Kako se Kosovo još jednom priprema da izađe na birališta — ovaj put na lokalne izbore zakazane za 22. oktobar — obećanja političara su sve obilnija. Obećavaju se milioni evra za svakojake projekte, od metroa za Prištinu, preko novih bolnica i škola, do dovođenja novih investitora.

Svake nedelje u toku predizborne kampanje, K2.0 će se baviti najsmelijim obećanjima vodećih kandidata za gradonačelnike i proveriti koliko su ta obećanja zaista realistična, bilo u pogledu budžeta, vremenskih okvira, zvaničnih nadležnosti ili drugih činilaca.

Ovu nedelju počinjemo sa obećanjima iz kampanja koje se sprovode u dva najveća grada ove države.

Opština: Priština

Obećanja: Sedam novih škola (Arban Abraši, LDK) / Pet novih škola (Špend Ahmeti, Samoopredeljenje)

Debate koje se održavaju u Prištini su svakako zauzele centralno mesto u većem delu nedelje, kada su Špend Ahmeti iz Samoopredeljenja i Arban Abraši iz LDK-a — dvojica kandidata koja imaju najveće šanse da pobede — govorili o svojim vizijama za glavni grad. Iako postoje razlike u idejama ove dvojice, postoje i preklapanja, jer i jedan i drugi slede tradiciju kandidata za gradonačelnike koji daju obećanja o izgradnji novih škola.

Računa se da broj učenika u učionicama redovno prelazi 40, dok se u nekim školama primenjuju dve smene kako bi sva deca mogla da se obrazuju; nedostatak prostorija, laboratorija i druge opreme potrebne da se obezbedi kvalitetno obrazovanje i dalje predstavljaju problem.

Kao deo 100 novih obećanja koja su plasirana ove nedelje u njegovom predizbornom programu, “Dajte krila Prištini”, odlazeći gradonačelnik Ahmeti je obećao da će izgraditi pet novih škola sa bibliotekama, dok je njegov najveći rival u ovoj trci, Abraši, obećao da će izgraditi sedam škola.

Koliko su realna ova predizborna obećanja o izgradnji novih škola?

Kada pogledamo prosečnu cenu izgradnje novih škola na Kosovu u poslednje vreme, vidimo da ukupni troškovi dostižu oko 2,5-3 miliona evra, iako ova cena varira u zavisnosti od činilaca poput veličine škole i lokacije. Ahmeti je prošle nedelje nagovestio da izgradnja škole u Prištini košta između 3 i 5 miliona evra.

Ako uzmemo cifru od 3 miliona kao ilustrativan primer, pet novih Ahmetijevih škola bi koštalo 15 miliona evra, dok bi Abrašijeve škole koštale do 21 miliona.

Međutim, prognoze budžeta za sve kapitalne investicije u glavnom gradu u protekle tri godine iznose oko 90 miliona evra i taj se iznos mora raspodeliti za sve kapitalne investicije u opštini, kao što je izgradnja ulica (20 miliona evra), nova gradska pijaca (4,5 miliona evra) i četiri nova parka (3 miliona evra).

Dakle, uprkos tome što postoji potreba da se izgrade nove škole, čini se da je izgradnja sedam ili, pak, pet škola teški zadatak za postojeći budžet Prištine.

Dodatno, pogled na budžet za kapitalne investicije za period 2018-2020. pokazuje da Opština trenutno nije predvidela nikakav novac za nove škole; da bi se ispunilo ovo obećanje, znatne sume novca bi morale da budu realocirane iz drugih delova budžeta ili bi sredstva morala da se prikupe iz eksternih izvora.

Jedan potencijalni izvor prihoda radi finansiranja izgradnje novih škola bila bi kapitalna investicija centralne vlade, iako, prema rečima Ahmetija, ni jedan jedini cent nije utrošen na kapitalne investicije namenjene obrazovanju u Prištini u protekle četiri godine. Kako Ahmetijevo Samoopredeljenje i Abrašijev LDK nisu deo novoformirane centralne vlade, ali je i animozitet između ovih dveju partija na istorijskom vrhuncu, čini se malo verovatnim da će neko od ove dvojice kandidata moći da se osloni na finansije centralne vlade radi ispunjavanja svojih obećanja.

Prema mišljenju Aljbuljene Nrecaj, izvršne direktorke nevladine organizacije koja se bavi aktivnim građanstvom, Inicijativa za napredak (INPO), a koja podrobno monitoriše Opštinu Priština, obećanja o izgradnji novih škola koja daju kandidati jesu “upitna”, ali dostižna, u principu.

“Obećanja kandidata o izgradnji novih škola jesu dostižna obećanja, jer se procenjuje da će samoostvareni prihodi u sledeće tri godine biti oko 30 miliona evra i pravo je budućega gradonačelnika da odlučuje o prioritetima za investiranje”, kaže Nrecaj, misleći na novac koji se generiše kroz mere kao što su licenciranje i opštinske takse. Međutim, ovih 30 miliona je već alocirano za budžet 2018-2020, pa bi tako upotreba ovih sredstava podrazumevala povlačenje novca iz neke druge budžetske linije.

Pored troškova, treba zapamtiti da je velike infrastrukturne projekte užasno teško završiti, te da su isti podložni kašnjenjima i poništenju. Izgradnja jedne nove škole u komšiluku Arberia u ovom gradu počela je pre sedam godina pod upravom lidera Abrašijevog LDK-a, Ise Mustafe, i još nije završena.

Nrecaj naglašava da odlazeći gradonačelnik u budžetu za 2017. nije kapitalne investicije usmerio na škole. Prema budžetu Opštine Priština za 2017, izgradnja triju novih škola je trebalo da počne 2017, ali nijedan projekat od ova tri još nije započet.

Opština: Prizren

Obećanja: dvadesetčetvoročasovno vodosnabdevanje — u roku od šest meseci (Hatim Badžaku, LDK) / za četiri godine (Mitaher Haskuka, Samoopredeljenje)

Jedno pitanje koje je dobilo svoj epilog u prošlom mandatu u Prištini jeste redovno vodosnabdevanje, ali u drugom po veličini gradu na Kosovu, takvih poduhvata nije bilo. Zbog stare i neodgovarajuće infrastrukture za vodosnabdevanje, građani u komšilucima Korila, Bažderane i Dardanija, kao i određeni broj građana u drugim selima oko grada, i dalje se suočavaju sa svakodnevnim restrikcijama vode.  

Debata održana u sredu u okviru programa RTV 21, ‘Debat Pernime’, rezultirala je davanjem ambicioznog obećanja kandidata LDK-a za gradonačelnika Prizrena, Hatima Badžakua. Badžaku je obećao da će rešiti dugotrajni problem s vodosnabdevanjem u tri komšiluka — koja su među najvećim delovima grada — u roku od šest meseci.

Badžaku je jedan od trojice kandidata za koje se veruje da imaju realnu šansu da pobede u Prizrenu, dok se smatra da su mu najveći rivali Mitaher Haskuka iz Samoopredeljenja i Šaćir Totaj iz PDK-a; odlazeći gradonačelnik, Ramadan Muja iz PDK-a, odlučio je da se ne kandiduje ponovo, a zbog kontroverznog mandata koji je imao.

Haskuka, koji je izjavio da je pitanje vodosnabdevanja jedan od njegovih prioriteta, bio je oprezniji kada je govorio o rokovima, sugerišući da će rešavanje problema s vodom trajati mnogo duže; rekao je da bi učinio da se ovaj problem reši u roku od četvorogodišnjeg mandata.

Hajrulah Čeku, iz prizrenske nevladine organizacije koja se bavi aktivnim građanstvom, Ec ma ndriše, koja je godinama uključena u rad sa lokalnom zajednicom radi rešavanja ovog problema, kaže da je Badžakuovo obećanje, jednostavno rečeno, “nerealno”.

On ističe da problemi s vodosnabdevanjem u ovom gradu traju dugo i da ne postoji prosto rešenje. “Problem sa vodom u komšiluku Bažderane postoji već 20 godina”, rekao je. “Nije se pronašlo rešenje, uprkos naporima koje su uložili Opština i regionalna kompanija [za vodosnabdevanje].”

Kada je upitan o tome koliko bi predloženi projekat koštao, Badžaku je nagovestio da bi za to bilo potrebno 7 miliona evra. Da ovo stavimo u kontekst, ovakvo ulaganje bi činilo skoro polovinu od ukupno 15 miliona evra za kapitalne investicije Prizrena u budžetu za 2017. Ipak, ništa od ovog novca nije uloženo u unapređenje infrastrukture u pogođenim komšilucima.

Čeku smatra da su obećanja po ovom pitanju, koja daju kandidati za gradonačelnika Prizrena, u raskoraku sa budžetom i nisu ozbiljno razmatrana. “Jednostavno rečeno, njihova obećanja su taksativna, bez analize, poštovanja rokova, budžeta, tehničkih kapaciteta i prioriteta”, rekao je. K

Naslovna fotografija: Matko Bulent / K2.0.