Pandemija kovida 19 potresla je svet. Ne samo da utiče na ljudsko zdravlje, već ruši i državne ekonomije na brojnim kontinentima. Mnoge države su primorane da preduzmu radikalne mere da bi zaustavile brzo širenje virusa, od radikalnog prekida javnog života na proleće, do opuštenijih mera — od kojih su mnoge još na snazi. Ipak, restrikcije su uvođene na štetu biznisa, radnika i čitavih ekonomija.

I kosovska vlada je morala da preduzme mere da zaustavi širenje virusa, koji preti da zbog državne bolnice zatrpa pacijentima. Nakon dvomesečnog strogih restriktivnih mera između marta i maja 2020, kada su samo biznisi “od suštinskog značaja” mogli većim delom da rade, kućni budžeti mnogih građana sasvim su uzdrmani.

Čak i kada su mere letos opuštene i kada su došli članovi dijaspore — koji uvek kod domaćih biznisa zapale iskru nade — građani i dalje muče muku sa ekonomskim posledicama strogih mera.

Ovo je snimak razgovora K2.0 sa Lenom M. Ljatifi (Latifi), poslovnom ženom koja je morala da napusti biznis koji je otvorila samo nekoliko meseci pre početka pandemije. Razgovaramo i sa Armendom Šaljom (Shala) iz Crvenoga krsta Kosova o zabrinjavajućem porastu broja zahteva iz ugroženih porodica koje su im se sada prvi put obratile za pomoć u vidu osnovnih proizvoda. Da bismo bolje shvatili brojke i socijalni uticaj pandemije, razgovaramo sa Agronom Demijem (Agron Demi), istraživačem i političkim analitičarem iz Instituta GAP.K

Realizacija:

Tekst: Kristina Mari (Cristina Marí).
Urednica: Besa Luci.
Dizajn i animacija: Dina Hajrulahu (Hajrullahu).
Montaža zvuka: Studio 11.
Montaža: Matje Žofri (Matthieu Jouffre).

Ovaj video-snimak je nastao u okviru projekta “Inovacija za otporne medije i angažman građana”, uz finansijsku podršku Kancelarije Evropske unije na Kosovu. Projekat sprovodi Kosovo 2.0, u partnerstvu sa Institutom GAP. Njegov sadržaj predstavlja isključivu odgovornost Kosova 2.0 i Instituta GAP, te ne odražava nužno stavove Evropske unije.