Gužva u Prištini počinje da se stvara rano ujutru. U 6:00 sati, ulice grada Prištine su još mirne, sa pokojim vozilom tu i tamo. U 7:00 počinju da se formiraju lake kolone na semaforima i brojnim kružnim tokovima po gradu, dok kolone vozila, uz buku automobilskih sirena, kulminiraju počev od 8:00 sati. Tokom ostatka dana gužva se ne smanjuje, već samo prelazi iz jednog dela grada u drugi.

Stambene zone u prestonici se i dalje šire na nova područja, kao što je slučaj s naseljima “Mat 1”, “Prishtina e Re” (Nova Priština) i “Veternik”, dok većina radnih mesta i škola ostaje koncentrisana uglavnom u centru grada. To znači da je saobraćaj najgušći početkom i završetkom službenog radnog vremena, od 8:00 do 16:00 sati, dok svoj vrhunac dostiže uglavnom između 16:00 i 18:00 sati.

Međutim, novoizgrađena naselja nisu jedini uzrok gustog saobraćaja. Razlog svakodnevnih putovanja iz drugih gradova u Prištinu jeste i činjenica da su centralne institucije i veliki broj preduzeća smeštene upravo u centru grada, što Prištinu stavlja pod stalni pritisak velikog protoka automobila.

Posledično, pored priliva saobraćaja iz prigradskih naselja, preopterećenju doprinose i četiri ulaza u grad, koji Prištinu povezuju s ostalim krajevima Kosova.

Ne postoji tačan podatak koliko automobila saobraća unutar Prištine, iako je bivši gradonačelnik Prištine Shpend Ahmeti 2018. godine spomenuo da ta brojka dostiže i do 135.000 automobila, nešto više od trećine od 333.000 automobila koji saobraćaju po čitavom Kosovu.

Ovaj veliki broj automobila svakodnevno testira strpljenje građana u saobraćaju. Postalo je uobičajeno da društvene mreže preplave prikazi raskrsnica i drumskih prečica gde vozači izlaze iz svojih vozila i svađaju se jedni s drugim.

Do prepirki dolazi čak i kada se automobili blago okrznu, jer će svaki vozač pokušati da se proturi kroz gužvu kako bi brže izašao u drugu traku. Međutim, saobraćajni udesi nisu uvek blagi.

Policija Kosova je, ne uključujući pojedinačne podatke po gradu, saopštila da je u periodu januar – februar 2023. i 2024. godine zabeležen skoro sličan broj nesreća sa smrtnim ishodom.

Broj nesreća sa smrtnim ishodom na Kosovu u periodu januar-februar 2023. i 2024. godine

Izvor: Policija Kosova

Vozači u Prištini već duže vreme čekaju da se nađe rešenje kojim bi se rasteretio saobraćaj. Iako je Opština Priština izvršila nekoliko testova, gužva u saobraćaju ostaje jedna od karakteristika glavnog grada.

Nema ulice bez kolone, ali nema ni podataka

Bekim Ahmeti, stručnjak za saobraćaj, svaki dan vozi od naselja “Kodra e Trimave” (Vranjevac) do iza Palate omladine i sporta. Na toj ruti ne nailazi na dugačke kolone, ali ga profesionalna radoznalost navodi da bira i druge ulice kojima će voziti.

“Postoji nekoliko pokazatelja [da gužve ima svuda po gradu], ali evo reći ću ti poslednji koji smo dobili. Na normalnim putevima moj auto troši 5,4 litara na 100 kilometara. Juče sam izašao u grad, potrošnja je bila 15,5 litara na 100 kilometara, zamisli”, priča Ahmeti. Zajedno sa kolegama, saobraćajnim inženjerima, nekoliko puta je podizao dron tokom špice u Prištini — od 16:00 do 18:00 — da dobije pregled kolona i prouči ih, pošto je primetio da više nema ulica koje se ističu slabim intenzitetom saobraćaja.

“Ako je nekada bilo samo nekoliko ulica koje su bile opterećene vozilima, danas je situacija drugačija. Kolona danas ima svuda. Čak su i najmanje uličice po naseljima pune automobila pokušavajući da na svoje odredište stignu prečicom”, kaže on.

Kompanija Mott McDonald sa sedištem u Ujedinjenom Kraljevstvu, koja pruža konsultacije za razvoj, upravljanje i inženjering, bila je zadužena za sprovođenje Plana mobilnosti za Prištinu. Plan, koji je objavljen 2019. godine, pokazao je da mnoge raskrsnice širom grada imaju problem sa zastojima i bezbednošću.

Prema tvrdnjama kompanije, dva segmenta centra grada trpe najveće opterećenje u periodu od 12 sati. Po ovom planu, najgušći saobraćaj u oba smera odvija se na putevima “Bil Klinton”, sa 48.000 automobila tokom 12 sati (od Menze do izlaza za Kosovo Polje) i “Fehmi Lladrovci”, sa 33.000 vozila tokom 12 sati (od studentskog doma do kružnog toka sa zastavom).

Na prvim stranicama dokumenta, ovaj plan je predvideo potpuno drugačiju Prištinu: “Priština će biti čist, zelen i dinamičan grad sa održivom mobilnošću, koji će biti pristupačan i pogodan za život za sve njegove stanovnike i posetioce. Želimo da stvorimo grad čiji će sistem olakšati svakodnevni život naselja i čuvati njihovu intimu, te promovisati sport, rekreaciju i aktivan stil života. Priština će biti mesto kulture, istorije i inovacija.”

Nešto slično je obećao i aktuelni gradonačelnik Prištine, međunarodno poznati arhitekta Përparim Rama, definišući svoj plan za Prištinu motom “Priština doživljaja”. Ubrzo je nastavio i sa realizacijom plana mobilnosti, koji mu je ostavio njegov prethodnik Ahmeti.

Tokom tri godine ovog mandata, urađeno je nekoliko testova kako bi se pronašla formula za smanjenje saobraćaja u gradu, koje je opština ocenila neophodnim za njihovu analizu. Jedan od njih je bio da se vozila kreću unutrašnjim prstenom u jednom smeru. Ali, osim buke automobilskih sirena, ovaj test je prouzrokovao i duge redove, što je još više iznerviralo građane. Iako iritirani neredom koji su ovakvi testovi stvorili, građani su iščekivali da vide šta će na kraju od toga biti.

Ramin moto “Priština doživljaja” građani su počeli sve češće da koriste u objavama po društvenim mrežama uz fotografije gužvi u saobraćaju.

U međuvremenu, nakon testiranja u decembru 2023. godine, Opština Priština je odlučila da zatvori ulicu “Džordž Buš”, koja se nalazi blizu katedrale. On je to učinio oslanjajući se na Plan mobilnosti i potrebu koju Priština ima za prostorom za pešake, a ne za vozila, baš kao što je govorio tokom kampanje: “Pešaci imaju prioritet”. Zatvaranje ulice je izvršio prekrivši je prazničnim ukrasima.

Proces zatvaranja je išao korak po korak. Prvo se zatvorila za automobile, ali je ostala otvorena za autobuse i taksije. Potom je u njoj obustavljen čitav saobraćaj da bi se pred Novu godinu postavio vašar sa kuvanim vinom i toplom čokoladom.

Predlog za zatvaranje ulice “Džordž Buš” se nalazi u planu mobilnosti, ali kao radnja koja bi trebala otpočeti tek 2026. godine. Tome bi trebalo da prethodi uređenje spoljnog i unutrašnjeg prstena grada, čime bi se rasteretio saobraćaj.

“Od početka sam bio protiv toga da se sada zatvori. Grad nije spreman za takvo zatvaranje. Postojala je radna grupa stručnjaka i ja sam, kao deo nje, bio protiv toga. Danas se vide rezultati toga”, kaže Bekim Ahmeti, koji je zatim dao ostavku na mesto u radnoj grupi koju je formirala Opština Priština.

Plan je predvideo i podzemni parking koji je izgrađen 2022. godine javno-privatnim partnerstvom u kampusu Univerziteta u Prištini, ali je blokiranjem puta blokiran i jedan ulaz, odnosno izlaz parkinga. Nekoliko meseci kasnije, marta 2024, opština je otvorila jedan deo blokiranog puta kako bi omogućila pristup parkingu.

Dosadašnje blokiranje tog ulaza je značilo da su se svi ulazi i izlazi odvijali na ulici “Eqrem Çabej”, što je izazivalo uzastopne gužve u saobraćaju.

U međuvremenu, kada su novogodišnje tezge uklonjene, blokade su ostale. Ni autobusi ni taksiji ne mogu tuda saobraćati. Sada je ulica većinu vremena prazna. Kao rezultat toga, preopterećene su ulice “Luan Haradinaj”, “Kosta Novaković”, “Robert Doll” pa i “Agim Ramadani”. Negodovanje građana povodom ovog zatvaranja preraslo je u proteste da se ulica otvori za vozila, s obzirom da je i dalje ostala kao saobraćajna ulica i da se od nje nije napravilo šetalište.

No, kako je ovoj lokalnoj vlasti ostalo još godinu dana do novih izbora, planovi koje je Rama izneo o rasterećenju saobraćaja i novim povezivanjima ulica i naselja — čine se neizvodljivima.

Gent Sejdiu, ekonomista po struci, angažovan je u okviru Opštine Priština isključivo na implementaciji Plana mobilnosti i reformi u gradskom saobraćaju. Svaki dan, kada Sejdiu izađe iz svoje kancelarije na četvrtom spratu stare zgrade opštine, nailazi na saobraćajni nered.

“Više puta smo radili testove za [dvosmerne] ulice koje bi se pretvorile u jednosmerne i bez tih testova je problem planirati”, kaže Sejdiu, čije osoblje je sačinjeno od još troje zaposlenih. Međutim, ni on ni njegov tim nemaju podatke o uticaju blokiranja ulice “Džordž Buš”.

“Nemamo podataka o tome. To zbog toga što nismo sklopili ugovor ni sa jednom kompanijom koja bi to mogla da odradi”, kaže on.

Kao rezultat toga, nema jasne analize o tome kakav uticaj je odluka o zatvaranju ulice “Džordž Buš” imala na gradski promet u Prištini. Ono što građani vide, vide i lokalni zvaničnici. Čini se da je Sejdiu uložio svoje napore u reformu javnog gradskog prevoza kao rešenje za problem, ali ona takođe proizlazi iz plana mobilnosti. Reforma takođe predviđa veći broj autobusa, vraćanje u funkciju voza kao deo gradskog saobraćaja od Kosova Polja do Prištine, potencijalno i od Podujeva, i neometan autobuski saobraćaj.

Kao i automobili, i gradski autobusi nailaze na zastoje u saobraćaju. Često kasne sa raznih polazišta zbog čega posledično i građani kasne na svoju destinaciju. Iz tog razloga se građani sve manje opredeljuju za taj način putovanja.

“Mali broj autobusa i nedefinisanost sporazuma sa privrednim subjektima doveli su do ovakve situacije. Verujem da ćemo početkom 2025. imati veoma dobar i funkcionalan javni prevoz”, izjavio je Sejdiu, koji je sredinom marta dao instrukcije da se uklone stajališta za autobuse sa puta ispred stanica gde skuplja i ostavlja putnike te da se autobusi zaustavljaju u samoj saobraćajnoj traci.

“Ko se nalazi u tom trenutku iza autobusa, neka sačeka i neka mu bude jasno da u saobraćaju autobus ima prednost”, kaže on ubeđujući građane da koriste gradski saobraćaj. “Ako ti je dugo da čekaš autobus ili da stojiš u koloni u autu, onda bolje idi peške, zašto da ne?”

Prištinska naselja se šire, a povećava se i broj automobila, u nedostatku jedne efikasne alternative za gradski saobraćaj. Sejdiu je uveren da će reforma olakšati gradski saobraćaj u glavnom gradu, jer će linije saobraćati redovno i uz manje ometanja, te da njihov saobraćaj neće više zavisiti od automobila. To će možda navesti građane da češće koriste gradski saobraćaj, a manje automobile.

“Autobusi centralnog prstena će saobraćati bez stvaranja gužve u užem krugu grada. Autobusi prigradskih naselja pokupiće građane i ostaviti ih na stanicama u centru, a zatim se vratiti u predgrađa, ne opterećujući centar. Cena karte će ostati ista”, kaže on, koji je u svoj plan uključio i neke stvari iz Sarajeva, budući da je reljef bosanske prestonice sličan prištinskom, sa brdima i strminama na koje se nije lako popeti ni peške ni biciklom.

Isto tako, zamišljeno je da građani koji dolaze iz Veternika ostave svoje automobile u blizini Srednje medicinske škole i da sa računom za parkiranje koriste gradski prevoz. Na taj način, javni službenici koji dolaze iz drugih gradova ne bi trebalo da svojim vozilom uopšte ulaze u centar. Istom logikom je, prema programu lokalne samouprave, predviđeno da se uradi na svim ulazima u Prištinu, ali te ideje, koju su nazvali “Park and Ride” (Parkiraj i vozi se), nema na vidiku.

Nesreće koje mogu biti smrtonosne

Čekajući na semaforu kod Ministarstva obrazovanja, pešak Shkumbin Hebibaj (28) izgubio je život u martu kada je jedno vozilo izgubilo kontrolu i udarilo u semafor koji je žrtvi pao na glavu.

Istog meseca je i jedna žena prelazila ulicu na pešačkom prelazu kada ju je automobil koji je preticao kolonu umalo udario kod lokacije koja je poznata kao “Slovenija sport”. Slike nesreće su se pojavile na mnogim medijima i društvenim mrežama.

Tako je nastradao i arhitekta Ferhat Bejtullahu, koji je kao pešak poginuo 3. decembra 2023. nakon što ga je udario automobil koji se kretao velikom brzinom.

Preterana brzina i nepoštivanje saobraćajnih pravila glavni su razlozi saobraćajnih nesreća, smatra Ahmeti. On kaže da danas nije lako voziti ulicama Prištine. Osim dovođenja u pitanje osposobljenost vozača za vožnju, nije mu jasno ni kako to da još uvek nema statičnih radara, poznatih kao “blic radari”, te bezbednosnih kamera koje bi usnimile prekršioce u saobraćaju.

“Ovde su to pokušali da reše “ležećim policajcima”. Međutim, mali je broj ulica koje nemaju “ležeće policajce” i pokazalo se da to ne daje odgovarajuće rezultate. Radari su najbolje rešenje i ne znam zašto još čekaju s njihovim postavljanjem. Do sada je već sve pokušano i zaista verujem da su radari jedino rešenje”, kaže on.

Ali, prema rečima Ahmetija, zbog velikih kolona na ulicama ljudi gube strpljenje.

“Ja bih ti rekao izađi na ulicu kada je velika gužva. Videćeš automobile koji se usred kolone okreću i nastavljaju u suprotnom smeru kako bi pronašli neki drugi put. Ima vozača koji ubrzavaju čim se saobraćaj malo rastereti, prosto su nervozni i više ne obraćaju pažnju na pravila”, kaže Ahmeti.

Dovoljno je da nešto više od 10 minuta posmatraš jednu od prištinskih raskrsnica, koje su regulisane semaforima, i primetićeš koliko vozača u poslednjoj sekundi daje gas na žuto svetlo da bi prošli semafor. Štaviše, primetićeš i one koji na crveno svetlo ubrzavaju.

“Proći na crveno svetlo je krivično delo. Tako dolazi do nesreće”, tvrdi Ahmeti smatrajući da bi po gradu trebalo postaviti i kamere koje bi identifikovale prekršioce saobraćaja.

Ovakvu preventivnu meru Opština Priština planira da sprovede. Iako je ova ideja u javnu diskusiju izneta u januaru 2024. godine zbog uticaja koji bi takva mera mogla imati na privatnost građana, očekuje se da će kamere biti postavljene na putevima još tokom ove godine, navodi direktor za bezbednost i hitne slučajeve Lulzim Fushtica. Planirano je da se prvobitno postave na glavnim trgovima, raskrsnicama, kružnim tokovima i ulazima i izlazima glavnog grada.

Kako navode iz Opštine, kamere će identifikovati prekršioce zakona, koji će zatim automatski biti kažnjeni. Upravo je nesmanjen broj saobraćajnih nesreća nedavno doveo do povećanja kazni novim zakonom o saobraćaju. Novi zakon, koji je stupio na snagu u aprilu, predviđa strože kazne za korišćenje telefona, ali i povećanje novčanih kazni čak i za prekoračenje brzine preko 5 km/h.

“Mi povećavamo kazne, ali ne kažnjavamo dovoljan broj onih koji te prekršaje čine. To je problem. Ove kazne neće smanjiti broj nesreća”, kaže Ahmeti.

Osim objavljivanja statistike, policija nije pokazala da je spremna da poveća kontrolu ili primeni druge oblike koji bi pooštrili patroliranja, što bi smanjilo broj nesreća.

Ukupan broj saobraćajnih nesreća na Kosovu u 2022. i 2023. godini

Izvor: Policija Kosova

I dok se tempo saobraćaja ne menja, a broj automobila se povećava, putevi se ne umnožavaju, već se samo sužavaju. Tako je Priština postala, kako je stanovnici manjih gradova nazivaju kada dođu, “prestonica gužve”.

Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0