Stojan i Jasmina Ibrić iz sela Badnjevac, opština Žitorađa u Srbiji, pre nekoliko sedmica primili su vakcinu protiv kovida. Kažu da žele da se zaštite od virusa od kog je u tom malom selu – oko 850 stanovnika – umrlo desetak ljudi.
Oboje su vakcinisani prilikom obilaska jednog od mobilnih timova koje su vlasti u Srbiji formirale kako bi vakcine došle i do stanovništva u udaljenim delovima zemlje.
Do sada je u Srbiji vakcinisano oko 40 posto populacije, uključujući i mnoge Rome. Organizacija Opre Roma Srbija obavila je istraživanje u 20 gradova te izašla sa rezultatima, prema kojima je vakcinisano oko 50 posto od ukupne romske populacije.
Druga polovina ispitanika u Srbiji iskazala je nepoverenje prema institucijama kao razlog što nisu pristupili vakcinaciji, ali su naveli i nedovoljnu informisanost i strah od mogućih posledica. Čak je 80 posto ispitanika izjavilo da su doživeli neki vid diskriminacije prilikom odlaska na vakcinaciju.
Odsustvo kampanje, odsustvo svesti
U julu 2019. godine, vlade zemalja regije i Turske potpisale su Poznansku deklaraciju o integraciji Roma u sklopu procesa proširenja EU. Deklaracija jasno definiše da se vlade obavezuju “povećati napore ka potpunoj jednakosti i integraciji Roma”. Naglašava se i da su dužni “osigurati opštu pokrivenost Roma zdravstvenim osiguranjem od najmanje 95 posto, ili do stope jednake ostatku populacije”.
Početkom juna ove godine, održan je i Forum civilnog društva u okviru Berlinskog procesa, na kom je usaglašena preporuka prema kojoj se s manjinama – uključujući i Rome – mora raditi na terenu kako bi se odvijala imunizacija i pristupilo borbi protiv kovida 19.
Takođe je donesena preporuka da se prikupi tačan broja vakcinisanih Roma u zemljama koje su potpisnice deklaracije iz Poznana, što do sada nijedna zemlja nije ni počela raditi.
Generalno gledano, sprovođenje obaveza iz deklaracije za sada je vrlo skromno. To se ogleda i u pažnji koja je posvećena Romima tokom pandemije, te u procesu vakcinacije, kada javne institucije u regiji gotovo da nisu uradile ništa na informisanju o važnosti zaštite i vakcinacije među ovom populacijom.
Idriz Ramić iz romskog naselja Varda, Kakanj, srednja Bosna, u kom živi oko 640 ljudi, kaže da u njegovom okruženju niko ne govori niti razmišlja o vakcinaciji. Delom, kaže naš sagovornik, jer postoji određena doza straha među ljudima koji proizlazi, pre svega, iz nedostatka informacija o vakcinaciji.
Mejra Šečić je članica Skupštine u Distriktu Brčko, BiH te je u tom svojstvu dobila vakcinu. Kaže kako je svjesna da nema kampanje koja bi Romima u njenoj zajednici približila važnost vakcinacije. Foto: Privatna arhiva Mejra Šečić.
Jedine informacije koje do meštana Varde dolaze jesu one koje uglavnom mlađi nađu na internetu, uključujući i one koje govore o navodnoj štetnosti vakcinacije, a koje se brzo šire.
“Mnogi jesu čuli za vakcinu, ali ne znaju ništa više”, kaže Ramić, uz napomenu da je nekoliko osoba u proteklim mesecima u Vardi umrlo od kovida ili sa kovidom.
Bosna je, prema dostupnim statistikama, među prvih deset zemalja u svetu po smrtnosti od kovida. Međutim, sve statistike su nepouzdane u zemlji koja ima tri nivoa vlasti, dva entiteta i jedan distrikt, jedinice koje nisu uvek spremne međusobno deliti informacije.
Vlasti u ovoj zemlji i dalje ne čine dovoljno da svima obezbede vakcine, te nemali broj ljudi ide u susednu Srbiju, gde su vakcine dostupne svima. Zvanično, tek oko 7,7 posto populacije je vakcinisano, ali tačan broj niko ne zna. Istovremeno, BiH je jedna od poslednjih zemalja u Evropi koja je počela proces vakcinacije. U prvoj fazi vakcinacije, koja još nije gotova, vakcinisani su medicinski radnici, starije osobe i farmaceutski radnici.
Ipak, za odlazak u susednu Srbiju potrebna su određena materijalna sredstva, što mnogi Romi, jednako kao i drugi građani i građanke BiH, ne mogu priuštiti.
Iako ukupan broj nije poznat, prema dostupnim podacima iz 2013. godine, u BiH živi oko 50.000 Roma. Isto istraživanje ukazuje na činjenicu da veliki broj Roma nije upisan u matične knjige ili nema lične dokumente, što ih sprečava u ostvarivanju većine prava, uključujući i pravo na lečenje.
Pristup vakcinaciji protiv kovida imaju svi, ali je ostao problem nedostatka informacija, kako o vakcinama, tako i o procesu imunizacije.
Kampanja za vakcinaciju gotovo je nevidljiva u BiH, čak i u javnim emiterima i zdravstvenim ustanovama. Najviše informacija moguće je naći na veb-portalu vakcine.ba, koji vodi lokalna nevladina organizacija. No, nema informacija na romskom jeziku.
Informacije na romskom nisu dostupne ni u ustanovama za javno zdravlje.
Vakcinacija odabranih
Iz Instituta za javno zdravstvo Republike Srpske, jednog od dva entiteta, za K2.0 kažu da “imaju u planu promociju vakcinacije u romskim zajednicama”, te da do sada to nisu radili jer nisu imali dovoljnu količinu vakcina.
U imejl-odgovoru na naše pitanje o kampanji za vakcinaciju kažu kako su nedavno održane radionice sa predstavnicima romskih zajednica iz četiri grada, na kojoj je razgovarano o pandemiji i romskim zajednicama.
“Donesene su preporuke za provođenje prioritetnih aktivnosti promocije zdravlja i prevencije faktora rizika za zdravlje u romskim zajednicama u Republici Srpskoj u 2021. godini”, tvrde u imejl-prepisci, bez detalja o samim preporukama i akcijama.
Iako se K2.0 obratilo sa istim pitanjima i Institutu za javno zdravstvo Federacije BiH, do zaključenja ovog teksta odgovor nije stigao.
Distrikt Brčko takođe nije radio promociju vakcinacije među romskom populacijom. Ipak, to je jedina administrativna jedinica u BiH u čijoj skupštini sedi i predstavnica Roma.
Mejra Šečić u razgovoru za K2.0 kaže kako je vakcinisana kao članica skupštine. Naime, tamošnji saziv skupštine doneo je odluku prema kojoj su sebe i ostale zvaničnike stavili u jednu od prioritetnih grupa, a iza medicinskih radnika i starijih osoba.
Šečić kaže i kako je “ozbiljnije razgovarala” sa svojim sunarodnicima o vakcinaciji, te da je svesna da niko nije posetio romska naselja i promovisao važnost vakcinacije.
Kao i u ostatku BiH, ni u Brčkom informacije o vakcinaciji nisu dostupne na romskom jeziku.
U Kantonu Sarajevo, najmnogoljudnijem u BiH, najviše problema uzrokuje prilično komplikovan sistem prijavljivanja za vakcinaciju koji iziskuje da se svaka osoba registruje putem aplikacije na pametnom telefonu. Pri registraciji je potrebno uneti niz podataka, što predstavlja problem, naročito za stariju populaciju.
Asocijacija mladih Roma Aksiom reagovala je nakon pokretanje aplikacije, upozoravajući da je proces prekomplikovan, da zahteva internet-konekciju i posedovanje pametnog telefona ili računara.
U saopštenju koje je objavio romski portal Udar stoji da pozdravljaju inicijativu vlasti u Kantonu Sarajevo o uvođenju elektronskog sistema prijavljivanja, ali sugerišu da se “obrati pažnja da veliki broj Roma i Romkinja, kao i drugih kategorija, nema jednaku mogućnost pristupa onlajn platformama i servisima”.
Sistem nije promenjen.
Misterije o vakcinama
Prema dostupnim podacima, do sada je u Severnoj Makedoniji vakcinisano oko 250.000 ljudi, što se čini “solidnim brojem”, kako kaže Suad Skenderi, izvršni direktor nevladine organizacije Romalitico iz Skoplja.
Javno dostupni podaci ne pokazuju etničku strukturu vakcinisanih u Severnoj Makedoniji, ali Skenderi tvrdi da u dosadašnjem procesu nema navoda o diskriminaciji. Kampanja za vakcinisanje bila je dostupna putem javnih emitera, iako bez ciljanog pristupa ugroženim i nepristupačnim grupama.
“Svesni smo da mnogi Romi pristupaju širokom spektru informacija koje uključuju i lažne vesti i teorije zavere”, kaže Skenderi. “Mnogi još uvek veruju da kovid 19 ne postoji ili čak da vakcine uključuju mikročipove koji će se kasnije koristiti za kontrolu ljudi i njihovog životnog veka”, kaže Skenderi, upućujući na problem koji je sveprisutan u svetu i koji on prepoznaje i među romskom populacijom.
Iako se država uključila, makedonski glavni distributeri informacija o važnosti vakcinacije ostaju romski mediji i nevladine organizacije, i to najčešće putem društvenih mreža i interneta, na romskom i makedonskom jeziku.
Kako kaže Skenderi, nedavno istraživanje organizacije Romalitico pokazuje da su Romi informisani o vakcinama i da bi bili vakcinisani ako bi im se pružila prilika za to.
Pokret AVAJA takođe je uključen u promociju i kampanju informisanja, i to od početka pandemije, a sve kako bi se povećala svest Roma i otklonile “misterije” o vakcinama.
Nešto slično radi i pokret Opre Roma Srbija, koji je još u februaru pokrenuo kampanju “Zdravi Romi, zdrava Srbija”, te su počeli lobirati za imunizaciju ove populacije.
Već na početku kampanje sastali su se sa ministarkom državne uprave i lokalne samouprave, upozoravajući kako Romi, generalno, imaju lošiji pristup zdravstvenim uslugama i osiguranju, “što zbog nedostatka dokumenata, diskriminacije od strane medicinskog osoblja, kao i siromaštva”.
Suad Skenderi, izvršni direktor nevladine organizacije Romalitico iz Skoplja, kaže da je svjestan da ni u Severnoj Makedoniji nije urađeno dovoljno na informisanju romske populacije o imunizaciji. Foto: Privatna arhiva Suada Skenderia.
No, istraživanje koje je ova organizacija sprovela pokazuje kako je korona ostavila ozbiljne posledice i unutar romske populacije. Istraživanje je pokazalo da je zajednica – unutar koje oko 50 posto pripadnika nema pristup električnoj energiji i vodi – bila nespremna da se bori sa pandemijom.
Uz to, pandemije i mere koje su je pratile, dovele su veliki broj Roma u još težu životnu situaciju, u kojoj su ostali bez ikakve mogućnosti da rade i osiguraju prihode. Čak 85 posto ispitanika je izjavilo da ne mogu preživeti ako se institucije ne angažuju.
U aprilu ove godine, bosanskohercegovačka Asocijacija mladih roma Aksiom ukazala je još jednom na problem diskriminacije, navodeći činjenicu da institucije decenijama ignorišu potrebe romske populacije, “te ih nerijetko osobe, čija je obaveza da pomognu i doprinesu rješavanju problema, otvoreno diskriminišu”.
Naslovna fotografija: Zahvaljujemo Romski kulturni centar Niš (RKC).