Kada je 10. aprila predsednik Srbije Aleksandar Vučić došao u Novi Pazar, sa sobom je doneo 10 kliničkih respiratora, tri transportna, 22.000 hirurških maski, 3.000 epidemioloških, rukavice i 250 skafandera. Predsednik je tom prilikom zamolio stanovništvo da bude disciplinovano, uz najavu kako će “naredne dve nedelje” biti izuzetno teške, dodavši da će “dopremljenu opremu stanovnici pamtiti i za 10, 20 godina”. 

Nešto više od dva meseca kasnije, stanovništvo Novog Pazara, ali i ostalih mesta po Sandžaku, graničnog područja između Srbije i Crne Gore, prebrojava mrtve i bolesne. Sami. Doktori tvrde da nemaju ni dovoljno osoblja, a ni osnovnu opremu kako bi pomogli pacijentima. 

Predstavnici države kažu da je situacija pod kontrolom, “koliko je to moguće”, kao i da stanje u Novom Pazaru i Sandžaku nije teže nego u drugim mestima.  

Pravu sliku, međutim, vide samo oni koji žive u Sandžaku.

Pad sistema

Lokalni Radio Sto plus piše da se dnevno ukopa i po 35 ljudi. Pre epidemije, prosek je bio po dve-tri sahrane u danu.

U jednom izveštaju citiraju meštane koji žive u blizini jednog groblja i koji broje mrtve. Prema njihovim rečima, u petak, 26. juna, ukopano je 10 ljudi, dan pre 6, u nedelju 7, te 29. juna opet 10. 

Stvarno stanje sa pozitivnima na virus kovid 19 u Sandžaku niko ne zna, delom zbog stigme oko ove bolesti, a delom jer bolnice i lokalni domovi zdravlja, zajedno sa iscrpljenim zdravstvenim radnicima, nisu u mogućnosti da zabeleže sve slučajeve. 

Mnogi ljudi sa simptomima ostali su u kućama, gde se i leče, jer druge mogućnosti nemaju. Među njima je i Dženeta Agović, medicinska sestra u Domu zdravlja u Tutinu, jedine medicinske ustanove u ovom gradiću. Ona potvrđuje da dosta ljudi, naročito u početku, nije dolazilo u ambulantu, iako su imali simptome. 

“Mi smo dnevno imali po 30-40 pacijenata koji su bili iz kovid ambulante. Svi su bili sa smetnjama i simptomima. Ovo je mala sredina i na početku je otpor bio da se jave u kovid ambulantu, da budu prepoznati kao neko ko je inficiran virusom”, priča Agović. 

No, broj inficiranih svakim danom je rastao. 

“Mislim da sad dnevno 30 ljudi bude otkriveno”, zaključuje Agović na osnovu podataka koji su joj dostupni sa terena.  

U gostovanju na televiziji N1, Mithat Eminović, načelnik higijensko-epidemiološke službe Doma zdravlja u Tutinu, precizirao je da je od 1. juna do juče (29.06.2020.) 850 pacijenata išlo na rendgen pluća, te dodao da je inače bilo od 15 do 60 dnevno. 

Eminović napominje i da je sistem ipak funkcionisao do odjavljivanja vanrednog stanja, koje je trajalo od 15. marta do 6. maja, te da je nedopustivo bilo popuštanje svih prethodno donesenih mera. 

Tutin je, podseća Eminović, bila jedna od samo tri opštine u Srbiji u kojoj do 17. aprila nije zabeležen nijedan slučaj pozitivnih na kovid 19. 

Ukidanje vanrednog stanja stupa na snagu u isto vreme kada kreće i predizborna kampanja, te izbori koji su održani 21. juna. Ukidanje su pratili i majski redovi u bankama za “Vučićevih 100 evra”, kako mnogi u Srbiji nazivaju meru vlade za isplatu svim punoletnim državljanima, a kao deo paketa ekonomskih mera za ublažavanje posledica pandemije. 

Ovo su samo neki od mnogih razloga, prema rečima Dženane Agović, koji su doveli do situacije u kojoj se trenutno nalaze Tutin i celi Sandžak, prostor na kome živi oko 200.000 ljudi. Ova oblast se graniči sa Crnom Gorom i jedna je od najsiromašnijih u Srbiji. 

“Mislim da je to krenulo od onih 100 evra. Takve su gužve bile tada”, dodaje Agović. “Neko kaže da su i bajramske proslave. Niko nije spominjao koliko bi loša situacija mogla biti.”

Kaže da je već početkom juna sve mirisalo na katastrofu, kada su uposlenici Doma zdravlja bili svedoci dramatičnom porastu broja pacijenata. 

“To su pacijenti koji su imali simptome virusa, a nisam sigurna da su testovi pokazivali da su pozitivni”, kaže Agović, koja je i sama radila test koji se pokazao negativnim.

“Sretala sam mnoge ljude koji su bili dva puta negativni, a onda bi PCR u Novom Pazaru, ili kako bi to već bilo organizovano, pokazao da su pozitivni. Verovatno svi vole da veruju da nisu pozitivni, pa su se malo i opuštali, ali jesu bili inficirani, pa su se tako zaraženi kretali.”

Izbeglički kampovi

Agović, kao i mnogi u Srbiji, vrlo je skeptična prema zvaničnim podacima. Nedavno je BIRN objavio kako zvanični podaci pokazuju da je u Srbiji od kovida 19 obolelo i umrlo mnogo više ljudi nego što to vlasti priznaju. 

“Zvaničnim podacima ne verujem ništa ako ne mogu da verujem testovima. Ja sam bila dva puta negativna, a bukvalno sam se sa dušom delila. I sad sam na terapiji”, kaže Agović dok razgovaramo onlajn. Zbog nepostojanja uslova, ona kao i mnogi u Sandžaku, leče se kod kuće. 

Dženeta Agović ističe da se ljudi često ni ne testiraju jer, kao u njenom slučaju, testovi pokažu da su negativni, a do PCR testa nije lako doći. 

U međuvremenu, usled nedostatka kadrova, uposleni medicinski radnici rade, čak i sa virusom i blagim simptomima.

“Nema ljudi, a ono što je kod nas stiglo od opreme stiglo je lobiranjem prema UNHCR. Uposleni padaju na nos od posla. Moj kolega, koji radi na rendgenu, kaže da je mrtav, da ne može više da podnese”, zabrinuto priča Agović. 

“Mislim da će ovaj kovid 19 tek da pokaže zube i sve boljke zdravstvenog sistema i koliko je važno, onda kad ništa ne fali, da se ulaže u zdravstvo. Ne znam šta bi sad moglo da pomogne”, zaključuje. 

Loši uslovi i nepostojanje adekvatne opreme i dovoljnog broja medicinskih radnika neki su od osnovnih uzroka katastrofe u Tutinu, gde se nalazi i kamp za migrante, pa postoji velika opasnost da se virus proširi i unutar kampa. 

Enisa Zukorlić, koja radi u kampu u kome trenutno boravi 88 osoba, kaže da još nemaju zabeležene slučajeve.

“S obzirom na alarmantnu situaciju u Tutinu i Novom Pazaru, mi smo preduzeli brojne mere kako bi zaštitili i migrante i osoblje centra”, kaže Zukorlić, dodajući kako sve novopridošle automatski smeštaju u  karantin na 14 dana. 

“Ako imaju bilo kakve simptome, radi se test na antitela. Nažalost, jedino to i možemo, jer PCR test se može odraditi samo u Novom Pazaru ili Beogradu. Za izlaske iz centra dobijaju dozvolu na dva sata i opremljeni su maskama i rukavicama. Sprovodimo i dezinfekciju centra sredstvima na bazi hlora, kao i dezinfekciju ruku svih lica pre obroka”, pojašnjava Zukorlić mere preduzete u kampu u Tutinu. 

U međuvremenu, dijaspora, stanovnici Srbije, pa i BiH, samoorganizuju se i skupljaju pomoć, što finansijsku, što u vidu opreme za bolnice, domove zdravlja. 

U Beogradu je inicijativa Ne davimo Beograd pozvala da se stanovnici pridruže apelu za pomoć građanima i građankama Novog Pazara, Sjenice i Tutina, koji je uputila aktivistkinja Aida Ćorović. 

U apelu se tvrdi kako je u ovim gradovima zdravstveni sistem pred kolapsom, dok se bolesnima ne ukazuje neophodna nega, bolnice su prepune, medicinsko osoblje radi pod rizikom i bez adekvatne zaštite.

“Zato pozivamo sve one koji mogu da pomognu ljudima u Novom Pazaru, Sjenici i Tutinu, da nam se jave. U ovom trenutku najpotrebnije su: zaštitne maske, rukavice, posteljine, kape, kaljače, mantili za jednokratnu upotrebu, viziri, zaštitne naočari, posteljine, sredstva za dezinfekciju, kao i ampule vitamina C i alfa D3 i Longacef.”

Reakcija države za sada se svodi na posete žarištima i negiranju obima katastrofe. Tako su u utorak, 30. juna, ministar zdravlja Srbije Zlatibor Lončar i premijerka Ana Brnabić, obišli i Sandžak, gde su negirali da je broj mrtvih zabrinjavajuć. 

“Preminulo je svega osam-devet građana”, rekao je ministar tokom obilaska Opšte bolnice u Novom Pazaru.

Deo medicinskog osoblja, koji je trebalo da se sastane sa delegacijom, u znak negodovanja okrenuo je leđa ili pak odbio da se rukuje sa zvaničnicima.K

Naslovna fotografija: Enes Đulović