U detalje | Politika

Poslate žalbe za građane Kosova na Interpolovoj listi

Piše - 09.02.2017

Žalba za Haradinaja je jedna od 20 žalbi podnesenih Interpolu u decembru 2016.

Bivši članovi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), čija su imena u nalozima za hapšenje Međunarodne kriminalističke policijske organizacije (Interpol) koje je izdala Srbija za navodne zločine, uključujući ratne zločine i terorizam, mogli bi da dobiju odgovore na svoje nedoumice od kosovskih institucija.

Ove institucije su poslale žalbe u ime onih koje je izlistala Kancelarija Interpola za vezu u okviru Misije Ujedinjenih nacija na Kosovu (UNMIK). Podnoseći ovu žalbu 14. novembra 2016, Kosovska policija je zahtevala da se ukinu nalozi za hapšenje 20 bivših članova Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), uključujući Ramuša Haradinaja, bivšeg komandanta Operativne zone Dukađini koji je prošlog meseca uhapšen u Francuskoj.

Lider Alijanse za budućnost Kosova (AAK), koji je zadržan na aerodromu Frajburg u Bazel-Mulhauzu, na osnovu Interpolove poternice koju je izdao Beograd, trenutno je položio kauciju, i sada čeka na odluku suda o tome da li će biti izručen Srbiji. Drugo saslušanje će se održati danas, posle inicijalnog saslušanja koje je odložilo odluku dok je sud razmatrao dokaze.

Kako Kosovo nije član Interpola, njegove institucije ne mogu direktno da komuniciraju sa ovom organizacijom. Komunikacija se, stoga, uspostavlja preko Unmika koji, prema rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN, ima mandat da vodi ovu komunikaciju i druge vrste odnosa sa međunarodnim organizacijama koje ne priznaju državnost Kosova.

"UNMIK je decembra 2016. omogućio podnošenje određenih dokumenata Interpolu od strane kosovskih vlasti, a koji se bave pravnim pitanjima u nizu slučaja u vezi sa gospodinom Haradinajem."

Sanam Dolatšani, portparol Unmika

Kada je reč o međunarodnim nalozima za hapšenje, postoji mogućnost da budu zadržani u slučaju nedostatka dokaza ili zakonske osnove. Komisija u Interpolu razmatra žalbe koje se podnose ovoj organizaciji na osnovu Pravila o procesuiranju podataka Inteprola i ova komisija može da glasa da ukloni određene naloge.

Jedan ovakav žalbeni postupak se vodi u slučaju Haradinaja i drugih 19 pojedinaca — uključujući poslanike vladajuće Demokratske partije Kosova (PDK) kao i druge osobe van okvira politike — koji su bili uvršteni u spisak koji je Kosovska policija podnela kroz UNMIK u novembru. Žalba je prosleđena Interpolovom Generalnom sekretarijatu u Lionu 14. decembra, tačno mesec dana nakon što je podnesen Unmiku.

“U skladu sa ulogom Unmika pod rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti, UNMIK je decembra 2016. omogućio podnošenje određenih dokumenata Interpolu od strane kosovskih vlasti, a koji se bave pravnim pitanjima u nizu slučaja u vezi sa gospodinom Haradinajem”, potvrdio je Sanam Dolatšahi iz Kancelarije za medije Unmika za K2.0.

Vlasti na Kosovu i dalje čekaju na odgovor.

Političke igre

Ovo, ipak, nije prva žalba koje su kosovske vlasti uputile Interpolu preko Unmika. Kosovska policija je 2015. napravila spisak desetina bivših članova OVK protiv kojih je Beograd preko Interpola izdao naloge za hapšenje, a koji je poslat Ministarstvu pravde u skladu sa internim procesom koji je u to vreme bio u toku.

Nakon sugestija od policijskih izvora da su imena nekih pojedinaca selektivno uklonjena od strane Ministarstva pravde iz političkih razloga, K2.0 je upitalo ovo ministarstvo da objavi spisak koje je poslalo Unmiku (a koji će biti prosleđen Interpolu). Međutim, uprkos brojnim zahtevima koji su podneti u periodu od tri nedelje, Ministarstvo pravde nije objavilo traženi dokument, niti je dalo izjavu u vezi s tim.

Poslanik Demokratske lige Kosova (LDK) u skupštini, Nuredin Ibiši, jeste jedan od onih za kojima je Srbija raspisala poternicu preko Interpola, jer je optužen za etničko čišćenje i trgovinu narkoticima dok je bio oficir OVK, poznat kao “komandant Ljeka” 1999. On je sada član parlamentarne komisije Kosova za nadgledanje internih poslova i bezbednosti, pa sugeriše da, uprkos tome što je o ovom pitanju diskutovano u više prilika, više je trebalo učiniti da se ulože žalbe za poternice Interpola protiv bivših članova OVK, te da je Kosovo uvek korak iza Beograda kada je reč o ovom pitanju.

U intervjuu za Glas Amerike 27. januara, Tači je rekao da svi bivši komandanti OVK imaju protiv sebe naloge Interpola za hapšenje, ali da svi pojedinci koji su na vlasti imaju imunitet.

Ibiši kaže da je naišao na nekoliko problema kada je putovao u inostranstvo. On je izrazio sumnju u to što istaknuti članovi Demokratske partije Kosova (PDK), protiv kojih su objavljeni Interpolovi nalozi, nemaju iste probleme.

“Čini se da je reč o politički motivisanim [žalbama Interpolu], jer ovde govorimo o ljudima koji su deo PDK i nikada nisu bili uhapšeni”, rekao je on, misleći na slučajeve poput onog sa šefom PDK, Kadrijem Veseljijem, i njegovim prethodnikom Hašimom Tačijem; nijedan od ove dvojice nije uhapšen na osnovu Interpolovog naloga koji je izdao Beograd, uprkos tome što redovno putuju u inostranstvo.

U intervjuu za Glas Amerike 27. januara, Tači je rekao da svi bivši komandanti OVK imaju protiv sebe naloge Interpola za hapšenje, ali da svi pojedinci koji su na vlasti imaju imunitet. Međutim, nejasno je na čemu Tači bazira ovu svoju tvrdnju. Iako u članu 3 Interpolovog ustava stoji da je “strogo zabranjeno da Organizacija preduzima bilo kakvu intervenciju ili aktivnosti koje imaju politički, vojni, verski ili rasni karakter”, to nužno ne znači da političke ličnosti ne mogu da budu uhapšene ako se sazna da su počinile zločine. Jednako ovome, dok član 89 kosovskog ustava, u delu o imunitetu, govori o tome da “Predsednik Republike Kosovo jeste imun na krivično gonjenje, tužbe i otpuštanje za radnje ili odluke koje su u okviru odgovornosti Predsednika Republike Kosovo”, ovaj član ga ne štiti od navodnih zločina koje je počinio pre nego što je stupio na položaj.

“Bela knjiga”

Kako Kosovo nije član Interpola, Srbija je uspela da lako izdaje naloge za hapšenje — koji nisu uvek bili izloženi javnosti — bez znanja kosovskih vlasti. Srpska vlada redovno ažurira spisak bivših članova OVK na Interpolovoj listi “crvenih obaveštenja”, gde su sadržani detalji ljudi optuženih za najveće zločine — uključujući Haradinaja.

Imena ljudi koja navodi Beograd često potiču sa internog spiska poznatog kao “Bela knjiga” koju su sačinile srpske vlasti, a na kojoj se nalazi 157 pojedinaca koji bi mogli da budu uhapšeni ako uđu u Srbiju. “Bela knjiga” obuhvata imena aktuelnih kosovskih političara kao što je predsednik Hašim Tači, predsednik skupštine Kadri Veselji, poslanici Fatmir Ljimaj, Nuredin Ibiši, Anton Ćuni, Agim Čeku i Azem Silja, predsednici opština — Sami Ljuštaku i Džabir Žarku, pa čak i vojni zvaničnici iz Kosovskih bezbednosnih snaga, kao što su bivši komandant Kadri Kastrati i general Rahman Rama.

Hashim Thac, Libri i Bardh

Predsednik Kosova Hašim Tači je jedan od 157 bivših članova OVK obuhvaćenih “Belom knjigom” Beograda, a koji bi mogli da budu uhapšeni ako uđu u Srbiju.

Nedavno hapšenje Haradinaja u Francuskoj nije prvi put da građani Kosova koji putuju u inostranstvo budu uhapšeni na osnovu naloga Interpola koje je izdao Beograd za navodne zločine počinjene u ratu. On je i sam hapšen ranije, 2015. u Sloveniji, ali je tom prilikom oslobođen četiri dana kasnije zbog nedostatka zakonske osnove za izručenje Srbiji.

Bivši premijer, Agim Čeku, uhapšen je u Bugarskoj 2009, ali je oslobođen dva dana kasnije.

Bivši vojnik OVK, Anton Ljekaj je 2004. uhapšen u Podgorici, Crna Gora. Ovaj dvadesetčetvorogodišnjak iz Đakovice je tada izručen Srbiji i suđeno mu je za ratne zločine protiv civilnog stanovništva od strane beogradske Specijalne komore za ratne zločine. On je 2006. osuđen za silovanje, mučenje i nehuman i degradirajući tretman, i ubistvo jedne osobe. Usled nedostatka dokaza, ovaj sud ga nije osudio za tri slučaja ubistva i jedan slučaj mučenja. Trebalo bi da bude oslobođen ove godine, jer je služio 13 godina u zatvoru.

Sinan Morina, drugi vojnik OVK, hapšen je četiri puta kada je putovao u inostranstvo. On je 2007. uhapšen u Crnoj Gori i izručen Srbiji, gde mu je suđeno za ratne zločine. Oslobođen je 2008, iako je tu odluku kasnije poništio srpski Vrhovni sud, nakon što je ovaj napustio Srbiju. Kasnije je hapšen u Sloveniji, Hrvatskoj i Austriji.

Bivši član OVK i aktuelni direktor policije regiona Mitrovice, Nehat Tači, uhapšen je prošle godine u Končulju, Srbija. Držan je u pritvoru nešto duže od dva meseca, nakon čega je oslobođen usled diplomatske intervencije pod posredstvom Unmika.

Dok vlasti na Kosovu tvrde da su svi nalozi protiv bivših članova OVK politički motivisani od strane Srbije, nevinost mnogih koji su optuženi za ratne zločine biće ispitana, kako se očekuje, od strane novog specijalnog suda sa sedištem u Hagu. Ovaj sud, koji će svoje prve optužnice izdati ove godine, radiće po kosovskom zakonu, ali sa međunarodnim sudijama i tužiocima.K

Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.