Kada je Kosovo proglasilo nezavisnost 17. februara 2008, pažnja je ubrzo usmerena na inostrane parlamente i skupštine širom sveta kako bi se videlo ko će priznati najnoviju državu u Evropi. Do kraja 2008, Kosovo su priznale SAD, priznalа Turska i skoro sve, osim pet, država-članica Evropske unije — sa izuzetkom Španije, Rumunije, Slovačke, Grčke i Kipra.

Osam i po godina kasnije, dok je Kosovo kao nezavisnu državu priznalo 112 zemalja, ono i dalje nije član Ujedinjenih nacija, dok istih pet članica EU tek treba da priznaju Kosovo. Ovo stanje parcijalnog priznanja je doveлo do toga da Kosovo postane država čistilišta, čime se često komplikuje priznanje Kosova u međunarodne organizacije i uobičajene koristi od postojanja jedne države.

Srbija je ta koja se najžešće protivi kosovskoj nezavisnosti (a snažnu podršku joj pruža Rusija), jer smatra da kosovska jednostrana deklaracija krši međunarodno pravo i protivno je njenom teritorijalnom suverenitetu. Iako je 2010. Međunarodni sud pravde objavio savetodavno mišljenje o tome da kosovska deklaracija o nezavisnosti ne krši međunarodno pravo, zajednički činilac razloga zbog kog svih pet zemalja članica EU ne priznaje Kosovo često se smatra podstaknutо internim brigama.

Odnosi između Kosova i svake od pet članica EU koje tek treba da priznaju ovu državu zasebno su se razvijali od 2008, sa raznolikim ishodima. U ovom serijalu od pet delova, K2.0 se bavi internim i eksternim činiocima koji su uticali na diplomatske veze između ovih pet država i Kosova.

Kosovo i Rumunija

Vesti o proglašenju kosovske nezavisnosti proslavljene su u Rumuniji, iako gotovo samo u jednom malom području Transilvanije, što je region u kom živi etnička mađarska manjina koja čini oko 7 odsto stanovništva. Lideri Nacionalnog saveta Seklers, što je etnički mađarska organizacija, održali su skup da bi proslavili kosovsku deklaraciju, prikazujući transparente sa natpisima “Svaka čast, Kosovo!”, “Prava za manjine” i “Živela narodna autonomija” u transilvanijskom gradu Klužu.

Rumunski parlament je bio daleko manje ushićen. Ubrzo je napravljen nacrt deklaracije koja najavljuje da Rumunija neće priznati kosovsku nezavisnost. Ova deklaracija je dobila preovlađujuću podršku od rumunskih političara. U njoj se navodi da se “odluka u Prištini i potencijalno priznanje od strane drugih država jednostrane deklaracije o nezavisnosti ne može tumačiti kao presedan za druga područja”.

Priznanje kosovske nezavisnosti bi Rumuniji utabalo stazu za jednostrane akte mađarske manjine koja traži autonomiju u transilvanijskom regonu već duže vreme. To je bilo, ali i dalje jeste, jedno od najvećih uzroka rumunskog stava prema nepriznavanju Kosova.

Marian Čiriak, novinarka koja radi za BIRN u Rumuniji, izjavila je za K2.0 putem imejla da je i ovaj stav politizovan. “Po mome mišljenju, slučaj Kosova koriste rumunski zvaničnici kao politizovani argument, a kako bi ojačali svoj položaj kod nacionalističkog izbornog tela — tvrdokornih glasača koji se boje da bi se time postavio zakonski presedan i ohrabrili separatistički pokreti kod kuće”, izjavio je on.

Rumunija je izrazila i zabrinutost kada je reč o zakonitosti kosovske deklaracije o nezavisnosti. Tokom saslušanja MSP-a o zakonitosti nezavisnosti Kosova, Rumunija je stala uz Srbiju, tvrdeći da “jednostrana deklaracija nezavisnosti proglašena od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu nije u skladu sa fundamentalnim načelima međunarodnog prava”.

Savetodavno mišljenje MSP-a je bilo u nesaglasju sa ovom tvrdnjom, jer se u njemu kategorički navodi da kosovska deklaracija nije prekršila međunarodno pravo, mada nalazi ovog suda otada nisu imali uticaja na stav Rumunije.

Priznavanje državnosti Kosova nije samo interna briga ili briga koja se tiče zakona u Rumuniji. Drugi razlog zbog kog ova balkanska država okleva da prizna Kosovo jesu dobro uspostavljeni privredni interesi koji postoje kod njenog zapadnog suseda Srbije.

Tokom 2015, trgovinska razmena između dveju država je dostigla jednu milijardu evra. Rumunija je izvezla preko 627 miliona evra vrednosti dobara u Srbiju, dok je uvezla više od 384 miliona evra dobara, što je trgovinska korist Rumuniji od preko 240 miliona evra. S druge strane, prema Agenciji za statistiku Kosova, Rumunija je iste godine izvezla tek oko 30 miliona evra vrednosti dobara na Kosovo.

Ipak, uprkos ovim snažnim privrednim vezama, rumunsko-srpski odnosi nisu uvek bili najsjajniji. Godine 2015, Rumunija je zapretila da će blokirati otvaranje Poglavlja 23 u pregovorima EU sa Srbijom, osim ako prava rumunske manjine (poznatije kao Vlasi, kojih ima oko 30.000) u istočnoj Srbiji ne budu zagarantovana.

Čiriak smatra da se nepriznavanje Kosova koristi kao prednost rumunske vlade kada se diskutuje o pitanju Vlaha sa Srbijom. “Bukurešt pokušava da iskoristi Kosovo kao argument kako bi tražila više prava za rumunsku (vlašku) manjinu u Srbiji”, izjavio je on za K2.0.

Uprkos rezervama po pitanju priznavanja kosovske državnosti, rumunski diplomatski odnosi sa Kosovom nisu sasvim neostvareni. Godine 2013, rumunska vlada je donela odluku da prizna kosovske pasoše. Pre toga, nosioci kosovskih pasoša su morali da se prijave za dodatnu rumunsku vizu, čak iako su imali šengensku vizu. Rumunska Kancelarija za vezu postoji u Prištini još od 2004.

Na glasanju o članstvu Kosova u Unesku, Rumunija je zauzela neutralniji stav od većine drugih koji nisu priznali Kosovo, jer se Rumunija suzdržala od glasanja, za razliku od Kipra, Španije i Slovačke, koji su svi glasali protiv ulaska Kosova.  

Diskutujući o odnosima između Kosova i Rumunije, Čiriak smatra da je Rumunija imala “šizofreni” stav prema Kosovu. “Uzastopne vlade su se protivile njegovoj nezavisnosti, ali su i dalje uključene u Misiju EU [EULEX] tamo, šaljući policiju i žandarme”, rekao je on.

Promena politike prema Kosovu ili interni rivalitet?

Činilo se da je 2013. bila prekretnica odnosa Kosova sa nizom zemalja. U aprilu te godine, Kosovo i Srbija su se posvetili dijalogu i potpisali prvi sporazum između dveju država. Tog leta, Evropski parlament je poslao molbu petoro zemalja EU koje nisu još priznale Kosovo da promene svoju odluku.

Do juna 2013, tadašnji rumunski premijer Viktor Ponta je počeo da upućuje na drugačiji stav prema kosovskoj nezavisnosti. “Više sam za brzi proces priznavanja, iako je predsednik oprezniji po tom pitanju od mene, dok bivši ministri spoljnih poslova imaju drugačije stavove”, Ponta je izjavio za rumunski medij Mediafax.

Iste godine, tokom posete američkog potpredsednika Džoa Bajdena, Ponta je izjavio za rumunsku televiziju da bi 2015. mogla biti godina kada će Rumunija priznati Kosovo — ako postoji koordinacija sa ostalim evropskim partnerima [četiri ostalih država-članica koje nisu priznale Kosovo]. On je dodao da bi Rumunija trebalo da se “pridruži evropskoj porodici” po ovom pitanju.

Čiriak opisuje Pontinu podršku kao želju da se suprotstavi bivšem predsedniku Trajanu Baseskuu, dok ga optužuje da ima tek malo želje da uvede prave promene. “Ni Ponta ni njegova vlada nisu pokazali da imaju jasnu i stvarnu inicijativu kako bi priznali Kosovo”, rekao je.

Iako je 2015. označena kao potencijalna godina kada bi kosovska državnost bila priznata, na kraju je politika u Rumuniji te godine bila karakterizovana beskrajnim skandalima i nemirima.

Prvo je u julu pokrenuta istraga o premijeru Ponti, zbog navoda da je “prao novac, falsifikovao i izbegavao plaćanje poreza”, što je ozbiljno potreslo politički spektar Rumunije. Nekoliko meseci kasnije, Ponta je odlučio da odstupi posle narodnih protesta koji su izbili u Bukureštu kao posledica zloglasnog požara u jednom noćnom klubu.

Otada Rumuniju vodi jedna tehnokratska vlada sa jednogodišnjim mandatom. Na čelu vlade je Dačan Čološ koji ne daje razlog da verujemo da će doći do promene stava prema Kosovu.

Međutim, podrška priznavanju kosovske nezavisnosti nije sasvim odsutna u savremenoj rumunskoj politici. Jedan izveštaj je napisan u maju i junu 2016, od strane rumunskog think-tanka Rumunski centar za evropske studije, uz podršku Kosovske fondacije za otvoreno društvo. Naslov izveštaja je bio sledeći: “EU i Zapadni Balkan, povezivanje EU sa Kosovom”. Izveštaj je obuhvatio i anketu sprovedenu sa rumunskim poslanicima koji su, između ostalog, upitani o svom položaju prema kosovskoj nezavisnosti.

Od ukupno 506 poslanika, 202 je odgovorilo na pitanja iz ankete. Kada su upitani o rumunskom priznavanju Kosova, 39 odsto ispitanika je izjavilo da smatraju da bi Rumunija trebalo da prizna Kosovo, dok je 35 odsto bilo protiv toga. Dvadeset i šest odsto nije odgovorilo na ovo pitanje.

Rumunija će u decembru imati najnovije parlamentarne izbore i postoji velika neizvesnost po pitanju toga ko će biti na vlasti. Bukureštanski novinar Kit Džilet razjasnio je Kosovu 2.0 zamršenu mrežu rumunske politike. “Socijaldemokratska partija [bivša stranka Viktora Ponte] će, verovatno, dobiti najviše mesta u skupštini, ali bi partijski savezi mogli da potencijalno naprave probleme u formiranju koalicione vlade”, rekao je on. “U međuvremenu, trenutno nema jakih kandidata za premijera.”

Zbog svega navedenog je teško predvideti kako će se kotirati kosovsko pitanje. Kao što je Džilet istakao, “vrlo je teško predvideti pravac strane i domaće politike kada čovek nema pojma ko će voditi zemlju za samo nekoliko meseci”.

Kako su stara pitanja i dalje nerešena, kako je najistaknutiji rumunski političar koji je otvoreno govorio o priznavanju Kosova, Viktor Ponta, sada posramljen, čini se da se priznanje neće desiti u skorije vreme. Međutim, sveže poglavlje rumunske politike će se otvoriti krajem ove godine, poglavlje u kom Kosovo ponovo može pokušati da dobije priznanje.K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.