U jednom od rečnika albanskog jezika, pojam “mir” je objašnjen i kao stanje čoveka bez briga. Mir postaje san za one koji proživljavaju rat i ugnjetavanje. On postaje vizija koja vodi njihove borbe za slobodu. Ponekad postaje krajnji cilj — veruje se da sa mirom sve dolazi na svoje mesto.

Ali, mir zahteva mnogo truda da bi se ostvario. Kad počne rat, mir nestaje, ali kad se rat završi, to ne znači nužno da nastaje mir.

Završetak rata, kako kažu autorke i autori ovog zina, bilo kroz svoje priče, bilo kroz prenošenje tuđih, nije oslobađanje od briga. Mir, koji se uzdiže kao poželjno stanje, može biti nemiran, gorak i iscrpljujući.

Ljudi koji prežive rat mogu proživeti ceo život, pa i umreti, a da nikada ne osete mir u svom umu i duši — bez da pronađu nekog ko će saslušati njihova sećanja i patnje, bez da pronađu put do pravde.

Ovaj zin govori sa tim ljudima i sluša ih. Ovako mir izgleda za njih.