Kosovska Centralna izborna komisija (CIK) zvanično je, u subotu (13. marta), overila rezultate opštih izbora održanih 14. februara, čime je otvoren put formiranju nove Vlade.

Samoopredeljenje (Vetëvendosje, VV) je osvojilo rekordnih 58 mesta u novom sazivu Skupštine, što je tri mandata manje od osvajanja većine u Parlamentu sa ukupno 120 mesta.

Overeni rezultati potvrđuju da je zajednička lista Samoopredeljenja i vršiteljke dužnosti predsednika Vjose Osmani oborila brojne izborne rekorde, među kojima je i najviše osvojenih glasova koji su otišli jednom političkom entitetu — 438.335 — i najveći udeo u glasovima (50,3%).

Više od 870.000 ljudi je glasalo na izborima, više nego na bilo kojim drugim opštim izborima u istoriji Kosova.

Druga po veličini partija u novom skupštinskom sazivu biće Demokratska partija Kosova (PDK) sa 19 mesta, a iza nje dolazi Demokratski savez Kosova (LDK) sa 15 mandata — ovo je, za obe stranke, najgori rezultat otkako su osnovane.

Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, osvojiće 10 poslaničkih mandata, nakon što je ponovo dobila sva mesta opredeljena za predstavnike srpske zajednice, dok je Alijansa za budućnost Kosova (AAK) osvojila 8 mesta.

Ostalih 10 mesta zauzeće poslanici koji predstavljaju manjinske nesrpske zajednice na Kosovu. Dva poslanička mandata pretrpela su promene otkako su 4. marta objavljeni preliminarni rezultati, a nakon odluke Vrhovnog suda da ne obori odluke Izbornog panela za žalbe i predstavke (IPŽP) o poništenju mnogih glasova određenim nesrpskim strankama u brojnim mestima većinski naseljenim Srbima.

Nisma, koja je osvojila tek 2,5% glasova, neće dobiti mesto u Skupštini zato što nije ispunila kriterijum o prelasku praga od 5%.

Prema Ustavu Kosova, vršiteljka dužnosti predsednika Vjosa Osmani ima rok od 30 dana da sazove konstitutivnu sednicu nove Skupštine, nakon čega se glasa o novoj Vladi.

Lider VV-a, Aljbin Kurti, već je rekao da je uveren da će njegova stranka, zajedno sa predstavnicima kosovskih manjinskih zajednica, uspeti da formira većinsku Vladu.

Izbori za predsednika na vidiku

Pored toga što treba da se uhvati ukoštac sa pandemijom kovida 19 — koja eskalira zbog povećanog broja zaraženih, hospitalizovanih i mrtvih — među prvim zadacima novog skupštinskog saziva biće izbor novog kosovskog predsednika.

Kao predsednica skupštine, Vjosa Osmani je 5. novembra stupila na položaj vršiteljke dužnosti kosovskog predsednika, a nakon ostavke Hašima Tačija (Hashim Thaçi).

Ona je favorit za novu predsednicu, dok je ovogodišnju predizbornu kampanju vodila sa jasnom porukom da želi produžetak svog mandata na petogodišnji period. Kao prva na listi kandidata sa VV-om, Osmani je osvojila 300.756 glasova — 115.000 više od bilo kog drugog političara u kosovskoj istoriji.

Međutim, lider AAK-a, Ramuš (Ramush) Haradinaj, koji je osvojio 41.371 glas na februarskim izborima, takođe je ponovio svoju želju da postane sledeći predsednik.

Iz VV-a pozivaju druge albanske stranke na sastanak sledeće nedelje radi dogovora o formiranju institucija.

Ukoliko se novi predsednik ne izabere pre isteka šestomesečnog mandata vršiteljke dužnosti predsednika, i to početkom maja, neki stručnjaci za ustavna pitanja upozoravaju da bi se u tom slučaju automatski inicirali novi opšti izbori.

Prema slovu kosovskog Ustava, novi opšti izbori automatski bi se inicirali ako Skupština ne izabere novog predsednika ni nakon tri potencijalne runde glasanja. Kandidatu je potrebna dvotrećinska većina u prve dve runde, ali se u eventualnoj trećoj svodi na prostu većinu.

Rezultati žalbi 

Najznačajnija razlika između preliminarnih izbornih rezultata objavljenih protekle nedelje i overenih rezultata predstavljenih u subotu svodi se na raspodelu poslaničkih mandata za manjinske stranke.

Nakon žalbi na neobično ponašanje birača u srpski većinskim područjima, IPŽP je prošle nedelje odlučio da poništi gotovo 5.000 glasova bošnjačkih partija i više od 800 glasova romskih političkih subjekata u raznim mestima u kojima je većinsko stanovništvo srpsko. Ove odluke su se odrazile na overene rezultate nakon što je Vrhovni sud u petak odbacio žalbe protiv njihovog donošenja.

Najveći gubitnici usled IPŽP-ovih odluka jesu Romska inicijativa (RI) i bošnjačka kandidatkinja Adrijana Hodžić, jer nijedan od ova dva politička subjekta nije uspeo da osvoji poslaničke mandate koji su im dodeljeni na osnovu preliminarnih rezultata.

RI, novi entitet koji se prvi put nadmeće na izborima, ipak će dobiti jedno mesto u Skupštini, premda će drugi mandat rezervisan za Rome pripasti Erdžanu Galjušiju (Erxhan Galushi) iz Naprednog pokreta kosovskih Roma (LPRK).

Mesto koje je prvobitno dodeljeno Adrijani Hodžić — a koja se, takođe, prvi put kandidovala na izborima kao predsednica nove inicijative nazvane Ujedinjena zajednica – Adrijana Hodžić — biće ustupljeno Dudi Balje iz Socijaldemokratske unije (SDU).

Politički protivnici Romske inicijative i Adrijane Hodžić optužuju ih za saradnju sa Srpskom listom, a zato što su veliki deo glasova dobili u srpskim sredinama u kojima živi neznatan broj građana iz pomenutih etničkih zajednica ili ih pak uopšte i nema, makar ne onih koji se tako izjašnjavaju. Međutim, oba politička subjekta su se žestoko usprotivila tvrdnji da su na bilo koji način povezani sa strankom koju podržava zvanični Beograd, pa su tako pojedini aktivisti izjavili da činjenica da su birači podržali kandidate ili stranke iz drugih zajednica nije novina ovih izbora.

Hodžić — koja je rekla da je osvojila glasove u srpskim sredinama zato što ima iskustva u međuetničkom radu — nakon odluke Vrhovnog suda napisala je u fejsbuk-objavi da će slučaj proslediti Ustavnom sudu, ali da nije uverena da će ovo pitanje biti adekvatno razmotreno. “Ovde se radi o osnovnom poštovanju pravila i ovo je dokaz da kosovsko društvo nije spremno da zaista bude multietničko”, napisala je.

Nevezano za ovaj slučaj, bivša ministarka spoljnih poslova, Meliza Haradinaj Stubla (Stublla), neće dobiti skupštinski mandat, a usled ponovljenog brojanja nekih glasačkih listića u korist AAK-a. Zahvaljujući preliminarnim rezultatima, Haradinaj Stubla je osvojila poslanički mandat, ali je IPŽP naredio da se ponovi brojanje uslovnih i poštanskih glasačkih listića koji idu u korist AAK-a, a zato što su podnete žalbe zbog navodnog nameštanja glasova na listi pomenute partije.

Negirajući da je počinila bilo kakvo nedelo, Haradinaj Stubla je u utorak (9. marta) podnela ostavku na svoju poziciju u vladi i AAK-u.K

Naslovna ilustracija: K2.0.