Ovaj članak je prvobitno napisan za Jugoistočnu evropsku koaliciju za zaštitu uzbunjivača i ovde je ponovo objavljen sa dozvolom.

Kada je Malkolm Simons prošlog novembra dao ostavku na mesto vrhovnog sudije na Kosovu, optužio je lokalnu kancelariju EU u Prištinu za korupciju, političko mešanje u sudske slučajeve i hakovanje email naloga.

“Više ne želim da učestvujem u ovoj farsi”, rekao je Simons novinaru Le Monda, Hugu Lemonieru (Uga Lemonijea).

Simons, nekadašnji britanski novinar, nije obezbedio detalje o svojim navodima za ovaj francuski dnevni list. Do dana-današnjeg se ne zna da li je  bilo kome pružio pojedinosti o svojim nepotkrepljenim tvrdnjama. Njegove bivše kolege kažu da se vratio u svoj dom na Maldivima.

“Pozivamo gospodina Simonsa da pruži podatke i dokaze, ali je dosad odbijao da to učini”, kaže Maja Kocijančič, glasnogovornica EU za spoljne poslove i bezbednosnu politiku.

Višestruki pokušaji stupanja u kontakt sa Simonsom preko telefona, emaila ili društvenih mreža bili su neuspešni. Broj telefona koji je prosledio Evropskoj uniji nije njegov, već pripada drugoj kancelariji Evropske unije. Svoj profil na mreži LinkedIn je izbrisao.

Nestanak Simonsa je najnoviji obrat u priči koja vrvi od novina, a koja je počela u novembru.

Kako je prvo o tome izveštavala Jugoistočna evropska koalicija za zaštitu uzbunjivača, Simons je 2014. unapređen u predsednika sudija u Misiji Evropske unije za vladavinu prava u Prištini, Euleksu, a da pre toga nije ispunio uslov o neophodnim kvalifikacijama kako bi mogao da radi kao međunarodni sudija. Simons je obavljao dužnost i kao sudija za ratne zločine u Bosni i Hercegovini, iako ni tamo nije imao neophodne kvalifikacije.

Pravila UN-a zahtevaju da međunarodne sudije imaju makar petogodišnje iskustvo sudije u svojoj zemlji rođenja. Koalicija je otkrila da Simons nikada nije radio kao sudija ili advokat u UK i da je njegova potvrda o pravnom zastupanju istekla 2000.

Javna je tajna već više godina u Euleksu i Bosni i Hercegovini da Simons nije bio stručno kvalifikovan da bude međunarodni sudija. Ipak, on se našao na više sudskih pozicija otkako ga je Kancelarija UK za spoljne poslove i Komonvelt (FCO) 2008. imenovala. Zvanični pokušaji da se ispita njegova pozadina nisu počeli pre 2017.

Kako je preko nepoznatih kanala saznao da će članak Koalicije o njegovoj pozadini uskoro biti objavljen, Simons je pokušao da preusmeri pažnju sa nadolazećeg skandala. Više sati pre nego što je Koalicija objavila priču, on je stupio u kontakt sa novim reporterom u Le Mondu koji je objavio navode o korupciji bez bilo kakvih dokaza koji potkrepljuju tvrdnje. Lemonije, koji je u ovom dnevnom listu radio kraće od mesec dana i nedavno završio fakultet, i nije intervjuisao nikoga u Euleksu ili bilo kojoj drugoj agenciji da bi dobio komentar o tvrdnjama Simonsa.

Simons je iznenada podneo ostavku, umesto da se suoči sa posledicama koje su proistekle iz Koalicionog članka o izostanku kvalifikacija.

Prevara medija

Ono što je usledilo je klasični primer imitacije u elektronskom novinarstvu. Članak Le Monda je doslovno reprintovan u mnogim velikim medijima — uključujući Associated Press (Asosijejted pres), Fox News (Foks njuz), Politico (Politiko) i Projekat izveštavanja o organizovanom kriminalu i korupciji. Nijedna od ovih platformi se nije potrudila da potvrdi Simonove navode, niti su obuhvatili informacije iz članka Koalicije.

Simonov PR potez je uspeo. Navodi o njegovoj korumpiranosti — iako nepotkrepljeni — stavili su sasvim u drugi plan priču o njegovom izostanku kvalifikacija. Uspešno je kreirao lažan narativ o tome da se njegov odlazak iz misije desio zbog korupcije u Euleksu, a ne zbog saznanja o njegovoj upitnoj pozadini.

O naknadnim otkrićima se, takođe, nije uveliko izveštavalo. Istraživački novinski portal Insajderi je saznao da je Simons naveo na jednoj aplikaciji za posao u EU da poseduje doktorat sa Univerziteta u Ferfeksu, što je “fabrika za štancovanje” ozloglašena po prodaji lažnih diploma. Ovo otkriće nije objavljeno u medijima koji su izveštavali o prvobitno objavljenoj priči.

Koalicija je kasnije došla u posed aplikacije za posao i nezavisno je potvrdila autentičnost ovih navoda. Saznala je i da se Simons lažno predstavljao kao “dr” u zvaničnim sudskim dokumentima.

Gubljenje rata

EU istražuje nekoliko navoda protiv Simonsa, kao i one navode koje je istakao.

Kocijančič, portparolka EU, izjavila je da je 2016. imenovan spoljni istraživač, pa je tako Disciplinski odbor na čelu sa bivšim sudijom Evropskog suda pravde, Kieranom Bradleyem (Kiranom Bredlijem), potom raspušten. Bredli je krajem 2017. obznanio nalaze da se Simons nije žalio, sugerišući da je ovaj odbor doneo presudu protiv Simonsa.

Kocijančič nije htela da govori o pojedinostima i nalazima disciplinskog odbora, pa tako nije kazala da li navodi obuhvataju činjenicu da je Simons u svojoj aplikaciji za posao naveo lažan doktorat. “Ovo pitanje je osetljivog tipa”, rekla je, dodajući da se dve istrage od četiri istraga ukupno trenutno vodi. (U nastavku je naveden celi intervju sa Kocijačič.)

Simons je ušao i u bitku u kojoj se namerio na agenciju koja ga je prvobitno primila, pre Euleksa, FCO. On je tužio FCO na Londonskom sudu za rad u nadi da će ga proglasiti stalno zaposlenim i da će tako dobiti zaštitu od otpuštanja ili smene. Panel od tri sudija je jednoglasno presudio protiv Simonsa 10. decembra 2017. Simonsov advokat iz Londona, Simon Cheetham (Čitam), nije bio dostupan za komentar.

Presuda suda je potvrdila nalaz Koalicije da Simons “punih 16 godina nije obavljao dužnost advokata u UK”.

Nepoznato je da li UK istražuje Simonsa zbog lažnih tvrdnji da poseduje doktorat ili po drugim navodima. Jedan izvod vlade navodi da ne može da objavi lične podatke zbog britanskog Zakona o zaštiti podataka. On je uopšteno rekao da svi zaposleni u FCO “jesu podložni proverama” i da je “namerno davanje lažnih izjava potencijalno ozbiljan prekršaj ako se dokaže istinitim”.

Zakon kao ‘prijateljska preporuka’

Torsten Koschinka (Kosčinka), sudija Okružnog suda u Gerlicu, Nemačka, bio je međunarodni sudija u Euleksu malo nakon što je ova misija nastala 2008. pa sve do 2011. Rekao je da je bio svedok sistemskih problema koji su prožimali ovu instituciju.

“Mnogi ljudi prosto nisu bili lično kvalifikovani da rade tamo, posebno na višim nivoima”, kaže Kosčinka koji je obavljao svoju dužnost kao apelacioni sudija u Vrhovnom sudu Kosova. “Neki ljudi nisu razumeli osnovne preduslove za vladavinu prava. Nisu bili zainteresovani za vladavinu prava. Mislili su da je zakon samo prijateljska preporuka.”

Utisak Kosčinke o merama za integritet u Euleksu možda može da objasni zašto je Simonsu dozvoljeno da tolike godine zaobilazi provere i zašto aktuelno zaposleno osoblje i dalje prijavljuje probleme.

“Kada kažete da postoji problem, oni pokušaju da vas ućutkaju. Njih ne zanima da identifikuju da li je neko negde zgrešio. Oni žele da sve drže u tišini — da guraju stvari pod tepih”, rekao je. “Ako donesu odluku, oni često zatvaraju slučaj a da ne uđu u suštinu. Prave se da posvećuju pažnju tek kada se mediji uključe.”

“Ovde smo došli da bismo se zalagali za vladavinu zakona i da na Kosovo dovedemo vladavinu zakona. Zaista smo hteli da pomognemo”, kaže Kosčinka. “Bio sam sasvim zaprepašćen kada sam video ovakvu vrstu neprofesionalizma.” K

Naslovna fotografija: K2.0.