Do kraja 2015, kosovska politička scena je bila u haosu. Često korišćenje suzavca u skupštini je učinilo da ova institucija postane gotove beskorisna, kako je političko i javno protivljenje koalicionoj vladi raslo sve više i postalo neprijateljskije. U 2016. su se desila čudotvorna rešenja. BIla je to godina beskrajnih protesta, sa povremenim izbijanjem nasilja, a dok je parlament postao funkcionalniji tek krajem godine, nije bilo pravog političkog napretka. Bila je to i godina u kojoj je Atifete Jahjaga napustila kabinet predsednika, dok ju je zamenio Hašim Tači.

Dogovor o demarkaciji

Dve najveće prepreke bile su dva međunarodna sporazuma koje je Kosovo potpisalo sa svojim susedima u avgustu 2015, a koji su ostali dve glavne tačke razgovora u kosovskoj političkoj i javnoj debati u celoj 2016. Neuspeh sporazuma je uticao na proces vizne liberalizacije i polarizovao opoziciju i koalicionu vladu. Iako je budućnost dvaju spornih sporazuma nesiguran, ono što je sigurno jeste da će ove dve kontroverzne teme baciti senku na kosovsku politiku dok se ne postigne zaključak.

U pogledu sporazuma potpisanog sa crnogorskom vladom o graničnoj demarkaciji, opozicija tvrdi da će ratifikacija dovesti do toga da Kosovo izgubi 8.000 hektara zemlje. Vlada, ipak, stoji na drugom stanovništu, insistirajući da je sporazum u skladu sa jugoslovenskim ustavom iz 1974, te da ova država ne predaje deo svoje zemlje nikome.

Ove dve suprotstavljene strane su u avgustu, u desetočasovnoj debati, govorile o svojim stavovima. Osim političara; stručnjaci za demarkaciju, članovi civilnog društva i čak ljudi iz sporne teritorije u Rugovskoj dolini imali su pravo da izraze svoje stavove u Skupštini Kosova.

Koaliciona vlada je u celoj godini bila zabrinuta zbog toga da li će biti u mogućnosti da obezbedi broj glasova potreban da se usvoji sporazum u skupštini. Kao i opozicioni, i određeni poslanici iz vladajućih partija su se zarekli da će glasati protiv dogovora o demarkaciji.

Čak i neke kolege premijera Ise Mustafe, poslanici LDK-a su tvrdoglavi odbili sporazum. Najglasniji među njima je bio Špejtim Bulići, profesor katedre za geografiju na Univerzitetu u Prištini, koji insistira na tome da je bilo grešaka u razgraničenju između dveju država.

Vlada je zakazala skupštinsku sednicu za 1. septembar, na kojoj je trebalo da se glasa o sporazumu. Međutim, kada je počelo da se govori o pitanju demarkacije, Mustafa je odložio glasanje do daljnjeg, ističući bojazan za bezbednost. Demonstranti su, za vreme trajanja skupštinske sednice, napunili Trg Skenderbeg i područje oko parlamenta. Postalo je to poznato mesto.

Građani na ulicama

Nova godina na Kosovu u januaru nije počela samo sa vatrometom, već i sa masovnim protestom na trgovima u Prištini, sa hiljadama podržavalaca ujedinjene opozicije koji su izašli na ulice. Protest je kulminirao sukobima sa policijom i povremenim bacanjem molotovljevih koktela, što je bio uvod u još jednu burnu godinu kosovske politike.

Tri opozicione partije; Samoopredeljenje, Alijansa za budućnost Kosova (AAK) i Inicijativa za Kosovo (NISMA) bili su ujedinjeni u prvih nekoliko meseci godine, organizujući narodne proteste, uključujući jedan na Dan nezavisnosti Kosova, tokom koga su demonstranti zahtevali ostavku vlade.

Opozicija i njeni podržavaoci su nastavili da pozivaju na ostavku vlade u danima nakon 17. februara, ali se desila transformacija forme protesta. Tabor je postavljen na Trgu Skenderbeg, koji se tamo nalazio četiri dana, dok Kosovska policija nije uklonila šatore — nekoliko dana pre nego što se održala skupštinska sednica na kojoj je izabran novi predsednik Kosova. Onaj koji je izabran na izborima je bio broker kosovskih kontroverznih sporazuma, bivši premijer i tadašnji ministar spoljnih poslova, Hašim Tači.

Iako vlada Tačijeve stranke PDK i koalicioni partneri iz LDK-a imaju više od dve trećine poslanika u Skupštini Kosova, u inicijalnoj rundi glasanja Tači nije uspeo da skupi dvotrećinsku većinu koja je potrebna da bi se izabrao predsednik. Posle prve runde neuspeha, Tači je, što je ostalo zapaženo, pogledao svog koalicionog partnera Mustafu podižući obrve, što je, čini se, instrukcija da održi svoje trupe u redu.

Broj glasova koji je Tači dobio je porastao u drugoj rundi, ali on nije dostigao dve trećine koja je bila potrebna. Kada je došlo do trećeg kruga glasanja, jednostavna većina od 61 glasa je bila dovoljna. Tači je obezbedio 71 glas kako bi postao novi predsednik Kosova. Kao što je postalo konvencionalno, opozicioni poslanici su bacali suzavac na sednici i kasnije su bili suspendovani, dok su se demonstranti ispred zgrade skupštine sukobili sa policijom.

Tačijeva inauguracija se desila u aprilu na Trgu Skenderbeg tokom jednog napetog dana u glavnome gradu. U Prištini nikada nije bilo tako velikog policijskog prisustva, a trg je gotovo bio nepristupačan običnim građanima. Neki aktivisti opozicije su uspeli da uđu, bacajući suzavac u blizini brojnih međunarodnih zvanica, uključujući hrvatsku predsednicu Kolindu Grabar Kitarović.

Samoopredeljenje je u maju odlučilo da ne učestvuje u protestu koji su sazvali AAK i NISMA, posle nekog nesaglasja među opozicionim partijama. Opozicija otada ne koordiniše nikakvim akcijama, iako su sve opozicione stranke ostale odlučne u svom protivljenju uperenom protiv dva međunarodna sporazuma.

Na leto je počeo sveži talas protesta koji su, ovaj put, organizovali članovi civilnog društva. Ovi protesti su započeti zbog otkrića objavljenih na Insajderiju, onlajn novinskom portalu koji je objavio niz prisluškivanih telefonskih razgovora u kojima su učestvovale ključne ličnosti PDK-a. Razgovori, koji potiču iz 2011, upućuju na zloupotrebu vlasti za lične usluge i preterani uticaj na proces zapošljavanja na ključne pozicije u državnim preduzećima.

Jedan od protagonista skandala prisluškivanja, Adem Grabovci, podneo je ostavku sa svog položaja šefa parlamentarne grupe PDK-a, ali nije bilo vidljivih koraka koje bi trebalo da preduzmu pravosudni organi u cilju istrage sadržaja procurelih razgovora.

Iste nedelje u kojoj su procureli snimci, zgrada skupštine je pogođena od strane dve raketne granate. Nekoliko nedelja kasnije, šestoro aktivista Samoopredeljenja je uhapšeno, jer se vode kao osumnjičeni.

Jedan od pritvorenih, Astrit Dehari, u novembru je preminuo u pritvoru u Prizrenu, a usled nerazjašnjenih okolnosti. U novom talasu protesta koji organizuje civilno društvo — hiljade su marširale ulicama Prištine zahtevajući pravdu za Deharija. Dešavanja oko smrti ovog aktiviste su i dalje sporna i misteriozna.

Bliže Evropi?

Pozitivne vesti za ovu zemlju su se pojavile u maju, posle predloženog bezviznog putovanja Evropske komisije za građane Kosova, koji su i dalje jedini građani na Zapadnom Balkanu koji ne mogu da se slobodno kreću unutar šengenske zone. Mesecima je vladalo uverenje da će građani Kosova uskoro moći da putuju u šengensku zonu bez vize i bez beskrajnog birokratskog procesa kroz koji morate proći na Kosovu da biste dobili vizu.

Međutim, dva uslova koja Evropska komisija vezuje za viznu liberalizaciju — ratifikacija sporazuma o graničnoj demarkaciji i unapređenje borbe protiv korupcije — ispostavila su se težim nego što se očekivalo, posebno kada je reč o pitanju demarkacije koje je i dalje nerešeno.

Kako je 2017. već tu, iza ugla, bezvizno putovanje za građane Kosova deluje vrlo udaljeno. EU je ovog meseca potvrdila da će Ukrajinci i Gruzijci moći slobodno da se kreću šengenskom zonom od početka sledeće godine, čime dodatno raste nezadovoljstvo građana Kosova koji su sve više i više izolovani.

Kosovo je zaista napravilo jedan mali korak u evropskim integracijama ove godine. Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, koji je potpisan u oktobru 2015, stupio je na snagu u aprilu. Ovaj sporazum se smatra prvim ugovornim odnosom između Kosova i EU, i on će upravljati integracijom kosovske ekonomije ka evropskom tržištu.

Ipak, najveći izazov za evropsku budućnost Kosova je i dalje pet država-članica EU (Grčka, Rumunija, Španija, Kipar i Slovačka) koje i dalje oklevaju da priznaju Kosovo. Iako nijedna od ovih pet država ne menja svoje stavove, dve nove države jesu priznale Kosovo u 2016; Surinam u julu, a u decembru je pristiglo 113. međunarodno priznanje Kosova od strane Singapura.

Unapređeni dobrosusedski odnosi sa Srbijom će pomoći da se obezbede buduća priznanja, ali je u 2016. bilo više diskusije na temu lošeg sprovođenja sporazuma potpisanih od strane Kosova i Srbije. Drugi sporazum iz avgusta 2015, dogovoren pod posredstvom EU između Kosova i Srbije utabaće put za formiranje “Zajednice opština sa srpskom većinom” na Kosovu, što je i dalje prepreka u pregovorima u 2016.

Neuspeh da se sprovede prošlogodišnji sporazum doveo je do toga da kosovska srpska partija, Lista Srpska, bojkotuje skupštinu i vladu. Povratak Liste Srpska će se, u trenutnim okolnostima, desiti tek onda kada kosovske vlasti sprovedu ovaj sporazum.

Napetosti sa Srpskom listom i drugim elementima kosovske vlade su ponovo izašle na površinu u oktobru, nakon što je usvojen nacrt zakona o vlasništvu rudarskog kompleksa Trepča. Vlasti u Prištini su predložile da preuzmu kontrolu nad ovim rudnikom, prebacujući 80 odsto svog udela državi, dok bi samo 20 odsto bilo u vlasništvu radnika.

Kosovski Srbi koji rade u rudniku u Severnoj Mitrovici odbili su ovakav potez Skupštine Kosova i zatražili podršku Srbije, čiji je premijer Aleksandar Vučić opisao usvajanje zakona kao “ništavno”. U međuvremenu, Srpska lista je zatražila da Ustavni sud Kosova anulira usvajanje ovog zakona, na osnovu premise da je on neustavan. Sud se sa tim nije složio.

Smatralo se da su se kosovska i srpska vlada složile da revitalizuju most u Mitrovici, koji deli severnu i južnu Mitrovicu otkako se rat završio. Teška mašinerija je u avgustu počela da razmontira bizarno nazvan “Park mira”. Međutim, revitalizacija mosta nije uspela da donese jedinstvo i, umesto toga, izgrađen je još jedan zid, koji je blokirao most sa severne strane.

Izgradnja ovog zida u decembru je pokrenula burnu reakciju Prištine, jer su sve tri opozicione partije tvrdile da je zid proizvod aktuelnih razgovora između kosovske i srpske vlade. Međutim, vladini zvaničnici su ubrzo osudili izgradnju zida, tražeći pomoć od Evropske unije, posrednika u razgovorima.

Portparolka Evropske unije za spoljne poslove i bezbednosnu politiku, Maja Kocijančič, imala je drugačiju viziju izgradnje. “To neće biti zid, već stepenice koje će povezivati put sa pešačkom zonom.” Budućnost ovog zida je ostala nepoznata, jer su kosovske vlasti obećale da će ga uništiti.

Budućnost zida nije jedina neizvesnost 2017. Sve oči su u decembru bile uprte u Drenicu, kada su se održali lokalni izbori, dok su ključni političari Kosova posećivali malenu Drenicu svakog dana. PDK je, od rata, dominirao Drenicom, pa je njihov kandidat, Ramiz Ladrovci, bio taj koji je na kraju porazio kandidata Nisme, Isu Džemajljaja, u drugom krugu glasanja održanom 18. decembra.

Međutim, potreba za drugim krugom je sama po sebi bila vredna pažnje, jer je to drugi krug koji je prvi put održan u Drenici, pa to može biti znak da podrška PDK-u opada. Mnogi smatraju da su ovi izbori dobra provera podrške koju imaju političke partije, a pre godine u kojoj bi mogli da se održe parlamentarni izbori. Ako su ova predviđanja za 2017. godinu kao izbornu tačna, onda će to biti vreme promena u kosovskoj politici. Međutim, ono što se može predvideti jeste da će pitanja koja su dominirala 2016. godinom teško otići u zaborav.K

Fotografija: Atdhe Mulla / Majlinda Hoxha / K2.0.