Kosovsko društvo se često smatra neprijateljskim okruženjem za LGBTI osobe. Nacionalni demokratski institut (NDI) je 2015. godine sproveo istraživanje javnog mnjenja u kom istražuje stavove prema LGBTI pitanjima u šest država: Albaniji, Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Crnoj Gori, Srbiji i na Kosovu. Prilikom predstavljanja nalaza, NDI je zaključio da većina ispitanika iz populacije “ne veruje da bi LGBTI osobe trebalo da otvoreno žive na osnovu jednakih prava”.

Neki podaci sa Kosova su posebno privukli pažnju. Kada je reč o opštoj populaciji, gde je 1.221 osoba ispitana, samo tri odsto je izjavilo da bi sasvim podržali svoje dete ukoliko bi otkrili da je on ili ona homoseksualne orijentacije. Suprotno ovom podatku, 15 odsto, više od bilo koje druge zemlje, izjavilo je da bi nateralo tu osobu da napusti porodični dom, dok je šest procenata izjavilo da bi koristimo fizičko kažnjavanje.

Kada su LGBTI osobe na Kosovu ispitane u istom istraživanju, izjavili da su njihovi ‘prijatelji’ bili ti koji su počinili većinu slučajeva psihičkog i verbalnog zlostavljanja, kao i fizičko nasilje — što je jedinstveni fenomen u poređenju sa ostalim zemljama.

Iako se čini da su negativni stavovi i predrasude prema LGBT zajednici i dalje preovlađujući na društvenom nivou, promene se, ipak, dešavaju na pojedinačnom nivou, mada one ponekad deluju neznatne.

Izloženost LGBT osobama i novim informacijama, diskutovanje sa ljudima koji se zalažu za prava ove zajednice jesu stvari koje su često učinile da ljudi promene svoje stavove. Kako bi pomoglo u razumevanju ovog procesa, K2.0 je razgovaralo sa petoro muškaraca i žena kako bi bolje shvatilo način na koji su oni odvraćeni od svojih ranijih predrasuda.

Bljerta, 25

Odrastala sam u području u kom niko nije pričao o LGBT pitanjima. U stvari, sećam se kako zamalo nismo slomili televizor kada smo videli da se dva momka ili dve devojke ljube na televiziji. Svi bismo pojurili da promenimo kanal, jer je to delovalo tako čudno i neverovatno. Moja porodica je bila vrlo religiozna i mi smo o tim ljudima imali najgore moguće mišljenje. “Pogledajte tu prljavštinu kako uništava naše društvo”, bio je jedan od mojih komentara, koliko god da me je sram da to sada priznam.

Posle nekoliko godina, kada smo se kao društvo razvili zajedno sa tehnologijom, i kako smo dobijali sve više informacija iz različitih izvora, počela sam da se prilagođavam ovoj temi — ali ih i dalje nisam prihvatala i nisam imala pozitivno mišljenje o njima.

Prekretnica je bila kada mi je najbolji prijatelj rekao da je gej. Nisam imala pojma o tome. Bili smo vrlo bliski i ne bih mogla da svoj život zamislim bez njega. Uvek sam ga zadirkivala što nije imao devojku, iako to nema veze. Čak i kada je bio u vezi, uvek je to držao u tajnosti i ja to nisam mogla da shvatim. Često bih se ljutila na njega što je te stvari krio od mene, dok jednog dana nije priznao da voli momke.

Bila sam pomalo šokirana. Bilo je to nešto neočekivano. Onda, kada sam razgovarala s njim i podelila iskustva, počela sam da shvatam da smo svi isti, bez obzira na seksualnu orijentaciju. Meni bi bilo isto i da je hetero, transseksualac… isto je. On je, prosto, čovek.

Artan, 30

Kada odrastate u malom gradu na Kosovu, to obično znači da živite u ‘podurbanom’ području, i to ne samo u geografskom smislu, već i u pogledu kulture i obrazovanja. Ja sam odrastao u takvom jednom ‘podurbanom’ gradu u kom nismo bili izloženi različitostima i gde se nije pričalo o tabuima. Jedini put kad smo pričali o homoseksualnosti sa prijateljima je bilo kada smo hteli da nekoga zadirkujemo ili uvredimo.

Kada sam došao u Prištinu — grad koji, geografski gledano, nije bio prigradsko naselje, ili podurban u pogledu dešavanja, kao što je slučaj s mojim gradom — bio je to prvi pokret koji me je udaljio od mojih predrasuda. Upravo sam ovde počeo da studiram i radim. Pronašao sam i cimera. Nije prošlo mnogo vremena, a mi smo postali vrlo dobri prijatelji. Osećali smo se prijatno kada smo diskutovali o bilo čemu, čak i o homoseksualnosti.

Bez mnogo razmišljanja, rekao sam mu da prezirem homoseksualce. Nije reagovao na ovu moju izjavu, samo mi je mirno rekao da bilo ko može da bude homoseksualac, čak i neki moj dobar drug. Nisam mogao da razumem šta mi govori.

Kasnije, kada sam kod njega primetio nešto drugačije — govorim o periodu od nekoliko godina kasnije — moj prijatelj, sa kojim sam delio veliki deo svog života, odlučio je da sa mnom podeli istinu. Rekao je: ‘Ja volim momke, ne devojke’. Bio mi je najbolji prijatelj i blizak poput brata. Zagrlio sam ga i rekao mu da je normalno to što proživljava. Prirodno, moja reakcija ga je iznenadila, jer je bila sasvim drugačija od moje prvobitne reakcije kada sam govorio o homoseksualnosti.

Besart, 24

Nisam upoznao mnogo članova ove zajednice, sem prijatelja koji mi je u jednom trenutku rekao da je biseksualac. Do tada nisam mnogo pažnje pridavao ovoj temi.

Iako nisam imao lepo mišljenje o ljudima iz ove zajednice, kada mi je prijatelj ispričao o svojoj seksualnoj orijentaciji, ja sam to glatko prihvatio. Onda sam počeo da upoznajem druge ljude iz ove zajednice. Počeo sam da razumem i da lobiram kod drugih homofobičnih prijatelja da u svetu ima mnogo većih problema kojima se treba suprotstaviti nego što su to dva momka ili devojke koji se ljube.

Sada insistiram na tome da drugi vide da su ti ljudi isti kao mi. Ništa ih ne razlikuje od nas. Od svojih prijatelja dobijam mnogo negativnih reakcija. Oni mi kažu da sam i sam gej, samo zato što pokušavam da zaštitim jedno ljudsko pravo.

Tringa, 32

Sve do srednje škole smo učeni da je homoseksualnost bolest, da je normalan način onaj na koji je priroda stvorila muškarce i žene, te da je sve van ovih okvira — bolesno. Ne znam da li je to bila homofobija, jer u to vreme nismo razgovarali o homoseksualnosti uopšteno, ljudi su samo koristili izraze kojima bi vređali gej osobe.

Sećam se kada je Fredi Merkuri preminuo i pričali su da je imao sidu, pa sam kao dete slušala da su odrasli pričali o tome sa dozom odbojnosti. Uglavnom se pričalo o tome da je sida prevalentnija kod ‘tih ljudi’.

Generalno, bilo je dosta stigme, a ja sam kao dete te reči shvatala kao istinu. Međutim, kasnije sam se više obrazovala i, srećom, moja generacija je imala pristup internetu, pa smo tako bili korak ispred naših roditelja i nastavnika. Počela sam da se edukujem.

Onda sam, u srednjoj školi, počela da stičem prijatelje koji su bili homoseksualci. Vremenom sam počela da se raspravljam sa drugima o homoseksualnosti, istovremeno preispitujući sopstvena mišljenja i mišljenja drugih.

Sada sam podržavalac ljudskih prava, bez obzira na seksualnu orijentaciju, i verujem da je moja dužnost da utičem na promene ovog pogrešnog mentaliteta u koji sam nekada verovala i koji je kreiran na temelju pogrešnih informacija i izostanka obrazovanja. Mislim da je to dužnost svih nas, da preispitamo i promenimo predubeđenja koja imamo u vezi sa slobodom čoveka.

Armend, 26

Moji prijatelji i ja smo zbijali šale kada smo se pozdravljali i niko ne bi hteo da se zagrli, govorili bismo ‘zašto se ponašaš kao peder’. Imali smo jednog lika u školi koji je bio malo isfeminiziran i zvali smo ga pederom. Uvek smo ga vređali i on se nikada nije družio s nama. Sada ne mogu da objasnim zašto sam se tako ponašao. Čak nismo ni znali šta znače reči ‘lezbijka’, ‘homoseksualac’ ili ‘transrodna osoba’. Nikada mi nije palo na pamet da se osobe istog pola mogu zaljubiti jedna u drugu.

Zaista ne mogu da objasnim zašto sam bio takav. U mojoj porodici se nikada nije diskutovalo o tim stvarima. U školi nismo učili o tome. Ne znam. Ne mogu da kažem da je religija imala uticaja na mene, jer nisam bio nešto posebno religiozan. Verujem da je to bila pogrešna informacija, a udela u tome ima i to što se ova tema smatrala tabuom. Ostali smo nekako uskraćeni za ove teme.

U drugoj ili trećoj godini srednje škole, jedna omladinska grupa iz organizacije u Prištini je došla da razgovara s nama o LGBT osobama. Da vam kažem iskreno, moji prijatelji i ja smo planirali da preskočimo taj čas, ali smo na kraju ostali i čuli šta su imali da kažu. Sa njima je bio jedan gej momak. Svi smo bili u fazonu, ‘vidi ovog pedera što je došao ovde…’ Sećam se kako su se svi smejali i zaje**vali za vreme predavanja. U jednom trenutku smo učinili da se osećaju vrlo neprijatno.

Ipak, to predavanje i ta priča gej momka su učinili da shvatim jednu stvar. Od tog trenutka sam počeo drugačije da razmišljam i da se bavim tim pitanjem, počeo sam i da čitam o tome. Kada je neko, posle toga, počeo da priča o ovoj temi ili kada sam čitao nešto u vezi sa njima, posvećivao sam više pažnje nego ranije. Sada poznajem ljude koji su članovi ove zajednice, ali ni ne razmišljam o tome da ih tretiram na drugačiji način.K

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.