“PERTEJ”: DVE DECENIJE ALTERNATIVNE SARADNJE

20 GODINA TRANSNACIONALNE KULTURNE SARADNJE U JEDNOJ KNJIZI

Piše Cristina Marí - 29.06.2018

K2.0 i CZKD dokumentuju kulturne mostove između Kosova i Srbije.

Objavljivanje monografije “Studija slučaja Pertej” održano je juče (četvrtak, 28. jun) u Multimedijskom centru (Qendra Multimedia) u Prištini. Saradnja između K2.0 i beogradskog Centra za kulturnu dekontaminaciju (CZKD) u formi knjige predstavlja kritičko dokumentovanje kulturne saradnje između Kosova i Srbije između 1997. i današnjice.

Ova publikacija je rezultat dugogodišnjeg procesa dokumentovanja koji je obuhvatio intervjue sa nekim od najaktivnijih i najrelevantnijih glasova na kulturnim scenama obeju zemalja u protekle dve decenije. Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha), Rozafa Malići (Maliqi) i Luna Đorđević su sprovele intervjue i bile kustoskinje ove hronologije oživljene kroz glasove raznih aktera poput dramaturga Jetona Neziraja, istoričarke umetnosti Vese Sahatćiju (Sahatciu) i antropološkinje Eli Krasnići (Krasniqi) na Kosovu, kao i filozofa Branimira Stojanovića, umetnice Darinke Pop-Mitić, istoričarke umetnosti i kustoskinje Vide Knežević u Srbiji.

Kroz dokumentovanje i narativ koji su ponudile intervjuisane osobe, “Studija slučaja Pertej” predstavlja hronologiju političkih i kulturnih dešavanja na Kosovu i u Srbiji između 1997. i 2017. Početna tačka hronologije je izložba “Pertej” otvorena 5. juna 1997. CZKD-u u Beogradu. Ova izložba se danas pamti kao prekretnica u kosovskoj albanskoj umetničkoj sceni, kada su četiri Albanca – Sokol Bećiri (Beqiri), Mehmet Behljulji (Behluli), Maksut Vezgiši (Vezgishi) i Ilir Bajri — izložili svoje radove u srpskoj prestonici usred političke represije srpskog režima na Kosovu.

Sinoćni događaj u Prištini je bio prva formalna prezentacija nove publikacije, iako je slično dešavanje planirano prošle nedelje u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu. Međutim, glavnom inicijatoru izložbe Pertej iz 1997, filozofu i umetničkom kritičaru Škeljzenu Malićiju (Shkelzen Maliqi), nije dozvoljeno da uđe u Srbiju kada je pokušao da pređe granicu sa Besom Luci i Majljindom Hodža iz K2.0, te direktorom Multimedijskog centra Jetonom Nezirajem.

Bez predočenih razloga za ovu zabranu i kako se ne bi doprinelo normalizovanju prakse koja je protivna slobodi kretanja – jedan od glavnih postulata zvaničnog dijaloga između dveju vlada na Kosovu i u Srbiji – celi tim je odlučio da otkaže prezentaciju i vrati se u Prištinu.

Jučerašnje lansiranje knjige “Studija slučaja Pertej” u Prištini bilo je u formi javne diskusije, gde su učestvovali: dramaturškinja, aktivistkinja za kulturu i direktorka CZKD-a u Beogradu Borka Pavićević, filozof, umetnički kritičar i kustos Perteja ’97 Škeljzen Malići, stručnjak za srpsko-albanske odnose i istraživač Aleksandar Pavlović, dramaturg i direktor Multimedijskog centra Jeton Neziraj i glavna urednica portala Priština insajt (Prishtina Insight) Ljura Ljimani (Lura Limani).

Predstavljanje knjige javnosti je počelo prikazivanjem arhivskih snimaka na kojima su srpski umetnici, poput Milice Tomić, koji komentarišu Pertej 1997. u CZKD-u. Mnogi od onih koji su učestvovali u ono vreme smatrali su da je ova izložba kulturni most i prilika da se komunicira sa umetnicima koji su kosovski Albanci kroz njihove kreacije, a kako bi se razumele tačke gledišta koje su inače nedostajale na srpskoj umetničkoj sceni i u srpskim medijima.

“Ovde su nas nazivali izdajnicima”, kaže Malići, misleći na umetnike kosovske Albance koji su putovali u Beograd na Pertej. “Ljude su hapsili ovde, gde je bio aparthejd i ovo je ono što su novine pisale, da pokušavamo da sarađujemo sa neprijateljem.”

Malići se priseća te prilike kao ključnog koraka ka međunarodnoj umetničkoj sceni, jer je Beograd bio veća platforma od drugih gradova u bivšoj Jugoslaviji. “Jedina prilika da se rad izloži na Kosovu bila su mesta poput Hani 2 Roberteve i galerija Koha”, rekao je. “Umetnike nismo mogli da promovišemo na drugim mestima, sem ovih kafića.”

Izložba u Beogradu je doprinela tome da Malići upozna međunarodnu umetničku platformu sa kosovskom umetničkom scenom.

Dramaturškinja Pavićević, koja je kao direktorka CZKD-a bila odgovorna za otvaranje Perteja u Beogradu, rekla je da je celi događaj bio opkoljen onim što je nazvala “mistifikacijom straha”, imajući u vidu politički kontekst. Dodala je da je kulturna i umetnička saradnja između dvaju društava i dalje u opasnosti.

“Sve je pokriveno maglom skandala i teško je govoriti o sadržaju onoga što se radi”, rekla je, prisećajući se nedavnog izdanja festivala Miredita, dobar dan — čiji je domaćin bio CZKD — što je izazvalo proteste srpskih nacionalističkih grupa.

Govoreći o kontekstu značenja izložbe Pertej, Pavićević je skrenula pažnju na ulogu kulturne saradnje danas. “Ovo je sasvim novi kontekst u Evropi”, rekla je. “Ovi projekti imaju bitnije značenje danas u kontekstu rasta ekstremne desnice i visokog protekcionizma država kao odgovor na sve ove ljude [koji nešto traže]. Situacija je vrlo opasna i podseća me na mnoge stvari, te je zato izlazak ove knjige posle 20 godina pravo nadahnuće, reč je o stvaranju prostora za razmišljanje.”

‘Iscrpljenost’ saradnje

Dramaturg Jeton Neziraj je jedva čekao da kaže da je porasla određena distanca između aktera na kulturnoj sceni, uključujući umetnike i kulturne institucije. “Interesi određenih kulturnih institucija i umetnika su se promenili i neke prilike za saradnju su sada ograničene”, kaže Neziraj. “Teško je objasniti zašto se ovo dogodilo, ali sam siguran da su politička dešavanja zasigurno imala uticaj i da predstavljaju prepreku, jer postoji nova atmosfera koja nije povoljna.”

Neziraj skreće pažnju na nedavni incident na granici sa Škeljzenom Malićijem kako bi naglasio postojeći osećaj iscrpljenosti kod aktera iz sveta kulture, imajući u vidu političke i administrativne prepreke, te je sugerisao da postoji rizik od toga da će mnogi stvaraoci prosto odustati. Međutim, on je insistirao na tome da bi posledice okončanja saradnje između nezavisnih aktera, poput saradnje između Multimedijskog centra i CZKD-a, mogle da budu fatalne. “Ne mogu da zamislim politički dijalog bez ove kulturne saradnje”, zaključio je on.

U ovom smislu, naučnik Aleksandar Pavlović priseća se potrebe za kreiranjem “bolje priče”, upućujući na moć mita i propagande koji su uspostavljeni na dominantnim nacionalističkim narativima. “Čini mi se da ne možemo da se merimo sa uticajem jedne političke izjave ili drona, i nije naš posao da menjamo sve”, kaže Pavlović.

On je govorio o kapacitetu avangarde i grupa koje imaju napredno razmišljanje u svakom društvu, pa je istakao sledeće: “Odgovorni smo da uradimo najviše što možemo u svakom od naših medijuma, bilo da je reč o pozorištu, kulturnom centru ili naučnom radu.”

Ljimani iz Priština insajta podsetila je skup da je “umetnost borba, da je umetnost sukob”, pa je govorila o tome kako su umetnici i njihovi projekti politizovani i stavljeni u službu određenih nacionalnih narativa, često zamagljujući svoju glavnu umetničku svrhu.

“Najbolji primer je ‘Lice u lice’ Drena [Malićija]”, rekla je ona, misleći na rad kosovskog umetnika koji prikazuje Popart nadahnut Ademom Jašarijem (Jashari) koji je postavljen pored Elvisa Preslija u radu Endija Vorhola (Andy Warhol); ovaj rad je trebalo da bude izložen na retrospektivnom događaju u Beogradu 2008, ali je izložba na kraju otkazana zbog protesta. “Ovo je primer onoga kada imate inherentnu kritiku nacionalističkog diskursa [uperenog protiv umetničkog rada] koji se pretvara u predmet albanskog nacionalizma”, rekla je ona.

Prema mišljenju Ljimani, opasnost počiva u činjenici da umetnici, kritičari i čak građani nemaju kontrolu nad tumačenjima i politizacijom svojih radova van okvira onoga što su umetnici sami namenili kao svrhu tih radova.

“Studija slučaja Pertej” je objavljena na albanskom, srpskom i engleskom, dok će onlajn verzija uskoro biti dostupna na www.kosovotwopointzero.com i www.czkd.org.