Uprkos tome što su mu uzastopne vlade u posleratnom periodu navodno davale prioritet, kosovski obrazovni sistem je i dalje disfunkcionalan i smatra se jednim od najlošijih u Evropi. Neophodno je hitno uvesti suštinske promene na svim nivoima kako bi se razrešile dugotrajne strukturne manjkavosti, poput malih školskih budžeta, loše infrastrukture, neodgovarajućih i/ili zastarelih nastavnih programa i udžbenika, kao i izostanak obuke za stručno osposobljavanje nastavnika, posebno u oblasti tehnologija.

Najjasniji pokazatelj nezavidnog stanja u kosovskom obrazovnom sistemu odavno se vidi u slabim rezultatima učenika ostvarenim na međunarodnim standardizovanim testovima, poput Programa za međunarodno ocenjivanje učenika (PISA), testa koji sprovodi Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Test ocenjuje obrazovne sisteme mereći stepen znanja i veština učenika-petnaestogodišnjaka širom sveta. Kosovski učenici su prvi put u testiranju PISA učestvovali 2015. i rangirani su u poslednjih pet zemalja od 70 država-učesnica, a u regionu se nalaze na zadnjem mestu.

Poslednje rangiranje poslužilo je kao alarm za buđenje namenjen nastavnom kadru na Kosovu. Ova zemlja je 2018. po drugi put učestvovala u testiranju PISA, a iako su rezultati učenika u čitanju i matematici bili podjednako slabi, njihov učinak u nauci bio je još gori. PISA testiranje za 2022. je u toku, ali će rezultati biti dostupni tek naredne godine. Uprkos tome što je javnost sve svesnija da je neophodno poboljšati rezultate stečenog znanja i veština učenika, malo ko je optimista kada su u pitanju ovogodišnji rezultati, posebno imajući u vidu aktuelne strukturne probleme i devastirajuće posledice koje je pandemija ostavila na držanje nastave i učenje u protekle dve godine.

Jedan od aktuelnih strukturnih problema odnosi se na državni nastavni plan i program, koji je pretrpeo brojne slabo koordinisane izmene. To je dovelo do toga da se u učionicama nastava drži prema novim smernicama, uz stare udžbenike koji nisu usklađeni sa novim nastavnim materijalom jer se kasnilo sa procesom publikovanja. Tako je nastala konfuzija u učionicama, nastava je potkopana, a proces učenja narušen.

Iako nastavnici pokušavaju da dokuče novi kurikulum i nove udžbenike, pandemija je stanje mnogostruko otežala, primoravajući nastavnike da se istovremeno prilagode držanju nastave na daljinu. Kada je pandemija bila na vrhuncu, kosovsko Ministarstvo obrazovanja, nauke, tehnologije i inovacija (MESTI) predvodilo je primenu metoda držanja nastave na daljinu u saradnji sa školama i ostalim prosvetnim institucijama. To podrazumeva kreiranje video-zapisa sa nastavnicima emitovanih na nacionalnoj televiziji, kao i priprema nastave pomoću platformi poput Zoom-a i eShkollori-ja.

U celom ovom haosu, nova generacija đaka-prvaka pripremala se da krene u školu. Nažalost, njihov prvi dan u školi nije bio obeležen onim uobičajenim uzbuđenjem koje nastaje kada se upoznaju sa vršnjacima i nastavnicima. Još je veći izazov bio da se naviknu na onlajn nastavu bez prethodnog iskustva sa normalnim školovanjem. Ovi problemi su dodatno pogodili decu u kućama sa nestabilnom ili slabom internet-konekcijom i decu kojoj kod kuće često druge stvari odvraćaju pažnju.

Kao što je to obično slučaj, učenici prvog razreda uče alfabet, čitanje, pisanje i kako da reše osnovne matematičke probleme, pa im je, prema tome, neophodan direktan nadzor nastavnika i roditelja/staratelja. Suprotno tome, onlajn časovi uvedeni tokom pandemije bili su skraćeni, u trajanju od oko 30 minuta – umesto standardnih 45. To je značilo da ne mogu sve teme da se obrade, niti je moglo biti reči o učinkovitom angažmanu učenika u nastavnim aktivnostima; između ostalog, nisu dobili povratne informacije nastavnika niti bili ocenjivani na odgovarajući način.

Novi pravac

Uzastopne kosovske vlade pažnju su usmeravale na izgradnju novih školskih objekata, a ne na razvoj kapaciteta za držanje nastave u postojećim školama. Dok nove školske zgrade niču, u prosvetnim institucijama širom Kosova vlada nestašica opreme za potrebe informaciono-komunikacionih tehnologija (ICT), nastavnog materijala, školskih biblioteka i kompjutera.

Ove manjkavosti proizvode direktne posledice po rezultate učenika kada je u pitanju sticanje znanja. Premda se zna za postojanje brojnih međunarodnih organizacija koje obezbeđuju opremu za informaciono-komunikacione tehnologije i ostali neophodni nastavni materijal, ova oprema se uglavnom ne koristi – i to zbog toga što nastavnici nisu obučeni ili im nedostaje solidna internet-konekcija u školama. Ovaj problem je još osetniji u seoskim školama.

Strateški dokument MESTI-ja za 2017-2021. predlaže rešavanje pojedinih problema, što se navodi u ključnim ciljevima, kao što su, između ostalog, ustanovljenje funkcionalnog sistema za osiguranje kvaliteta u skladu sa međunarodnim standardima, poboljšanje kvaliteta nastave pomoću efikasnog i održivog sistema za stručno osposobljavanje nastavnoga kadra i maksimizovanje potencijala za učenje, sprovođenje nastavnog plana i programa zasnovanog na kompetencijama, kao i korišćenje visokokvalitetnih resursa u nastavi.

U strategiji se jasno naznačuju glavni izazovi s kojima se suočava kosovski obrazovni sistem, u šta spadaju slab kvalitet državnih testova, analiza rezultata testova i njihovo korišćenje prilikom unapređenja kvaliteta, izostanak sistema za izdavanje dozvole za rad na osnovu učinka nastavnika, nepostojanje obaveznog stručnog usavršavanja za nastavnike, teškoće pri sprovođenju novog nastavnog plana i programa i nedovoljna integracija tehnologija i onlajn resursa.

Da bi se ovi problemi rešili, u MESTI-ju su pokušali da razviju sistem za stručno osposobljavanje nastavnika, uključujući proces za evaluaciju učinka nastavnika, sprovođenje sistema za licenciranje nastavnika i obuka nastavnoga kadra pre ulaska u učionicu. MESTI planira da proces primene novog nastavnog plana i programa učini glatkijim i da se pozabavi nezadovoljavajućim stepenom integracije tehnologije u nastavni materijal.

Međutim, prema izveštaju koji je objavila Kosovska mreža za obrazovanje i zapošljavanje (KEEN) na temu primene strateškog plana za 2017-2021, formiranje programa za stručno osposobljavanje nastavnika i proces izdavanja licenci ipak su do daljnjeg odgođeni. U izveštaju piše i da nema dovoljno podataka o tome da su nastavnici obučeni da koriste elektronske uređaje. Ovaj podatak posebno zabrinjava imajući u vidu evidentnu potrebu za učinkovitim i profesionalnim pružanjem onlajn nastave u toku pandemije.

U izveštaju KEEN-a se navodi da je novi nastavni plan i program napravio probleme u procesu učenja jer nisu bile dostupne smernice o tome kako koristiti stare udžbenike u skladu sa novim nastavnim programom. Sem toga, MESTI je dao skroman doprinos opremanju škola kompjuterima, infrastrukturom za informaciono-komunikacione tehnologije i ostalim neophodnim pomagalima. Problem jednim delom počiva na tome što – iako većina škola ima internet-konekciju – ona u procesu učenja učestvuje tek u neznatnoj meri.

MESTI trenutno izrađuje novu strategiju za period 2022-2026. Od presudnog je značaja da se novi dokument neodložno pozabavi stručnim osposobljavanjem nastavnika i efikasnom integracijom STEAM-a (nauka, tehnologija, inženjerstvo, umetnost i matematika) u nastavu i proces učenja. Brojni međunarodno priznati stručnjaci za oblast obrazovanja smatraju STEAM (i njegovog prethodnika STEM) ključnim sastojkom savremenog obrazovanja. Pomoću odgovarajuće strategije i efikasne primene, možemo očekivati da rezultati sa PISA testova budu bolji od turobnog stanja u kom se trenutno nalazimo.

Međutim, ne zavisi sve od onih koji u ministarstvu prave nacrt ovog procesa. Direktori škola moraju da omoguće pristup stručnom osposobljavanju i da integrišu informaciono-komunikacione tehnologije u proces učenja – i to u saradnji sa mnogobrojnim partnerima na Kosovu koji se bave organizovanjem obrazovnog procesa. Na Kosovu su aktivni brojni međunarodni donatori koji nude programe stručnog osposobljavanja nastavnika na temu integracije tehnologije u prosvetu, ali i opremaju škole ostalim nastavnim materijalom. Kako bi se izvukla najveća korist od pomenutih donatorskih sredstava, MESTI treba da pokaže da poseduje jasnu i sveobuhvatnu viziju, strategiju i akcioni plan.

Naslovnica: Majlinda Hoxha / K2.0.