Skoro dva meseca od 6. oktobra, kada su birači izašli na birališta, kosovska Centralna izborna komisija (CIK) objavila je prošle sedmice overene izborne rezultate.

Kao što je bilo jasno i kod preliminarnih rezultata, Samoopredeljenje je partija sa najviše osvojenih glasova, a u pratnji pretpostavljenih koalicionih partnera iz LDK-a. Zvanični rezultati pokazuju da je koalicija Nisma-AKR — sa vrlo tankom marginom — uspela da pređe prag od 5%, tako obezbedivši mesta svojim poslanicima u Skupštini Kosova; overeni rezultati daju im udeo od 5.002% u biračkom telu.

Objavljivanje overenih rezultata znači da predsednik Hašim Tači (Hashim Thaci) sada mora da sazove novu sednicu parlamenta u roku od 30 dana, a kako bi se glasalo za formiranje naredne kosovske vlade.

Iako su izbori, prema rečima međunarodnih posmatrača, zaista bili u velikoj meri dobro organizovani i transparentni, pozitivan ishod predizborne kampanje i izbornog dana bez ikakvih incidenata bio je zasenjen nepravilnostima u procesu brojanja glasova, što je dovelo do niza sporova i zahteva za njihovim ponovnim brojanjem.

Prvobitno je bilo 314 biračkih mesta na kojima je zahtevano ponovno brojanje u okviru Centru za brojanje i rezultate (CBR), a usled raskoraka i tehničkih problema sa formularima za biračka mesta koje je štampao CIK.

Nekoliko dana kasnije doneta je odluka da se ponovo prebroje glasovi sa još 530 biračkih mesta usled tehničkih problema pri obradi podataka zbog nesklada u računanju rezultata partija i pojedinačnih kandidata.

Pet sedmica nakon izbornog dana, Centralna izborna komisija (CIK) odlučila je da ponovo prebroji glasove sa 1.470 biračkih mesta. Dvadeset četvrtog novembra pojavile su se informacije o tome da je ponovno brojanje sa ovih biračkih mesta takođe završeno, gde je njihov ukupan broj porastao na oko 2.300 ili oko 90% od 2.547 biračkih mesta.

Pored ponovnog brojanja, pojavila se i kontroverzna tema u vezi sa glasovima iz dijaspore i u odnosu na to da li bi trebalo prihvatiti glasove iz Srbije ili ne. Uprkos primernoj parlamentarnoj kampanji i primernom izbornom danu, Kosovo kaska za pravilnim upravljanjem postizbornim procesom.

Glasovi iz dijaspore i glasovi iz Srbije

Prema rečima analitičara Imera Muškolaja (Mushkolaj), izborni dan na Kosovu obično prođe glatko, ali je problematično ono što dođe posle njega.

“To se, po mome mišljenju, dešava i zbog protivurečnih odluka nadležnih institucija. U ovom slučaju, to su odluke Izbornog panela za žalbe i predstavke [IPŽP] koje je Vrhovni sud ispravio”, rekao je, dodajući da izgleda da je sam CIK nespreman za posleizborni proces.

Ipak, najproblematičnija tema, po Muškolajevome mišljenju, odnosi se na kontroverzne odluke IPŽP-a. Na primer, kada je ovaj panel odlučio da poništi glasove iz Srbije. Poništio ih je dvaput. Međutim, odbacio je glasove iz dijaspore. CIK je bio primoran da prihvati samo glasove iz dijaspore nakon presude Vrhovnog suda.

“Sve ovo predstavlja nepotrebno razvlačenje. U toj dinamici se gubi poverenje u slobodu glasanja građana koji su zaboravili kada su uopšte glasali, a usled bavljenja proceduralnim problemima”, kaže Muškolaj.

Sva ova odgađanja se dešavaju usled izostanka izbornih reformi i nerešavanja problema u vezi sa glasanjem u inostranstvu. On smatra da glasanje putem pošte nije pravedno i da je ispunjeno birokratijom te da bi građani Republike Kosovo koji žive u inostranstvu trebalo da budu u mogućnosti da glasaju preko diplomatskih misija u zemljama u kojima žive, kaže Muškolaj.

Trebalo bi, takođe, rešiti problem sa glasanjem kosovskih građana koji žive u Srbiji. Ili bi trebalo da im se omogući da glasaju u Srbiji ili da se njihovi glasovi donesu na Kosovo, ili bi pak trebalo da im se ponudi mogućnost da glasaju preko pošte. Prema dostupnim podacima, minimum četiri koverte sa glasovima poslate su iz Srbije, što dokazuje da je ovaj metod nemoguć.

Prioritet nove vlade trebalo bi da bude započinjanje izbornih reformi. Tu bi se uvrstili i drugi problemi, kao što su spiskovi kandidata za poslanike i izborne jedinice, Muškolaj dalje iznosi svoja zapažanja.

Neophodne izborne reforme

Florent Spahija, pravni savetnik u Kosovskom demokratskom institutu (KDI), takođe naglašava nužnost izbornih reformi.

“Sve što se desilo navodi nas na to da zahtevamo da politički subjekti započnu izborne reforme, uključujući način na koji se broje glasovi — da li bi sve glasove trebalo prebrojati u učionici [gde se glasanje sprovodi], da li bi svi glasovi trebalo da se broje u CBR-u ili da li bi glasovi opredeljeni za političke partije trebalo da se prebroje u učionici zajedno sa glasovima opredeljenim za kandidate u CBR-u”, kazao je on, dodajući da su elektronsko glasanje i preferencijalni glasovi neke od tema koje bi trebalo uzeti u obzir.

“Pređašnji metod se pokazao neučinkovitim, jer imamo poslanike koje su izabrali pojedinci koji rade na biračkim mestima na izborni dan”, kaže Spahija.

Kada je reč o sveukupnoj slici, on kaže da je kampanja počela gromoglasno, a da se zatim utišala. Zabrinjavajući fenomen, po Spahijinim rečima, odnosi se na finansiranje političkih subjekata pre zvaničnog početka kampanje te kaže da je bilo manjih incidenata, ali da oni nisu naškodili celom procesu.

“Izborni dan je protekao mirno, sa visokom izlaznošću. Sem nekoliko manjih tehničkih problema, proces glasanja protekao je dobro, generalno gledano. Ono što je usledilo jesu greške u procesu brojanja. Bilo je namernih grešaka koje bismo čak mogli da nazovemo krivičnim delima koja su počinili članovi izbornih komisija tako što su manipulisali rezultatima glasova za kandidate”, kaže Spahija. Naglašava da je CIK zbog toga odlučio da ponovo prebroji glasove sa brojnih biračkih mesta, a nakon podrobnog razmatranja. Gde su našli greške, tu su otvarali kutije.

Međutim, prema rečima Florenta Spahije, Državno tužilaštvo u celom procesu ima mnogo posla. Kaže da bi kutije, koje su otvorene radi ponovnog brojanja, trebalo da se procesuiraju u tužilaštvu te da protiv svakog člana komisije prisutnog toga dana treba da se podnese krivična prijava.

“Te članove komisije trebalo bi procesuirati zbog grešaka koje su napravili — kao prvo, zbog odgađanja koje su prouzrokovali, a kao drugo, zbog ogromnog troška po izborni proces.”

Muškolaj kaže da brojanje glasova predstavlja Gordijev čvor.

“Prema mojim informacijama, mi imamo političare koji daju novac članovima komisije na dve godine. Članovi komisije isplaćuju svoj dug tokom brojanja glasova, pomažući im da ukradu glasove. Važno je da ovi ljudi ne dobiju prostor za manipulaciju”, kazao je, dodajući da se ova manipulacija odigrava uz pristanak svih strana, jer se to ne dešava samo u odnosu na jednu političku partiju.

“Prema tome, trebalo bi ponovo razmotriti vraćanje procesa brojanja u CBR, ali uz uslov da se pooštre kriterijumi za regrutovanje pojedinaca u CBR, kao i da se poboljša kvalitet njihove obuke.”

Spahija ističe da smo poslednji put imali oko 600 kutija iz kojih su se glasovi iznova brojali, što je porast. Kaže da je CIK sada postao profesionalniji u obavljanju svog posla.

“Pošto se izbori održavaju sve češće, osoblje takođe sada bolje razume procedure. Ranije su Tužilaštvo — ali i celo društvo — bili usredsređeniji na krađu glasova koja se odigravala na relaciji između političkih stranaka, pa fokus nije bio usmeren na same liste. Sada, kada je ovo postalo primetno kao problem, fokus bi trebalo da se okrene na krađu glasova koja se dešava na listama političkih subjekata”, kaže Spahija, dodajući da bi Tužilaštvo sada trebalo da reaguje kao što je to činilo ranije, da one odgovorne za to pošalje na sud i da za njih traži najteže kazne. Međutim, sudovi bi trebalo da izriču zatvorske kazne za krivce, a ne samo novčane. K

Naslovna fotografija: Arita (Arrita) Katona / K2.0.