Preliminarni rezultati 2025: analiza u širem kontekstu
Građani/ke Kosova biraju svoje predstavnike/ce.
10/2/2025
Preliminarni rezultati Centralne izborne komisije (CIK) pokazuju da Pokret Samoopredeljenje (VV) vodi na opštim izborima održanim u nedelju.
Nakon prebrojanih 99,17% svih regularnih glasova sa dana glasanja*, VV ima 40,83% glasova.
Rezultati pokazuju pad podrške za VV u odnosu na izbore 2021. godine, kada je ostvario ubedljivu pobedu sa 50,28% glasova. Od 438.335 glasova osvojenih 2021, prema preliminarnim rezultatima, VV je sada osvojio 339.350 glasova iz prebrojanih biračkih mesta. Kao i na prethodnim izborima, VV je nastupio na zajedničkoj listi sa partijom Alternativa i listom Guxo.
Istovremeno, prema preliminarnim rezultatima, sve druge velike političke partije ostvarile su rast u odnosu na 2021. godinu.
Nakon najslabijeg izbornog rezultata od proglašenja nezavisnosti Kosova 2008. godine, Demokratska partija Kosova (PDK) i Demokratski savez Kosova (LDK) sada beleže rast podrške.
PDK će, prema projekcijama, zauzeti drugo mesto sa oko 22,15% glasova, što je povećanje od oko pet procentnih poena u odnosu na 2021, kada je osvojila 17%.
Udeo glasova za LDK porastao je na 17,59% — što je povećanje od oko pet procentnih poena u poređenju sa 12,7% osvojenih 2021. godine.
Alijansa za budućnost Kosova (AAK) takođe beleži rast, nastupajući na ovim izborima u koaliciji sa Socijaldemokratskom inicijativom (Nisma Socialdemokrate). Na izborima 2021. godine, AAK je osvojila 7,12% glasova, dok Nisma tada nije prešla izborni prag. Ova koalicija sada je osvojila 7,47% glasova, omogućivši i Nismi povratak u Skupštinu Kosova.
U međuvremenu, Srpska lista vodi u opštinama sa srpskom većinom sa 4,43% ukupnih glasova, dok je na drugom mestu lista Za slobodu, pravdu i opstanak (ZSPO) sa 0,46%.
Još uvek nema zvaničnih podataka o ukupnoj izlaznosti. Nakon prebrojanih 92% biračkih mesta, izlaznost na ovim izborima iznosi oko 41%.
Proces prebrojavanja glasova, koji sprovodi CIK, bio je praćen brojnim tehničkim problemima. Veb-sajt, na kojem su rezultati trebali biti objavljeni uživo, više puta je bio nedostupan, a CIK je saopštio da nije mogao da ih prenosi putem platforme. Kao rezultat toga, objava preliminarnih rezultata kasnila je, jer je CIK morao ručno da unosi podatke u bazu. Još uvek nije poznato šta je izazvalo probleme sa veb-sajtom.
Zvanična izborna kampanja počela je 11. januara i završila se 9. februara u 07:00, kada su biračka mesta otvorena. Prema podacima CIK-a, pravo glasa imalo je 2.075.868 građana/ki. Od toga, 1.970.944 birača/ica je unutar Kosova, dok se 104.924 nalazi van zemlje.
Na izborima je učestvovalo 28 političkih subjekata sa ukupno 1.280 kandidata. Među njima je 19 političkih partija, pet koalicija, dve građanske inicijative i jedan nezavisni kandidat. Građanke i građani su mogli da glasaju za jedan politički subjekt i do deset kandidata/kinja sa izborne liste.
Ovo su prvi redovni parlamentarni izbori od proglašenja nezavisnosti Kosova. Vlada predvođena VV-om završila je pun mandat.
*Svi podaci o izborima 2025. predstavljeni na ovoj stranici su promenljivi podaci koje pruža Centralna izborna komisija (CIK) — ne uključuju glasove pristigle poštom, uslovne glasove i glasove osoba sa invaliditetom. Rezultati izbora se ne smatraju konačnim dok se svi glasovi ne prebroje i formalno ne verifikuju od strane CIK-a (nakon žalbi i pravnih sporova).
2019–2021: Kako se promenio politički spektar?
Na opštim izborima u oktobru 2019. godine, VV je pobedio s malom razlikom od 15.000 glasova u odnosu na drugoplasiranu stranku te godine, LDK, koja je tada imala Vjosu Osmani kao kandidatkinju za premijerku. VV je osvojio 221.001 glas, dok je LDK dobila 206.516.
Koalicija VV-LDK koja je proistekla iz tih izbora formirala je vladu 3. februara 2020, s Albinom Kurtijem na mestu premijera i Osmani kao predsednicom Skupštine. Međutim, ovaj koalicioni savez raspao se 25. marta 2020. godine, kada je izglasano nepoverenje vladi nakon inicijative LDK, tada predvođene Isom Mustafom. Kao rezultat, vlada je pala u trenutku kada se Kosovo suočavalo s pandemijom COVID-19.
U junu te godine, LDK je formirala novu vladu u koaliciji sa AAK i strankama nevećinskih zajednica, a Avdullah Hoti iz LDK preuzeo je vođstvo vlade. Međutim, u decembru iste godine, Ustavni sud proglasio je izbor te vlade nevažećim, što je dovelo do novih izbora.
Tokom perioda između pada vlade VV-LDK i opštih izbora 14. februara 2021, došlo je do promena koje su uticale na sve političke partije. Osmani je napustila LDK zbog unutrašnjih sukoba s rukovodstvom i osnovala listu Guxo, koja se zatim pridružila VV-u kroz koalicioni sporazum pred izbore 2021. Ova lista se ponovo kandidovala zajedno s VV-om na izborima 2025, ali bez svoje osnivačice, Vjose Osmani, koja je u aprilu 2021. izabrana za predsednicu.
U međuvremenu, Specijalni sud podigao je optužnice za ratne zločine protiv dve ključne figure PDK-a, tadašnjeg predsednika Hashima Thaçija i lidera stranke Kadrija Veselija. Obojica su u novembru 2020. podneli ostavke na svoje funkcije. Na izborima 2021. PDK je predvodio Enver Hoxhaj, tada vršilac dužnosti predsednika stranke, dok je LDK predvodio Avdullah Hoti, tada potpredsednik stranke.
Na izborima 14. februara 2021, VV je ostvario ubedljivu pobedu sa 50,28% glasova i osvojio 58 mesta u Skupštini Kosova. VV je ovu pobedu nazvao “referendumom u kojem su građani jasno odredili pravac kojim žele da ide zemlja u naredne četiri godine.”
Kurtiju tada nije bilo dozvoljeno da se kandiduje zbog ranije krivične presude povezane s bacanjem suzavca u Skupštini Kosova 2015. godine. CIK je zabranio učešće kandidatima s pravosnažnim presudama u poslednje tri godine.
Osmani je predvodila zajedničku izbornu listu VV-a, Guxo i Alternative Mimoze Kusari. Osvojila je 300.788 glasova, što je činilo 68% svih glasova koje je ova lista dobila.
PDK je zauzela drugo mesto sa 17,01% glasova, dok je LDK završila treća sa 12,73%. AAK je dobila 7,12%, dok Nisma nije uspela da pređe cenzus od 5% za ulazak u Skupštinu.
Kao rezultat toga, PDK i LDK započele su procese unutrašnjih reformi.
U julu 2021, PDK je održala unutarstranačke izbore i izabrala Memlija Krasniqija za predsednika stranke. Krasniqi je bio ministar u dva mandata između 2011. i 2017. godine, dok je PDK bila na vlasti.
Nekoliko meseci pre izbora 2025, PDK je predložila Bedrija Hamzu kao kandidata za premijera, što je do tada uvek bila uloga lidera stranke. Hamza je bio ministar finansija u dva mandata (2011–2013. i 2017–2020) i guverner Centralne banke Kosova (2013–2017). Od 2021. godine, Hamza je gradonačelnik Južne Mitrovice.
U međuvremenu, LDK je u martu 2021. izabrala Lumira Abdixhikua za predsednika stranke i kandidovala ga za premijera na izborima 2025. Abdixhiku je 2019. godine obavljao funkciju ministra infrastrukture i životne sredine.
AAK i NISMA nastupile su na ovim izborima kao koalicija, zajedno s partijama E-30 i Konzervativcima. Nosilac liste i kandidat za premijera iz ovog koalicionog bloka bio je Ramush Haradinaj.
Šta nas očekuje dalje?
Na Kosovu, proces formiranja vlade počinje nakon što CIK objavi i verifikuje zvanične rezultate izbora.
CIK na Kosovu obično potvrđuje parlamentarne rezultate u roku od mesec dana, kao što je bio slučaj sa izborima 14. februara 2021, kada je verifikacija obavljena 13. marta. Trajanje ovog procesa zavisi od složenosti izbora, rešavanja žalbi i prebrojavanja svih glasova, uključujući i glasove dijaspore. Nakon verifikacije, postaje poznat i sastav Skupštine, jer se objavljuju i glasovi za poslanike/ce.
Nakon konstituisanja Skupštine, predsednica predlaže kandidata za premijera – poznatog kao mandatar.
U roku od 15 dana, mandatar mora da predloži sastav vlade na usvajanje Skupštini. Međutim, kako je retko da jedna stranka osvoji većinu i samostalno formira vlast, često su potrebni pregovori o koalicijama. Za usvajanje vlade potrebna je podrška najmanje 61 poslanika.
Ako prvi mandatar ne uspe da obezbedi potrebnu većinu, predsednica u roku od 10 dana mora da predloži drugog mandatara – kandidata iz druge po veličini stranke ili koalicije. Po istoj proceduri, i drugi mandatar predlaže sastav vlade, za čije je usvajanje potrebno najmanje 61 glas.
Ako nijedan kandidat ne uspe da obezbedi potrebne glasove, u roku od 40 dana raspisuju se novi izbori. Istorijski gledano, uprkos političkim izazovima i “crvenim linijama” postavljenim pre izbora, stranke su uvek uspevale da pregovaraju i formiraju koalicije kako bi izbegle nove izbore.
S obzirom na to da nijedna politička partija ne izgleda kao da će osvojiti dovoljnu većinu za formiranje vlade samostalno, očekuje se da će stranke započeti pregovore o formiranju koalicione vlade.
U međuvremenu, trenutni rezultati ne uključuju glasove dijaspore, uslovne glasove i glasove osoba sa invaliditetom, koji, iako možda neće drastično promeniti rezultat, ostaju ključni za potpuniju sliku o tome šta će ovi izbori doneti.
Želite li da saznate više?
K2.0 je izveštavala o izborima 2025. kroz seriju različitih i interaktivnih medijskih sadržaja, podstičući dobro informisano glasanje. Prateći tradiciju izveštavanja o prethodnim izborima, i ovog puta K2.0 je ponudila pažljivo pripremljeno i posebno izveštavanje o izbornom procesu.