Pre šest godina, jednog novembarskog dana, Hašim Tači (Hashim Thaci) i Agim Čeku (Ceku) ispisali su svoja imena na spisak aplikanata. U pratnji vođa organizacija ratnih veterana, između ostalog, i pred kamerama medija, oni su postali prvi ljudi koji su popunili prijave za sticanje zvaničnog statusa veterana Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

U to vreme, krajem 2012, Tači je bio premijer, a Čeku ministar Bezbednosnih snaga Kosova. Obojica su bili vodeći zvaničnici OVK u ratu, a tokom svečanosti održane u prištinskim kancelarijama udruženja koja su potekla iz rata, oni su započeli proces s namerom da uvedu mere podrške veteranima koji su učestvovali u ratu.

Duže od jedne decenije kasnije, integritet tog procesa razbijen je u paramparčad, pa bi reperkusije stoga mogle da budu dalekosežne.

Čeku je jedan od 12 ljudi koji se trenutno spremaju da brane optužnicu za zloupotrebu zvaničnog položaja ili vlasti, nakon što je desetine hiljada imena više — nego što su bile i najizdašnije procene pravog broja veterana — uvršteno na zvanične spiskove veterana.

Državni budžet je, shodno tome, oštećen u visini od desetina miliona evra svake godine, što stvara rizik od nastanka ekonomskih reperkusija, dok je zakonsko razmatranje ovog pitanja došlo u ćorsokak nakon što je avgusta meseca specijalni tužilac podneo ostavku, navodeći da postoje značajna politička uplitanja u pravosudni sistem.

Iako se čini da će kontroverza u vezi sa spiskovima veterana OVK da se nastavi u bliskoj budućnosti, K2.0 pravi presek onoga što se dešava, kako smo došli dotle i šta zaista želimo — i ne znamo — o celoj ovoj aferi.

Zašto su spiskovi veterana sastavljeni?

Svi oni koji su mogli da dokažu da su učestvovali u ratu u svojstvu članova OVK imaju pravo na benefite države, uključujući posebnu penziju, besplatne zdravstvene usluge i prioritet kada je u pitanju socijalno stanovanje. Određene kategorije veterana takođe imaju pravo na dodatne benefite, kao što su povlastice pri zapošljavanju u javnom sektoru, besplatan ili subvencionisan prevoz, kao i besplatno fakultetsko obrazovanje.

Pravo na ove benefite reguliše se, prvenstveno, u dva zakona.

Svetski nazvan Zakon o statusu i pravima mučenika, invalida, veterana, članova Oslobodilačke vojske Kosova, civilnih žrtava rata i njihovih porodica, usvojen je decembra 2011. i on utvrđuje razne kategorije građana koji imaju pravo na dobijanje benefita od države; ovaj zakon navodi neke benefite, kao što je državna penzija.

Drugi zakon, Zakon o ratnim veteranima Oslobodilačke vojske Kosova, stupio je na snagu aprila 2014. i dodatno određuje benefite za proverene veterane. Ovaj zakon deli veterane u šest potkategorija — veterani invalidi, veterani borci, deportovani veterani, nestali vojnički veterani, veterani članovi OVK i veterani učesnici rata OVK — gde svako od njih ima neznatno drugačija prava.

Pod uslovima Zakona iz 2011, Vladina komisija je uspostavljena kako bi se primale i razmatrale aplikacije građana koji tvrde da su veterani OVK.

Ova komisija, koja se sastoji iz članova Kabineta premijera i različitih ministara, kao i predstavnika raznih udruženja veterana, zadužena je za sačinjavanje konačne, verifikovane liste veterana OVK i kasnije joj je poverena dužnost da ih podeli u šest potkategorija veterana OVK.

Čini se da je sve jasno. Otkud ovolika gungula?

OVK je bila gerilska snaga, što znači da nije baš bilo uredno održavanih baza podataka o tome ko je učestvovao u njoj, a ko nije.

Podeljena je na sedam različitih operativnih zona koje su delovale u različitim delovima kosovske teritorije. Vojnici su, uglavnom, učestvovali na volonterskoj osnovi i u svakoj zoni je broj vojnika bio drugačiji. Zamisao je bila da tim zonama upravlja Generalštab, najviše vojno telo koje je bilo podeljeno na dva glavna segmenta: politički direktorat koji je predvodio Hašim Tači i vojno osoblje kojim je prvobitno upravljao Azem Silja (Syla), zatim Sulejman Seljimi (Sylejman Selimi), a na kraju Agim Čeku.

U realnoj situaciji, lanac komande nije uvek bio jasan kao što je to stvar u teoriji, pa tako koordinacija sa Generalštabom nije bila tako jasno određena kao što je slučaj sa redovnom vojskom.

Nakon intervencije NATO kojom je okončan rat, Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN — koja je dogovorena 10. juna 1999. — predviđala je ubrzanu demilitarizaciju i raspuštanje OVK, što je proces koji je dodatno detaljisan u sporazumu potpisanom između Tačija, Čekua i komandanta NATO Majkla Džeksona (Michael Jackson) krajem toga meseca.

Da li je broj vojnika OVK dokumentovan u to vreme?

Verovatno, iako je to gotovo nemoguće proveriti.

U skladu sa sporazumom o demilitarizaciji, demilitarizovanje OVK je praćeno transformacijom ovih snaga u Zaštitni korpus Kosova (ZKK). Međutim, nisu svi članovi OVK ušli u ZKK, jer su neki učestvovali u raznim projektima obuke i reintegracije.

Dužnosti ZKK obuhvatale su ublažavanje štete koja je nastala od prirodnih katastrofa i nesreća, obezbeđujući pomoć ugroženim područjima i pomažući u operacijama uklanjanja mina, kao i u projektima obnove i društveno korisnog rada u zajednici.

Predvodio ih je general Agim Čeku, za koga se u više medijskih napisa tvrdi da poseduje spisak vojnika iz svih operativnih zona OVK.

Prema izveštajima, ova lista — koja nikada nije publikovana — navodi da je Generalštab imao 39 članova, Drenička zona 2.611 vojnika, Paštrička zona 1.715, Zona Dukađina (Metohija) 1.537, Šaljska zona 1.253, Zona Laba 4.532, Nerodimska zona 1.253 i Skopska Crna Gora 347.

Ukupno gledano, pretpostavlja se da Čekuova lista sadrži oko 13.000 vojnika OVK.

Prvobitne procene broja pravih veterana OVK nakon rata iznosile su oko 13.000, ali je taj broj drastično povećan kako su godine prolazile.

Dakle, možemo da pretpostavimo da je broj veterana, otprilike, toliki?

Tu stvari postaju malo mutne. Neke vodeće ličnosti OVK, uključujući Hašima Tačija i Sulejmana Selimija, sugerisali su da je ova brojka manje-više ispravna u pogledu broja naoružanih članova OVK.

Ipak, Čekuova lista se ne smatra zvaničnom procenom broja veterana i čak ni njeno postojanje nije potvrđeno.

Da bi se stvari dodatno zakomplikovale, Međunarodna organizacija za migracije (MOM), u saradnji sa vođama OVK, prijavila je vojnike koji su odustali od svog oružja i koji su tražili da budu reintegrisani u društvo, bilo u ZKK, policijske snage ili u druge profesije nakon pohađanja odgovarajućeg treninga.

Na kraju procesa prijave, medijski napisi i stručni radovi — gde se citira neobjavljeni izveštaj MOM-a iz 2000. godine — sugerišu da je ova organizacija posedovala spisak od 24.577 bivših članova OVK. K2.0 je stupilo u kontakt sa MOM-om da bi proverilo ovu brojku, ali nismo dobili odgovor.

Dok je broj prijavljenih veterana sve više rastao kako su godine prolazile, posebno nakon usvajanja zakona 2011. i 2014, za ovu brojku se ponekad kaže da predstavlja pravi broj veterana OVK.

Drugi, međutim, sugerišu da je prijava veterana kod MOM-a sprovedena na volonterskoj osnovi i da je čak i lista ove organizacije nepotpuna.

Vladina komisija je kasnije ustanovljena da bi se pomoglo da se cela zbrka reši…

Da, nakon zakona 2011, Vladina komisija je ustanovljena da bi se razmatrale sve prijave ljudi koji su tvrdili da su članovi OVK. Komisija, koju je predvodio Agim Čeku, sastavljena je od 14 članova i bila je zadužena za upotrebu dostupnih dokaza — uključujući dokaze koje imaju sedište OVK, udruženja veterana, ministarstva i opštine — da bi se proverile sve prijave onih koji žele da steknu zvanični status veterana OVK.

Komisija je otvorila proces prijave 15. novembra 2012. i zvanično ga zatvorila 28. novembra sledeće godine.

Formulari za prijavu podeljeni su po kancelarijama udruženja koja su potekla iz rata u različitim opštinama, a kako bi oni bili pristupačniji širom Kosova, dok su svi tehnički bili sposobni da podnesu aplikaciju.

Dakle… šta je Vladina komisija utvrdila? Šta se ispostavilo, koliko je veterana imala OVK?

U četvoromesečnom periodu u kom je proces prijave prvobitno bio otvoren, 47.000 osoba se prijavilo da stekne status veterana OVK.

To je skoro dvaput više nego što je procena MOM-a od 24.577 odmah nakon završetka rata, dok je ovaj broj bio skoro četiri puta veći od 13.000 za koje se tvrdilo da su na listi Agima Čekua. Odmah je osporeno da je ovaj broj mnogo veći od pravog broja veterana, uključujući neke koji su i sami bili članovi OVK tokom rata.

To čak nije ni konačan broj. Nakon što je prvobitni rok za primanje prijava prošao, komisija je nastavila da prima aplikacije.

Na vladinom sastanku održanom 27. novembra 2017, predsedavajući Komisiji Čeku obavestio je javnost da je do tog trenutka 66.339 prijava razmotreno. Od tog broja, 49.307 aplikacija je prihvaćeno, dok je ostatak odbačen kao neosnovan.

Čak je i taj broj kasnije porastao. Gazmend Silja (Syla), šef Kancelarije za pitanja kategorija koje potiču iz rata OVK u okviru Kabineta premijera, izjavio je za K2.0 da je sveukupno, kada je vladina komisija prestala da prima aplikacije 2015, primila oko 100.000 prijava ljudi koji su tvrdili da su veterani OVK, što je brojka koju on smatra preterano visokom.

I dalje nije jasno kako su mnogi od ovih na kraju odobreni — jer su sva ta dokumenta zaplenjena u okviru sudskih postupaka — ali je 2016. prethodna vlada ocenila da ta brojka iznosi 53.000.

Opa, nešto nije kako valja sa brojkama…

Nije tajna da liste veterana obiluju lažnim veteranima. Čak su i najviši državni zvaničnici saglasni sa time.

Predsednik Hašim Tači je izjavio mnogo puta da je OVK imala najviše 15.000 vojnika, dok su poslanici u skupštini i članovi različitih političkih partija javno izjavljivali da je hiljade ljudi nepravedno nagrađeno penzijom koja je namenjena veteranima.

U intervjuu datom avgusta 2012, Muharem Džemajli (Muharrem Xhemajli) — koji je tada bio šef Organizacije ratnih veterana OVK — izjavio je da su bivši komandanti raznih zona uglavnom odgovorni za preteranu naduvenost broja vojnika. Prema mišljenju Džemajlija, komandanti su sačinili listu zajedno sa svojim vojnicima nakon kraja rata.

“Oni su odgovorni. Odmah nakon rata, napravljena je lista, a zatim su napravljene još dve liste, a nisu bile iste”, rekao je. “Poslednja dva spiska uveliko su prenaduvena lažnim veteranima, invalidima i mučenicima. U ovim trima kategorijama ima ljudi koji nikada nisu učestvovali u ratu OVK.”

Predsednik Saveta za zaštitu prava boraca OVK Dževdet Ćerići (Xhevdet Qeriqi) generalno je saglasan sa time.

“Glavni krivci za prenaduvenost lista veterana jesu komandanti zona i predstavnici Generalštaba”, rekao je Ćerići 2012. “Nadređeni su stvorili ovu naduvenost lista. Nema mnogo ljudi koji su mogli to da učine.”

Ako svi znaju da je broj veterana nepravilan, šta se radi da bi se rešio ovaj problem?

Juna 2016, Specijalno tužilaštvo Kosova otvorilo je istragu o ovom slučaju, a koja je prosleđena specijalnom tužiocu Elezu Blakaju.

Blakaj je spremio optužnicu na 900 stranica — čije je delove kasnije objavila Koha Ditore — gde se 12 članova Vladine komisije optužuje za zloupotrebu javnog položaja ili vlasti.

Dvanaestoro optuženih osoba čine: Agim Čeku, Nuredin Ljuštaku (Lushtaku), Sadik Halitjaha, Škumbin (Shkumbin) Demaliaj, Ćelje Gaši (Qele Gashi), Šukri (Shukri) Buja, Ahmet Daku, Rustem Beriša (Rrustem Berisha), Faik Fazliu, Smajl Elezaj, Fadilj Šurdaj (Fadil Shurdhaj) i Džavit Jašari (Xhavit Jashari). Kao bivši komandanti OVK, većina njih se nalazila ili se i dalje nalazi na javnim pozicijama u svojstvu ministara, zamenika ministara, gradonačelnika, poslanika u skupštini ili šefova udruženja veterana.

Prema izveštajima medija, optužnica tužioca Blakaja sadrži elemente koji direktno optužuju Čekua za ulogu u navodnoj prevarantskoj radnji. Tvrdi se da je Čeku smislio opravdanje za visoki broj veterana u Zoni Dukađina (Metohija).

“Ako nas pitaju kako je to Zona Dukađina imala 15.000 vojnika, kao Komisija ćemo im reći da OVK nije imala sve svoje vojnike u svojim redovima jednoga dana, već je 45.000 vojnika učestvovalo u OVK, bilo je velikog priliva i odliva u zonama Dukađina i Paštrika, na granici sa Albanijom”, Čeku je, kako se tvrdi, rekao članovima Komisije.

U optužnici, navodno, stoji da su oni koji su sastavili liste veterana ustanovili Brigadu Hasan Priština, što je segment OVK koji nikada nije postojao i za koji se prvi put čulo 2016. Tamo se navodi da su dvoje optuženih — poslanik PDK Nuredin Ljuštaku i bivši šef Kancelarije za pitanja kategorija koje potiču iz rata OVK Faik Fazliu — priznali da ova brigada nije nikada postojala.

Sada, kada se pravosudni sistem bavi time, možemo li da očekujemo bilo koje konkretne odgovore?

Ne očekujte ih u skorije vreme.

Avgusta 15, pre nego što je ovaj slučaj stigao na sud, pojavila se informacija da je tužilac Blakaj podneo ostavku i preselio se u Sjedinjene Države, navodeći pritisak ljudi iz pravosuđa, rekavši i da je dobio brojne preteće poruke od ljudi koji su zahtevali da on zaustavi istragu.

Nakon medijske oluje, 20. avgusta Blakaj je odgovorio otvorenim pismom koje je objavio na Fejsbuku (Facebook), gde dodatno objašnjava razloge za ostavku, optužujući svog nadređenog, glavnog tužioca Aleksandra Ljumezija (Lumezi), da je vršio pritisak na njegov rad u procesu istrage slučajeva lažnih veterana.

Preciznije govoreći, on je tvrdio da ga je Ljumezi hitno pozvao u kancelariju da ga upita o intervjuu koji je napravio sa predsedavajućim skupštini Kadrijem Veseljijem (Veseli) u okviru svojih istražnih procesa.

“Na vrhuncu istrage, tokom faze intervjusanja, glavni tužilac gospodin Aleksandar Ljumezi hitno me poziva u svoju kancelariju i traži objašnjenje od mene zašto sam pozvao gospodina Kadrija Veseljija da ga intervjuišem (iako u svojstvu svedoka) u slučaju veterana, pravdajući da ‘oni imaju imunitet, nema potrebe da ih zoveš’, iako sam stavio do znanja da Ustavni sud u svojim tumačenjima nije nikada, ni pod kojim okolnostima, dao imunitet bilo kome kada je reč o krivičnim delima”, napisao je Blakaj.

Bilo je poziva upućenih glavnom tužiocu Kosova, Aleksandru Ljumeziju, da podnese ostavku nakon navoda da se umešao u istragu o listama veterana. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Ljumezi je odgovorio na optužbe bivšeg specijalnog tužioca, rekavši da je tužilac Blakaj neprofesionalan i kukavica. “Mislim da bi, kada bi bio ubeđen da ima jake dokaze i da može da obavi svoj rad profesionalno, ostao na Kosovu”, izjavio je Ljumezi u intervjuu za Gazetu ekspres (Gazeta Express).

Glavni tužilac je priznao da je pozvao Blakaja da bi diskutovali o intervjuu koji je sproveo sa Veseljijem, pravdajući ovaj prekor na osnovu toga da je “apsurdno intervjuisati osobu koja govori na skupštinskoj govornici”.

Zabrinutost zbog mešanja visoke politike u pravosuđe porasla je kada je premijer Ramuš (Ramush) Haradinaj otkrio da je poslao Blakaju pismo u kom zahteva da tužilac polaže račune njemu kada je u pitanju istraga i da njega obaveštava o nalazima u slučaju veterana.

Haradinaj je bio meta žestoke kritike zbog tirade zlostavljanja na ličnom nivou nad Blakajem, nazivajući ga kukavicom zato što je bio izbeglica tokom rata. U međuvremenu, partijski kolega premijera iz AAK, poslanik u skupštini i član Komisije protiv koga je podignuta optužnica, Škumbin Demaliaj, uhapšen je nakon što je pretio Blakaju u televizijskom intervjuu, gde je o bivšeg tužiocu govorio kao o “dezerteru, lopovu, idiotu, nasilniku”, rekavši da će se s njim “obračunati privatno”.

Zbrka je sve veća…

U to vreme, građanski protestni pokret #Protestoj [#Protestujem] je reaktiviran, a nakon što je inicijalno formiran 2016. kao reakcija na skandal ‘Pronto’ koji je otkrio široko rasprostranjenu korupciju i zloupotrebu vlasti od strane zvaničnika u središtu jedne od vladajućih partija, PDK.

Pod sloganom #Protestujem, hiljade građana izašle su na ulicu kako bi zahtevale ostavku Ljumezija, prečišćavanje lista veterana i iniciranje procesa za ispitivanje imućnosti državnih zvaničnika. Ljumezi je isključio svaku mogućnost da će se povući sa svog radnog mesta, pa su se protesti istrošili posle nekoliko sedmica, kada je postalo jasno da opozicione političke partije nisu spremne da ih predvode.

U međuvremenu, tadašnji američki ambasador Greg Delavi (Greg Delawie), reagovao je rekavši da je Blakajeva ostavka predstavljala mračan dan za vladavinu zakona na Kosovu i da bi pitanje lista veterana trebalo rešiti u pravosuđu, bez pretnji i političkog mešanja.

Pored toga, na predavanju održanom za grupu studenata u Palati pravde avgusta meseca, on je izjavio da su SAD sprovele svoje istrage o broju ratnih veterana OVK i da je broj prihvaćenih prijava ozbiljno prenaduvan.

“Sproveli smo istraživanje u arhivama u Vašingtonu i Kosovo nikada nije priznalo da je imalo više od 15.000 vojnika OVK”, rekao je on. “Zapanjujuće je da, 20 godina posle sukoba, broj korisnika raste, a ne opada. Ukratko rečeno, brojke nisu tačne.”

Pre nego što je podneo ostavku, tužilac Blakaj je spremio optužnicu… šta se desilo sa tim?

Kada se tužilac Blakaj povukao avgusta, ostavio je iza sebe optužnicu zbog koje je, kako kaže, na njega vršen pritisak da je ne podigne. U optužnici se navodi da je bilo više od 19.000 ljudi koji su na prevaru stekli pravo na penziju OVK.

Tužilaštvo je izjavilo da će nastaviti tragovima optužnice i podnelo ju je Osnovnom sudu u Prištini početkom septembra. Pritisak u vezi sa optužnicom je rastao kada je jedan onlajn medij objavio nešto za šta je tvrdio da su imena navodnih lažnih veterana obuhvaćenih optužnicom.

Tako je izazvana velika reakcija, jer su se na spiskovima našla imena nekih ljudi koji su poznati kao pripadnici OVK, kao što je poslanica u skupštini, Time Kardijaj. Da bi to dokazala, ona je reagovala neposredno nakon toga objavljujući neke fotografije dok se nalazila u ratnoj zoni, gde je dala svoj doprinos u svojstvu doktorke.

Bivši specijalni tužilac Elez Blakaj podneo je ostavku i preselio se u Sjedinjene Države, navodeći da postoji pritisak i mešanje visoke politike u ove istrage. Fotografija: Creative Commons License.

Neki analitičari su istakli da, ne samo da optužnica upućuje na ljude koji su lažno tvrdili da su pripadnici OVK, već i na legitimne veterane koji nemaju pravo na penziju. To je zato što zakon predviđa određene izuzetke, kao što su zvanično priznati veterani koji su propisno zaposleni u javnom ili privatnom sektoru ili oni provereni veterani koji su izabrali neku drugu penzijsku šemu.

U međuvremenu, objavljene liste su sadržale stotine imena ljudi koji su, navodno, prevarom stekli pravo na penziju OVK, a u odnosu na prvobitnu optužnicu Blakaja. Autentičnost objavljenih lista imena nije potvrđena ili nezavisno proverena i bilo je sugestija da je ovo bio namerni pokušaj ljudi bliskih ovoj sferi da delegitimišu čitav slučaj.

Blakaj je od preko mora izjavio da nije odgovoran za imena koja su dodata optužnici nakon njegove ostavke.

Dodatna komplikacija je usledila početkom novembra, kada je sud poslao optužnicu tužilaštvu, sa opravdanjem da mu je potrebna kompletnija dokumentacija, pa je tako odgođen početak sudskog postupka.

Čini se da je pred nama dug put. Šta se dešava u međuvremenu?

Tužilaštvo ima rok od 30 dana da razmotri optužnicu pre nego što se ona vrati na sud.

U međuvremenu je sugerisano da bi, čim se inicira sudski postupak po ovoj optužnici, sud mogao da naredi suspenziju penzija za imenovane u optužnici kao privremenu meru, iako je teško utvrditi koliko će vremena proći do zaključenja sudskog postupka za tako krupan slučaj. Drugi visokoprofilisani korupcionaški slučajevi razvlačili su se godinama po sudovima.

U aktuelnom trenutku, veterani koji se nalaze na listama i dalje primaju penzije iz državnog budžeta u iznosu od 170 evra mesečno (ili 119 evra mesečno kada su u pitanju porodice mučenika).

Broj osoba koje primaju ove penzije, kao i iznos koji država troši na njih raste sve više kako godine prolaze. Prema zvaničnim podacima koje je dobilo K2.0 u Ministarstvu rada i socijalne zaštite, godine 2016, prve potpune godine u kojoj su penzije OVK isplaćene, 47,9 miliona evra je uplaćeno na račune više od 28.000 primalaca.

Tokom 2017. godine, ta brojka je porasla na 65,9 miliona evra za penzije za više od 36.000 primalaca.

Ove godine — sve do novembra — broj osoba koje su primile veteranske penzije povećan je za 1.900 u odnosu na 2017. U prvih 10 meseci 2018, država je isplatila 63,5 miliona evra u penzijama, dok se očekuje da će ova suma porasti za dodatnih 13 miliona do kraja godine.

Kosovsko tužilaštvo je izjavilo da trošak koji prave svi koji na prevaru primaju penzije u svojstvu veterana OVK iznosi 38 miliona evra svake godine.

To je mnogo novca koji dolazi iz državnog budžeta…

Veteranske penzije su postale veliki teret budžeta, sa neočekivano visokim brojem veterana koji su iznenadili prošlu vladu, na čijem su čelu bili premijer Isa Mustafa i njegova partija LDK, koja je bila u koaliciji sa PDK.

Tako se pojavila i reakcija zabrinutih međunarodnih partnera. Međunarodni monetarni fond (MMF) i Evropska unija izrazili su svoje protivljenje budžetskim implikacijama koje bi nastale zbog penzija koje se dodeljuju prema veteranskim listama.

Novembra 2016, tokom sastanka sa Mustafom, predstavnik MMF-a, Žak Minian (Jacques  Miniane), zahtevao je da vlada ne prekorači iznos alociran za penzije ratnih veterana u budžetu za 2017. Štaviše, Kosovo je bilo blizu tome da pređe parametre svojih sporazuma sa MMF-om i rizikovalo je da izgubi 100 miliona evra ulaganja ove institucije. Finansijska pitanja koja su nastala zbog nerealnih lista veterana odrazila su se na Izveštaj EU o napretku Kosova za 2016.

MMF i međunarodna zajednica na Kosovu uspešno su izvršili pritisak na Mustafinu vladu da zakonski ograniči penzije ratnih veterana kroz amandmane na Zakon o ratnim veteranima OVK iz 2014, koji je usvojen u skupštini decembra 2016.

Izmenama i dopunama dodatno su kategorizovani borci-veterani OVK, gde su određene fiksne kompenzacije na osnovu stepena njihovog učešća u ratu, a umesto da se ostavi vladi da određuje ove iznose svake godine. Tako je postavljeno i ograničenje na iznos koji bi mogao da se potroši na penzije boraca-veterana OVK, i to 0,7 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Međutim, ove kategorizacije tek treba da se primene u praksi.

U međuvremenu, aktuelni šef MMF-a, Rud Vermulen (Ruud Vermeulen), posetio je Kosovo oktobra i otvoreno izrazio svoju zabrinutost zbog penzionih shema kosovske vlade, uključujući šeme za veterane.

U intervjuu, Vermulen je rekao da je Kosovo u opasnosti da uđe u fiskalnu krizu ako nastavi da sprovodi “bezumne socijalne sheme”, a posebno je pomenuo sheme u vezi sa penzijama za nastavnike, policijske službenike i rudare Trepče. On je dodao da je MMF predvideo da će Kosovo podržati 12-13.000 veterana sa 25 miliona evra u formi penzija, ali sada ovaj iznos nije dovoljan usled neočekivanog rasta broja veterana.

“Mi smo utvrdili maksimalni stepen penzionog fonda i zahtevali smo da se veterani reklasifikuju ali, nažalost, taj proces još nije počeo”, Vermulen je kazao.

Šta dalje?

Sledeći korak bi, verovatno, mogao da bude povratak optužnice tužilaštva na sud, negde početkom decembra.

Međutim, ništa nije bilo sasvim jasno u ovoj aferi, pa tako očekujte još mnogo obrta pre nego što se nađe bilo kakvo rešenje.K

Urednik Džek Bučer (Jack Butcher)

Naslovna fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.