Ujedinjeno Kraljevstvo je 2. decembra postalo prva zapadna zemlja koja je odobrila vakcinu za kovid 19. Britansko regulatorno telo za lekove, MHRA, potvrdilo je da je vakcina proizvođača Fajzer/Biontek (Pfizer/BioNTech) bezbedna, efikasna i da pruža zaštitu od 95% protiv kovida 19.

Program imunizacije Ujedinjenoga Kraljevstva otpočeo je u utorak (8. decembra), kada su osobe starije od 80 godina i bolničko osoblje u prvim linijama borbe protiv virusa u nekim zdravstvenim i socijalnim ustanovama primili vakcine.

Odobrenje državnih ustanova za korišćenje vakcina iziskuje nekoliko kliničkih ispitivanja kojima se efikasnost i bezbednost vakcine testira u raznim fazama, a one se podvrgavaju rigoroznom procesu verifikacije. Za ovaj proces je obično potrebno da prođe nekoliko godina, često i 10, ali su naučnici za godinu dana uspeli da uđu u fazu odobrenja vakcine protiv kovida 19 — dok postoji nada da će i nekoliko drugih vakcina uskoro biti odobreno.

Nakon odobrenja sledi proces isporuke, što predstavlja još jedan izazov. Vakcine se moraju skladištiti i održavati u strogim uslovima sve dok se ne isporuče krajnjem korisniku. Osoblje mora da bude obučeno za rad sa vakcinom i te je potrebno ustanoviti ko ima prednost da primi vakcinu — što sve zahteva pedantno logističko planiranje.

Konsultovali smo se sa stručnjacima i razgovarali sa raznim predstavnicima vlasti na Kosovu da bismo bolje razumeli informacije o vakcinama protiv kovida 19 i kada bi one mogle da stignu na Kosovo.

Šta su vakcine?

Vakcina se smatra jednim od najvećih postignuća u sferi javnog zdravlja. Svake godine vakcinacija spašava milione života sprečavajući ozbiljne bolesti — kao što su difterija, tetanus, influenca ili morbile — a koje su ranije u velikim razmerama uzrokovale smrtne ishode. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) procenjuje da se svake godine, zahvaljujući imunizaciji, spreči 2-3 miliona smrtnih slučajeva.

Većina vakcina sadrži oslabljenu ili neutralisanu komponentu patogena koji izazivaju bolest — koji su poznati kao antigeni. Ovi antigeni stimulišu prirodni imunitet tako što aktiviraju antitela. To znači da su, ukoliko naiđu na virus ubuduće, ova antitela već spremna da ga odbiju.

Novije generacije vakcina — poznatije kao mRNA — sadrže samo genetski materijal koji nalaže telu da proizvede antigene, a umesto da ih direktno ubrizga. Međutim, nijedna od ovih komponenti ne proizvodi štetne posledice kod vakcinisane osobe.

Koje će se vakcine protiv kovida 19 ubrzo odobriti?

Regulatorna tela trenutno rade na odobrenjima za tri vakcine. Dve koje najviše obećavaju su vakcina proizvođača Fajzer/Biontek — koja je već odobrena u UK — i vakcina američkog proizvođača lekova Moderna. Obe koriste tehnologiju tipa mRNA.

Ove firme su nekolicini regulatornih tela u SAD i Evropi podnele zahtev za hitno odobrenje.  Prema rezultatima kliničkog ispitivanja u ovim kompanijama, obe vakcine imaju stopu efikasnosti od oko 95%.

AstraZeneka (AstraZeneca) i Oksfordski univerzitet proizveli su treću vakcinu koja se smatra vrlo efikasnom; ova vakcina koristi oslabljeni soj virusa da bi stimulisala imunološku reakciju. Pokazalo se da je efikasna između 62 i 90%, u zavisnosti od režima doziranja. Na osnovu preliminarnih podataka, vakcina je efikasnija kada se, umesto dve pune doze, prvo daje pola doze, zatim cela doza, .

Ilustracija: Arrita Katona / K2.0.

Vakcina nastala saradnjom Oksforda i AstraZeneke proizvodi se na neprofitnoj osnovi i zato je najjeftinija (oko 3 funte ili 3,20 evra) po dozi — pet puta jeftinije od vakcine nastale u režiji Fajzera i Bionteka, a za koju se smatra da će biti jeftinija od Modernine. Ona, između ostalog, ima važne logističke prednosti, ali je regulatorna tela i dalje proveravaju pa još nije odobrena za korišćenje.

Krešnik Hodža (Kreshnik Hoxha), koji je završio doktorske studije u oblasti kristalnog inženjerstva i radi u UK kao naučni rukovodilac za pravljenje novih lekova, objašnjava da je stopa efikasnosti svih triju vakcina iznad kriterijuma neophodnog za odobrenje vakcine.

“Saopštenja naučnih grupa o rezultatima pokazuju da vakcine poseduju visoku efikasnost — u stvari, mnogo veću od pedesetoprocentnog kriterijuma efikasnosti koji zahteva regulatorno telo SAD, Uprava za hranu i lekove (FDA)”, kaže on.

Kada je reč o bezbednosti, Hodža kaže da su, na osnovu objavljenih podataka sa ispitivanja, neželjeni efekti blagi, kao što je bol u ruci posle vakcinacije, dok ozbiljni neželjeni efekti nisu otkriveni.

“Ukoliko preliminarni izveštaji ostanu isti čak i nakon potpune evaluacije vakcina i njihovog odobrenja, onda ćemo biti srećne ruke jer ćemo imati vakcine koje kratkoročno nemaju neželjene efekte”, kaže Hodža.

Hoće li Kosovo dobiti vakcine?

Mnoge države i međunarodne organizacije već su počele da potpisuju sporazume sa proizvođačima vakcina o kupovini prvih doza. Među najvećim inostranim akterima koji rade u oblasti međunarodne isporuke vakcina jeste Alijansa za vakcine (The Vaccine Alliance – Gavi), partnerska organizacija sastavljena od brojnih zainteresovanih strana, poput SZO, Svetske banke i Unicefa, a koja svake godine već sprovodi vakcinaciju miliona dece.

U aprilu ove godine, Gavi je pokrenuo inicijativu COVAX, čija je namera da “ubrza pravljenje i proizvodnju vakcina protiv kovida 19”. Jedan aspekat ove inicijative se odnosi na besplatnu isporuku vakcina u 92 zemlje sa niskim ili srednjim prihodima, a prema kategorizaciji Svetske banke.

Kao zemlja koja pripada Međunarodnoj razvojnoj asocijaciji (IDA) Svetske banke — čiji članovi imaju mogućnost da pozajmljuju novac usled relativnog nivoa siromaštva — Kosovo ispunjava uslove za ove besplatne doze vakcina.

Iz kosovskog Ministarstva zdravlja poručuju da su još od jula ove godine bili u kontaktu sa Gavijevom inicijativom COVAX te da će vakcine biti isporučene “čim se odobre za upotrebu” kod međunarodnih regulatornih tela.

Prema rečima predstavnika resornog ministarstva, Kosovo će dobiti 360.000 besplatnih vakcina od COVAX-a — dovoljno za vakcinaciju 20% stanovništva.

Iz inicijative COVAX poručuju da će vakcine distribuisati krajnjim korisnicima u skladu sa Okvirom SZO-a za fer raspodelu, jer se očekuje da će potražnja za vakcinama širom sveta biti veća od dostupnih zaliha. Ovaj pristup predviđa da se sve vakcine ravnomerno podele državama “sve dok ih sve ne budu imale dovoljno za zaštitu 3% svog stanovništva”, a da bi prvo mogle da zaštite zdravstvene i socijalne radnike.

“Zatim, kako dostupnost bude rasla tokom 2021. i kasnije, raspodela bi trebalo ravnomerno da se nastavi sve dok sve države ne dobiju dovoljno da zaštite 20% svog stanovništva, što bi trebalo da pokrije sve visokorizične grupe koje su prioritet u većini zemalja i na većini teritorija”, kažu iz inicijative.

Uprkos naporima koji se ulažu da bi pristup vakcinama bio pravičan, Narodna alijansa za vakcine (People’s Vaccine Alliance) — u koju spadaju Amnesti internešenel (Amnesty International), Oksfam (Oxfam) i druge međunarodne ljudskopravaške organizacije — upozorava da veći deo stanovništva u državama u razvoju neće dobiti vakcinu u 2021. S obzirom na to da su bogate zemlje te koje kupuju većinu vakcina, ponekad i količine dovoljne da više puta vakcinišu celokupno stanovništvo, iz ove mreže organizacija kažu da će 70 zemalja sa niskim prihodima sledeće godine moći da vakciniše samo jednu osobu na 10 ljudi.

A vakcine za niskorizične osobe?

Pored vakcina koje COVAX obezbeđuje za 20% kosovske populacije, ostatak će morati da se kupi.

“U inicijalnim julskim i avgustovskim projekcijama [Narodnog instituta za javno zdravlje], namera je bila da se vakciniše 70% stanovništva ili oko 1,2 miliona vakcina ukupno”, kažu iz resornog ministarstva za K2.0. “Ipak, pre 10. decembra, kada se rok za prijave [u COVAX-u] zatvara, količina će se još jednom ustanoviti da bi se videlo da li postoji potreba za većim ili manjim brojem vakcina, imajući u vidu da će se na početku donirati 360.000 [vakcina].”

Cena za kupovinu dodatnih doza vakcina od COVAX-a i dalje je nepoznata, dok iz ministarstva kažu da tek treba ispregovarati kupovnu cenu.

Ilustracija: Arrita Katona / K2.0.

Premijer Avdulah (Avdullah) Hoti je ukratko rekao da Vlada radi na tome da nabavi dodatne doze vakcine. Međutim, on nije precizirao da li je Kosovo već potpisalo kupoprodajni ugovor sa dobavljačem.

“Nalazimo se na dobrom putu da povećamo broj vakcina koje ćemo dobiti, pored onih 20% koje daje SZO”, Hoti je izjavio na konferenciji za medije održanoj 1. decembra. “Radimo na nekoliko frontova, ako tako mogu da kažem, za ovu vakcinu, sa našim partnerima i čak sa firmama koje su sertifikovale vakcinu.”

Ko će dobiti vakcinu?

Čim obezbede vakcine, države će morati da odluče kako će teći program vakcinacije, a između ostalog moraće da utvrde prioritetne društvene grupe.

Detaljne preporuke će, nakon odobrenja vakcine, dati i Svetska zdravstvena organizacija. Bilo kako bilo, očekuje se da će ugrožene grupe, poput bolničkog osoblja u prvim frontovskim linijama, stanovnika objekata za dugoročnu negu, starijih osoba i onih sa hroničnim oboljenjima, dobiti prednost pri imunizaciji.

Što se većine zemalja tiče, ne očekuje se da će vakcina biti obavezna, iako neke zemlje, među njima i Srbija, razmatraju ovu mogućnost.

Da bi program vakcinacije bio uspešan, obično se podrazumeva da visoki procenat populacije primi vakcinu. Kada se veći deo stanovništva vakciniše, tada nastaje imunitet krda, čime se onemogućuje prenos bolesti. Procenti variraju u zavisnosti od bolesti i efikasnosti vakcine, pa je tako i dalje nejasno koliki će procenat stanovništva morati da bude vakcinisan da bi se stvorio imunitet krda protiv kovida 19. 

Tu se postavlja pitanje u kojoj će meri ljudi biti voljni da prime vakcinu. Anketa sa 20.000 ispitanika iz 27 zemalja došla je do zaključka da bi 74% htelo da primi vakcinu. Međutim, rezultati se razlikuju od zemlje do zemlje. Na primer, u Kini je tek 3% izjavilo da neće da primi vakcinu, dok ovaj procenat u Rusiji iznosi 46%.

Što se Evrope tiče, najskeptičnije države prema vakcinama protiv kovida 19 jesu Poljska, Mađarska i Francuska. Oni koji ne žele da se vakcinišu kao glavni razlog navode potencijalne neželjene efekte.

Procenat osoba na Kosovu koje žele da prime vakcinu kada postane dostupna i dalje nije poznat, ali Hodža kaže da je senzibilizovanje javnosti po ovom pitanju od presudnog značaja.

“Ljudi možda imaju zadršku ili su zabrinuti za vakcinu zbog brzine kojom je ona nastala”, kaže on. “Sa ovom grupom skeptika moramo da se više trudimo da bismo ih ubedili u prednosti vakcine i integritet procesa pravljenja i odobrenja.”

Šta je sa logističkim preprekama?

Fizička isporuka vakcina podrazumeva postojanje lanca okruženja sa kontrolisanom temperaturom, a koji je poznat kao hladan lanac. On obuhvata hladne sobe, frižidere, zamrzivače, hladne kutije i nosače vakcina. Prema mišljenju SZO, neodgovarajuće održavanje vakcina na optimalnoj temperaturi prilikom skladištenja ili prevoza predstavlja glavni razlog za propadanje otprilike polovine vakcina dok se distribuišu po svetu.  

Vakcina u proizvodnji Fajzera i Bionteka, koja je nedavno odobrena u UK, mora da bude skladištena na temperaturi nižoj od -70 stepeni Celzijusovih. To, prema Hodžinome mišljenju, predstavlja problem za mnoge zemlje.

“Zamrzivači sa tako niskim temperaturama smrzavanja retko gde se mogu naći i trebalo bi ih posebno obezbediti za ovu vakcinu”, kaže on.

Da bi pružili podršku pri isporuci, Fajzer i Biontek su napravili specijalni kontejner koji do 10 dana održava preporučene niske temperature, i to pomoću suvog leda. Međutim, moguće je da čak i ovaj sistem ima svoja ograničenja, kao što je nedostatak suvog leda — esencijalnog elementa za održavanje izuzetno niskih temperatura.

Čim bude podeljena, vakcina Fajzera i Bionteka može da se drži na frižiderskoj temperaturi do najduže pet dana, premda to stvara dodatni logistički problem, jer se može izmeštati samo četiri puta ukupno. Sve više od toga može da ugrozi njenu efikasnost.

Vakcina Moderna bi, po pravilu, trebalo da se skladišti na -20 stepeni Celzijusovih i može da odstoji na frižiderskoj temperaturi do 30 dana, dok se vakcina Oksforda i AstraZeneke skladišti na uobičajenim frižiderskim temperaturama.

Kosovo ima relativno zastarelu opremu za potrebe hladnog lanca koja datira još iz 2000. Unicef je ove godine uradio procenu sistema hladnog lanca koja je pokazala da je zamena opreme nužna da bi se program vakcinacije protiv kovida 19 sproveo bez ugrožavanja redovnog programa imunizacije.

“Oprema za hladni lanac (OHL), koja se trenutno koristi na Kosovu za skladištenje vakcine, u kritičnom je stanju zbog zastarelosti, jer je ovaj sistem pre 20 godina uveden uz podršku Unicefa, pa je tako loše pozicioniran da bi mogao da zadovolji sve veće potrebe Kosova za uvođenjem kovida 19 i novih vakcina”, kaže Dafina Zuna, službenica za komunikaciju sa javnošću u Unicefovom programu za Kosovo.

Neophodnost zamene opreme za hladni lanac takođe je istaknuta u Planu Ministarstva zdravlja za imunizaciju 2019-2021. Međutim, iz pomenutog ministarstva ne preciziraju kada će se oprema zameniti, nego samo poručuju da novcem pozajmljenim od Svetske banke trenutno kupuju opremu za hladni lanac.

Šta rade druge države u regionu?

Kosovo je jedina zemlja u regionu koja ispunjava uslove za besplatne vakcine COVAX-a. Druge države moraju same da kupe vakcine, a većina je već otvorila nabavke.

Srpski predsednik Aleksandar Vučić je rekao da je Srbija obezbedila kupovinu 1,8 miliona doza vakcina od COVAX-a. Kazao je i da pregovaraju o većim količinama sa drugim partnerima, kao sa onima iz Rusije i Kine, što su države koje same rade na svojim vakcinama.

Ministarka zdravlja Albanije kaže da je njena država unapred platila COVAX-u za 570.000 doza vakcine. Bosna i Hercegovina je, takođe, potpisala sporazum sa COVAX-om o kupovini oko 1,2 miliona vakcina, dok je njen entitet, Republika Srpska, navodno naručila doze ruske vakcine Sputnjik V, koja se i dalje nalazi u fazi masovnog testiranja.

Crnogorski ministar zdravlja je izjavio da je Crna Gora poslala zahtev za isporuku oko 250.000 COVAX-ovih vakcina, dok spisak zemalja na veb-sajtu organizacije Gavi ukazuje na to da je i Severna Makedonija u pisanoj formi izrazila interesovanje za kupovinu vakcina preko COVAX-a.K

Naslovnica: CC0.

Ova publikacija je napisana u sklopu projekta “Human Rightivism”, koji, prekog svog programa “Human Rightivism”, sprovodi Fond za razvoj zajednice (Community Development Fund) i finansira Švedska međunarodna agencija za razvoj i saradnju (SIDA). Stavovi autora izneti u ovoj publikaciji ne odražavaju nužno stavove Švedske međunarodne agencije za razvoj i saradnju (SIDA).