, zapostavljena su i ulaganja u ustanove ranog obrazovanja, posebno vrtiće, koji su od suštinske važnosti u ovoj fazi obrazovanja — period ključan za razvoj kritičkog mišljenja, radoznalosti i veština rešavanja problema kod dece.

Ograničen pristup ranom obrazovanju jedan je od najvećih problema u obrazovnom sistemu Kosova, što se jasno vidi u statistikama Ministarstva obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija (MONTI) i izveštajima međunarodnih organizacija. Prema podacima MONTI, u školskoj godini 2023/2024, samo 8,9% od 107.710 dece mlađe od pet godina pohađalo je predškolsko obrazovanje. Istovremeno, prema podacima Svetske banke, Kosovo je 2022. imalo najnižu stopu — samo 19,5% — upisa dece uzrasta od 0 do 6 godina u institucije ranog obrazovanja i nege u regionu Zapadnog Balkana.

Za decu iz porodica s nižim prihodima situacija je još teža. Glavni razlog je nedostatak javnih vrtića. Prema podacima MONTI, na celom Kosovu postoji samo 62 javna vrtića, dok devet gradova nema nijedan. Nedostatak javnih vrtića delimično se nadoknađuje sa oko 177 privatnih vrtića. Ukupno, funkcioniše 239 vrtića, što nije dovoljno da primi svu decu ovog uzrasta.

Jedan od faktora koji dodatno otežava pristup vrtićima jeste visoka cena privatnih vrtića u poređenju s javnim. Cena za upis deteta u javni vrtić iznosi oko 50 evra mesečno, dok u privatnim vrtićima troškovi variraju između 80 i 250 evra. Javni vrtići daju prednost deci iz socijalno-ekonomski ugroženijih porodica, uzimajući u obzir nivo prihoda, pripadnost ratnim kategorijama ili situaciju kada dete odgaja samohrani roditelj.

Ograničen pristup javnim vrtićima i veći troškovi privatnih vrtića navode roditelje da se oslanjaju na članove porodice za brigu o deci, dok se, u većini slučajeva, briga prebacuje na žene.

Prema Zakonu o ranom obrazovanju, ovo obrazovanje odnosi se na podsticanje dece da ostvare svoj puni potencijal od rođenja do polaska u prvi razred osnovne škole. Vrtići igraju ključnu ulogu u razvoju dece, pružajući im osećaj sigurnosti i podsticaja za razvoj socijalnih, emocionalnih i kognitivnih veština. U vrtićima deca imaju priliku da razvijaju važne sposobnosti poput komunikacije, saradnje i upravljanja emocijama, uz dodatne edukativne i fizičke aktivnosti. Na primer, PISA istraživanja pokazuju da deca koja su pohađala rano obrazovanje postižu znatno bolje rezultate na međunarodnim testovima, gde 15-godišnjaci s Kosova zauzimaju dno liste.

Osim što pomažu u razvoju dece, vrtići igraju ključnu ulogu u jednakom uključivanju žena na tržište rada. Pošto na njih najčešće pada odgovornost za brigu o deci, vrtići bi im olakšali ovu obavezu, omogućavajući razvoj karijere i ekonomsku nezavisnost. Prema podacima Agencije za statistiku Kosova (ASK) iz 2023, čak 75,8% žena radno sposobne dobi nije ekonomski aktivno, u poređenju sa 42,2% muškaraca. Od 24,2% žena koje su aktivne na tržištu rada, samo je 19,8% zaposleno, dok je stopa zaposlenosti muškaraca 53,4%.

U takvim okolnostima, institucije ranog obrazovanja postaju ključne, posebno za samohrane majke, koje bez ove podrške imaju ograničene mogućnosti za rad i lični razvoj. Ove institucije imaju i širi društveni značaj jer doprinose smanjenju rodnih stereotipa i izazivanju konzervativnih stavova koji često ograničavaju ulogu žena na brigu o deci.

Poslednjih godina, sve više pažnje posvećuje se važnosti povećanja broja vrtića, pa gotovo sve političke stranke sada uključuju obećanja vezana za rano obrazovanje u svoje izborne programe. Međutim, programi stranaka još uvek imaju nedostatke jer rešenje ovog kompleksnog problema svode na jednostavne korake, poput izgradnje objekata i subvencionisanja troškova za porodice, bez razmatranja šireg i efikasnijeg planiranja.

Uoči opštih izbora 2025, K2.0 je analizirala planove tri najveće političke stranke — Demokratske partije Kosova (PDK), Demokratskog saveza Kosova (LDK) i Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koja nastupa u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom.

Pokret Samoopredeljenje (LVV) još nije objavio svoj izborni program, pa je K2.0 razmotrila korake koje je ta stranka preduzela tokom poslednje četiri godine vlasti kako bi procenila šta bi to moglo značiti ako LVV ponovo preuzme vlast u narednom mandatu.

Orijentacija Pokreta Samoopredeljenje (LVV) u poslednje četiri godine

Tokom kampanje za opšte izbore 2021. godine, Pokret Samoopredeljenje predstavio je program s kojim je nastupio na izborima, a delovi tog programa kasnije su postali deo vladinog programa. U oblasti obrazovanja, između ostalog, program je predviđao povećanje obuhvata dece u ranom obrazovanju sa 7% na 24%. Ovo je LVV obećao da će postići izgradnjom 160 novih vrtića tokom mandata, što je uključivalo planove za prenamenu postojećih školskih prostora u vrtiće, kao i olakšice za plaćanje ili oslobađanje od troškova za porodice u potrebi.

Obećanje o 160 vrtića pokazalo se ambicioznim i postalo je predmet kritika opozicije, jer vlada nije uspela da ispuni ovu obavezu. 

Ministarstvo obrazovanja, predvođeno ministarkom Arbërie Nagavci, u martu 2024. godine izjavilo je da je završena izgradnja četiri vrtića, da je 18 u izgradnji, dok je devet objekata u procesu adaptacije.

Za kašnjenje u ispunjenju ovog obećanja, predstavnici vlade i opština međusobno su prebacivali odgovornost. Nagavci je izjavila da je za izgradnju vrtića na centralnom nivou potrebno da opštine podnesu zahtev zajedno sa urbanističkim planom i dozvolama. Međutim, bilo je slučajeva kada su opštine navele da su predale potrebnu dokumentaciju, ali gradnja vrtića nije počela ni posle godinu dana.

Prema budžetu za 2025. godinu, oko pet miliona evra je alocirano za izgradnju vrtića. Ipak, kao što je često bio slučaj, budžetske projekcije ne garantuju realizaciju planiranih projekata, već često ostaju samo idejna raspodela državnih grantova. Ovo potvrđuje i prenos finansijskih sredstava iz godine u godinu. Većina sredstava namenjenih za vrtiće u 2025. godini preneta je iz 2024. godine.

Osim toga, 2,8 miliona evra izdvojeno je za izgradnju 18 modularnih vrtića, objekata koji se grade od unapred proizvedenih delova i montiraju na određenim lokacijama. Ova metoda smatra se efikasnom za brzo povećanje broja vrtića, uzimajući u obzir da konvencionalna gradnja zahteva više finansijskih sredstava i vremena.

U odgovarajućoj budžetskoj liniji za ovu godinu planirano je da se modularni vrtići izgrade u sedam regiona – Prištini, Mitrovici, Gnjilanu, Uroševcu, Peći, Prizrenu i Đakovici. Međutim, nisu dostupni detalji o tome kako će se ti vrtići raspodeliti među pomenutim opštinama niti objašnjenje iza tih odluka.

Iako obećanje o 160 novih vrtića tokom ovog mandata nije ostvareno, čini se da će realizacija ovog plana naići na poteškoće i tokom eventualnog narednog mandata. Jedine programske reference LVV-a ostaju javna obećanja data tokom kampanje i budžet za 2025. godinu, u kojem nedostaju detaljni planovi za izgradnju preostalih vrtića iz prvobitnog obećanja.

Ipak, pozitivan pomak u uključivanju većeg broja dece u rano obrazovanje primećen je krajem 2024. godine. U decembru je pokrenut pilot-projekat vaučera koji subvencioniše porodice iz Prištine, Lipljana i Gnjilana, korisnike socijalne pomoći, koje šalju svoju decu od tri do pet godina u vrtiće.

Program pokriva troškove vrtića i prevoza za period od šest meseci, koliko traje pilot-projekat. Prema vladinim informacijama, pilot-projekat je deo šireg programa podržanog kreditom od 20 miliona evra od strane Svetske banke. Ovaj projekat predviđa šira ulaganja u sektor ranog obrazovanja, uključujući unapređenje regulatornog okvira, jačanje institucionalnih kapaciteta, kao i obuku nastavnika/ca i stručnjaka/inja za zdravstvenu zaštitu dece.

Demokratska partija Kosova (PDK)

U delu programa koji se bavi planovima za obrazovanje, PDK navodi da ima za cilj sprovođenje “nacionalnog sveobuhvatnog programa za razvoj u ranom detinjstvu”, ali je ovaj deo samo površno razrađen.

U programu se ukratko pominju tri konkretnija elementa: cilj značajnog povećanja broja dece u predškolskim ustanovama, proširenje kapaciteta vrtića i povećanje obuhvata dece sa invaliditetom u predškolskom obrazovanju. U drugom delu programa, PDK se obavezuje da će “preduzeti veliku inicijativu za izgradnju novih vrtića u svim regionima”, ali nedostaju detalji o troškovima i aspektima planiranja.

Nešto konkretnije je formulisano obećanje o subvenciji od 100 evra za privatne vrtiće za porodice koje ne mogu da upišu decu u javne ustanove. Ipak, promenljive cene privatnih vrtića otežavaju da politika uniformnog subvencionisanja sa po 100 evra za sve porodice odgovori na izazove koji mogu nastati tokom sprovođenja takve ideje. Na primer, program PDK ne navodi broj porodica koje bi mogle ostvariti pravo na ovu subvenciju, njihovu geografsku raspodelu, niti ukupne troškove ovakvog programa.

Demokratski savez Kosova (LDK)

Nacionalni program za rano obrazovanje predviđa i LDK. U cilju realizacije ovog programa, LDK obećava da će povećati budžet za izgradnju vrtića za 15 miliona evra godišnje, sa planom da izgradi 20 vrtića godišnje, što bi rezultiralo izgradnjom 80 vrtića tokom jednog mandata uz ukupni trošak od 60 miliona evra.

S obzirom na iskustvo aktuelne vlade sa izgradnjom vrtića na osnovu ambicioznih obećanja, plan LDK za izgradnju 20 vrtića godišnje otvara pitanja o realnim mogućnostima njegove realizacije. Ova pitanja su još značajnija kada se uzmu u obzir visoki troškovi izgradnje vrtića i vreme koje je potrebno za njihov završetak. Na primer, u septembru 2023. godine vlada je potpisala ugovor o izgradnji vrtića u selu Godance u opštini Štimlje. Izgradnja, koja je počela mesec dana kasnije, planirano je da traje dve godine ako se radovi završe u predviđenom roku. Trošak projekta prema ugovoru iznosi više od 400.000 evra.

U oblastima gde postoje škole sa neiskorišćenim prostorom, LDK obećava da će investirati u adaptaciju tih prostora kako bi služili kao vrtići, ali ne pruža dodatne detalje o ovom obećanju.

Takođe, prema programu, LDK obećava uključivanje 95% dece uzrasta od 3 do 5 godina u rano obrazovanje, što je ambiciozan plan, ali ponovo postavlja pitanja o njegovoj realnoj izvodljivosti s obzirom na to da je trenutni obuhvat dece ovog uzrasta za 2023/24. godinu iznosio 36,8%.

Koalicija Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i Socijaldemokratske inicijative (NISMA)

Program koalicije AAK i NISMA za obrazovanje napisan je uopštenim jezikom, gde se samo opšte spominju predlozi za rešavanje različitih problema u obrazovanju, ali program se ne ističe konkretnim politikama ili predlozima.

U programu AAK uopšte se ne tretira problem ograničene dostupnosti ranog obrazovanja na Kosovu. Ipak, zvaničnici ove stranke u svojim javnim izjavama tokom kampanje spomenuli su ideju sprovođenja programa izgradnje modularnih vrtića koji bi, kako tvrde, mogli biti izgrađeni u roku od 40 dana.

Međutim, slično kao kod nekih drugih partija, nedostaje ozbiljna analiza trenutnog stanja koja bi stavila obećanje o izgradnji novih vrtića u kontekst i bazirala ga na konkretnim pokazateljima potreba na terenu, finansijskih troškova i vremenskih okvira za realizaciju projekata.

Šta možemo izvući iz ovih izbornim programima

U svojim izbornim programima, najveće političke stranke nisu ignorisale problem ograničenog pristupa ranom obrazovanju, ali se primećuje površan pristup ovom ozbiljnom problemu. Strankama nedostaje holistički pristup i dugoročnije viđenje, posebno ono koje povezuje povećanje pristupa ranom obrazovanju sa integracijom žena na tržište rada.

Modularni vrtići deluju kao inovativno rešenje za hitno povećanje kapaciteta, imajući u vidu značaj ranog obrazovanja i potrebu za bržim zadovoljenjem infrastrukturnih potreba u poređenju sa sporijim tempom tokom poslednjih decenija.

S obzirom na to da je Kosovo još uvek u fazi izgradnje stvarne mreže javnih vrtića, institucije imaju priliku, preduzimanjem pravih koraka, da izgrade pravi sistem ranog obrazovanja koji uključuje svu decu, ne zaboravljajući ni regione van većih urbanih centara, gde javne investicije stižu sa velikim teškoćama.

Još jedan element koji se pominje tek usput u programima stranaka, ali nije adekvatno razrađen, jeste pristup dece sa invaliditetom u ranom obrazovanju. Ovaj problem zahteva dublje razmatranje, daleko od samo infrastrukturnih potreba.

Zgrade i drugi infrastrukturni uslovi, iako su neophodni, nisu jedini aspekti koje treba rešiti i ne otklanjaju ključne nedostatke u ovoj oblasti, što se vidi i na višim nivoima obrazovanja, gde je infrastruktura bolja, ali sistem i dalje ne ispunjava obaveze prema učenicima.

Naslovna slika: Dina Hajrullahu / K2.0