U petak, 25. novembra, prištinska železnička stanica je ugostila javni sastanak na kom se diskutovalo o tome kako najbolje zaštititi kosovsko kulturno blago u već izgrađenom okruženju. Ovaj događaj je deo kampanje “Okreni glavu” (#KtheKryte) koju je u oktobru pokrenula organizacija Kulturno blago bez granica (KBG), što je nezavisna NVO posvećena spašavanju i očuvanju kulturnog nasleđa.

“Želimo da očuvamo zgrade koje su zanemarene”, kaže Salji Šoši, šef KBG-a na Kosovu. “Ovom kampanjom pokušavamo da podignemo svest o nekima od ovih zgrada, te da povratimo njihovu funkcionalnost za današnji život i današnje uslove.”

Diskusija održana u petak se usredsredila na infrastrukturu kosovskih železnica, za koju je na diskusiji rečeno da je zanemarena od strane relevantnih institucija i organizacija, uključujući Ministarstvo kulture, omladine i sporta i Infrakosa, što je državna kompanija zadužena za upravljanje infrastrukturom na kosovskim železnicama.

Kaljtrina Tači je profesionalna saradnica KBG. Ona je kazala ispred okupljenih na sastanku da su kosovske železničke stanice od velikog značaja i da predstavljaju industrijsko nasleđe Kosova. “Postoji više od 30 železničkih stanica širom Kosova”, izjavila je ona. “One predstavljaju kolektivno sećanje, a vrlo su vredne kao delo arhitekture.”

Kosovske železničke stanice su završene 1936. godine, a konstruisala ih je jedna francuska kompanija (izgradnja pruga je počela čak ranije, oko 1879). Panelisti smatraju da je njihova arhitektura jedinstvena u Istočnoj Evropi, jer je eksterijer, ali ponekad i enterijer, građen od prelepog kamena koji se vadio samo na Kosovu.

“Vrlo mali broj kosovskih železničkih stanica danas funkcioniše onako kako je namenjeno”, Tači je istakla. “Iako su neke od njih prilagođene i imaju drugu svrhu.” Tači je naglasila primer “Banhofa”, noćnog kluba koji se nalazi na prištinskoj železničkoj stanici, gde je ova diskusija i održana. Ona je otkrila da su druge stanice prilagođene u vidu restorana ili mesta za življenje, ali da su druge u vrlo lošem stanju. “Neke zbog neadekvatnog održavanja, a neke zbog vremena i tako dalje”, izjavila je ona.

Tači je rekla da je Ministarstvo za kulturu, omladinu i sport postavilo prugu Drenica-Peć (zajedno sa pratećim stanicama i devet drugih zgrada) na spisak kulturnog blaga, ali da do sada ništa nije urađeno da se poboljša njihovo trenutno stanje.

Valjdrim Kasumaj, predstavnik Infrakosa, rekao je da je degradacija železnice i njenih stanica počela 1995. zbog manjka ulaganja i zaštite. Ovo urušavanje je kulminiralo masovnim uništenjem za vreme rata.

“Naši finansijski kapaciteti su vrlo ograničeni”, kaže Kasumaj, objašnjavajući da je sa finansijskom podrškom koju Infrakos dobija od vlade — nemoguće uraditi bilo šta drugo osim održavanja pruga. On je kazao da je shvatanje Infrakosa takvo da, gde god voz ne prolazi redovno, upravo tu gube pruge i prateću strukturu usled krađi i loših vremenskih uslova.

Kasumaj je rekao da postoji ogromna potreba da se zaštiti ovo kulturno blago, ali s obzirom na to da Infrakos nema sredstava za to, on je apelovao na institucije, mlade ljude i organizacije da podrže zaštitu ovih spomenika.

“Ono što je posebno bolno jeste mešanje građana”, kaže Kasumaj. “Šteta koju su naneli prugama i železničkim stanicama radi svoje lične koristi je ogromna i često je finansijski štetnija za železnice od bilo kog profita koje su oni napravili od načinjenja te štete.”

Na ovoj raspravi su predstavljene i ostale zgrade kulturnog nasleđa i spomenici. Špresa Šalja, direktorka Odeljenja za kulturu u Opštini Vučitrn, pričala je o tvrđavi u Vučitrnu, arheološkom nalazištu koje je nedavno obnovljeno. Ona je rekla da je ova tvrđava velika uspešna priča; ona je imala 4.000 posetilaca samo ove godine i održala oko 600 aktivnosti.

Drugi primer je dao Aljbert Heta, umetnički direktor Staciona – centra za savremenu umetnost. Zgrada koja je bila u vlasništvu Bokserskog kluba u Prištini bila je blizu urušavanja pre nego što je Stacion preuzeo vlasništvo nad ovom zgradom. Heta je rekao da, iako zgrada nije institucionalno izlistana kao artefakt kulturnog nasleđa, on smatra da je to trebalo tako da bude, jer je ovaj bokserski klub koji se tu ranije nalazio obučavao boksere koji su postajali prvaci Jugoslavije, i čak Evrope.

Orgesa Arifi je inicijatorka kampanje Okreni glavu i radi u KBG kao pripovedač. Ona je za javnost ispričala dve priče o uspešnoj transformaciji železničke infrastrukture; Promenade plantee u Parizu i The High Line Park u Njujorku, što su dva viseća/uzvišena parka izgrađena na mestima zastarelih železničkih pruga. Izgradnja The High Line Park-a počela je građanskom inicijativom, jer su građani bili zabrinuti zbog pogoršanja stanja železničkih pruga usred frekventnog područja.

Dvoje prijatelja, Džošua Dejvid i Robert Hamond su formirali privatnu organizaciju kao malu grupu u svojoj zajednici, s namerom da očuvaju i preobraze istorijski važna zdanja, a koja je trebalo da budu demolirana od strane organa lokalne samouprave. Prikupljajući podršku javnosti za ono za šta se bore, oni su uspeli da očuvaju ovo zdanje i prilagode ga potrebama visećeg parka.

Arifi objašnjava publici da su je Dejvidov i Hamondov primer podstakli da oživi kampanju “Okreni glavu”. “Nije samo da nas na Kosovu institucije ne slušaju”, kaže ona. “U većem delu sveta institucije se ne obaziru na svoje građane.” Ona je dodala da se ljudi iz ove kampanje nadaju da će motivisati i stimulisati kosovske građane da urade nešto sami.

“Često smo videli da, kada ljudi protestuju, onda se dobiju i neki rezultati”, kaže Arifi, objašnjavajući da je The High Line Park sada postao turistička atrakcija, mesto gde ljudi prosto odlaze na ručak, gde se umetnici okupljaju i rade, to je mesto ukrašeno muralima i posećuju ga muzičari koji izvode posebne priredbe. Međutim, ovaj park je važan i za građane Njujorka koji žive u tom predelu.

Prema mišljenju Arifi, između Drenice i Peći bi mogla da se napravi još jedna High Line (Visoka/viseća pruga), ali ne i doslovce, jer ona nije na uzvišenju (nije viseća, prim. prev.). Ona insistira na tome da takve strukture i zgrade moraju da budu prilagođene potrebama stanovništva, a primeri refunkcionalizacije se nalaze svuda oko nas, dok je najbliži primer u Starom gradu Beograda.

Posle rasprave su usledili komentari i pitanja publike. Član kolektiva koji je stvorio Termokiss bio je prisutan i rekao je, na osnovu ličnog iskustva, da je dobro raditi na podizanju svesti građana, iako to nije dovoljno da se oni stimulišu da preduzmu određene radnje.

Drugi predlozi su obuhvatili kreiranje veće grupe nevladinih i drugih nezavisnih organizacija kako bi se postigli zajednički ciljevi, kao što je izmena zakona koji dozvoljava da se državna imovina preda samo privatnim biznisima i onima koji ponude najviše novca.

Rasprava je završena zajedničkim zaključkom da pritisak na institucije mora da se pojača kada je reč o očuvanju i održavanju kulturnog nasleđa u kosovskom izgrađenom okruženju. Hitni koraci koje treba preduzeti obuhvataju podizanje svesti o kosovskim železničkim stanicama i pronalaženje rešenja što je pre moguće.K

Fotografije: Anyla Berisha.