Usred nezvanične predizborne kampanje, uhvatio sam sebe kako čitam autobiografiju izraelskog državnika Šimona Peresa (Shimon Peres).

Peres se priseća prvih godina mlade države Izrael. U roku od sedam godina od proglašenja nezavisnosti, Izrael je od proizvodnje bicikala počeo da izvozi avione. Za samo 50 godina, Izrael je postao najmlađa i najmanja država koja je lansirala satelit u svemir. Kada je reč o privredi, Izrael je zemlja sa najvišim brojem startapova po glavi stanovnika.

Peresova generacija bila je svedok rađanja nove države, baš kao što smo mi svedoci i doprinosioci izgradnji kosovske države. Međutim, tu prestaju sve sličnosti između njih i nas.

Iako je, nakon sedam godina od proglašenja nezavisnosti, Izrael počeo da izvozi avione, najveći izvoz Kosova se odnosi na metalne otpatke, a koji potiču od demontiranih fabrika. Kosovski trgovinski deficit blizu je iznosu od tri milijarde evra, dok izvoz pokriva samo 11 odsto uvoza.

Rečeno monetarnim jezikom, Kosovo poklanja 3,3 milijarde evra godišnje kroz uvoz, dok izvoz privređuje samo u iznosu od 367 miliona evra. Štaviše, sirovine i bazni metali čine većinu izvoza. 

Dvadeset godina nakon oslobođenja i 11 godina od proglašenja nezavisnosti, Kosovo uvozi čačkalice iz Kine i više od 80.000 kilograma luka godišnje iz država poput Kine, Egipta i Grčke.

Političari na kritike o teškoj ekonomskoj situaciji i visokom stepenu nezaposlenosti odgovaraju pravdajući se da smo i dalje mlada zemlja. Međutim, tokom predizborne kampanje obećavaju nam raj.

Tokom poslednje predizborne kampanje 2017. godine, koalicija sastavljena od Demokratske partije Kosova (PDK), Alijanse za budućnost Kosova (AAK) i Inicijative za Kosovo (NISMA) — poznata kao koalicija PAN — nadmetala se sa programom pod nazivom “99 konkretnih obećanja”. Od ovih 99 konkretnih obećanja, 54 su se odnosila na privredni razvoj, fiskalnu reformu, socijalnu zaštitu i politike u oblasti poljoprivrede, rudarstva, energetike i infrastrukture.

Prema informacijama platforme Demokratije plus, koja prati ispunjenje predizbornih obećanja, samo je sedam od 54 obećanja iz oblasti ekonomije i socijalne zaštite sasvim ispunjeno. Obećanja o tome da će se sprovesti konkretne mere pretvorena su u konkretnu propast.

Najambicioznija obećanja ostala su neispunjena. Trendovi u ekonomiji i zapošljavanju gori su nego što su bili na početku mandata. Podaci Kosovske agencije za statistiku (KAS) pokazuju da je u prvom kvartalu 2019. bilo manje zaposlenih na Kosovu nego 2017, kada je koalicija PAN dobila mandat.

Fokus mnogih predizbornih kampanja usmeren je ka stvaranju pogodnih uslova za strane direktne investicije. Kako bi se postigao taj cilj, kosovski zakonodavci su u poslednjem mandatu odobrili Zakon o strateškim ulaganjima kojim se smanjuje obim administrativnih procedura za investicije, a funkcionalizovali su Ministarstvo za dijasporu i strateške investicije.

Međutim, podaci koje je ustupila Centralna banka Kosova (CBK) pokazuju pad strateških investicija u 2018. godini u poređenju sa dvema prethodnim godinama. Podaci CBK u pogledu stranih direktnih investicija u prvih pet meseci 2019. ulivaju nam malo nade da će ova godina biti bolja u odnosu na prošle.

Krajem jula 2019, zaposleni u privatnom sektoru imali su manju kupovnu moć nego što je to bio slučaj pre sedam godina. U međuvremenu, neto prosečna zarada je povećana za samo 9,3 odsto od 2012. do 2018. godine, dok je, u istom periodu, akumulirana inflacija dostigla 10,1 odsto. Drugim rečima, prosečna zarada od 333 evra više je vredela 2012. nego prosečna zarada od 364 evra u 2019. godini.

U poljoprivrednom sektoru, koalicija PAN je obećala da će udvostručiti budžet za poljoprivredu i petostruko povećati izvoz poljoprivrednih dobara. Međutim, budžet Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i ruralnog razvoja 2019. bio je za milion evra manji u odnosu na 2017. S druge strane, podaci KAS-a govore da je krajem 2018. izvoz poljoprivrednih proizvoda povećan za samo 1,8 odsto, dok je trgovinski deficit takođe porastao, i to u visini od 2,8 odsto.

Nazadovanje ekonomskog razvoja i socijalne zaštite koje se desilo u mandatu koalicije PAN takođe je primetno usled neostvarenog cilja Ministarstva za rad i socijalnu zaštitu, koji je sadržan u vladinom programu za 2017-2021, a koji se odnosi na broj porodica koje dobijaju socijalna davanja. Ne samo da nisu uspeli da to sprovedu u delo, već je još 295 novih porodica dodato na program za socijalnu pomoć.

Vlada PAN, predvođena premijerom Ramušom (Ramush) Haradinajem, bila je najkraća vlada na vlasti još od proglašenja deklaracije o nezavisnosti. Međutim, tokom 678 dana na vlasti, vlada PAN bila je predmet brojnih skandala.

Kada su dostigli 400. dan mandata, uspeo sam da izbrojim 100 skandala, od kojih je većina direktno povezana sa odlukama premijera Haradinaja. Dakle, na svaka četiri dana imali smo po jedan skandal. Mnogi od njih sadrže snažnu osnovu za krivično gonjenje.

U poslednjih nekoliko sedmica mandata, Haradinaj je počeo da se zalaže za izgradnju auto-puta Dukađini (Dukagjini), koji je procenjen na oko milijardu evra.

Dosad je više od dve milijarde evra potrošeno na izgradnju auto-puteva koji povezuju Kosovo sa Albanijom i Makedonijom, i tri auto-puta koji nisu dovršeni usled manjka budžetskih sredstava; to su auto-putevi do Mitrovice, Peći i Gnjilana. Uprkos tome, naši političari smatraju ispravnom izgradnju dodatnog 91 kilometra auto-puta, od kog će 40 odsto proći kroz privatne posede.

U politici ne važi izreka “budala baci kamen, 100 mudrih ne mogu da ga nađu”. U politici budala baci ideju i 100 drugih ne mogu da ga isprave. U stvari, oni prihvate tu ideju.

Takav je slučaj sa auto-putem Dukađini. Bojeći se da će izgubiti glasove, nijedna politička stranka se nije izjasnila protiv izgradnje novog auto-puta. Jasno je da nijedna koaliciona vlada koja planira da opredeli milijardu evra za izgradnju novog auto-puta neće imati sredstva da reši probleme u prosveti, zdravstvu, socijalnoj zaštiti i zapošljavanju.

Kako se izborni dan (6. oktobar) približava, jasno je da ogroman procenat populacije glasa svaki dan — tako što zrače defetizmom. Defetističko glasanje podrazumeva odlazak iz zemlje u potrazi za boljim ekonomskim sistemom, onim koga nema u vašoj državi porekla.

Na osnovu studije Instituta GAP, od 2009. do 2017. godine 11 odsto stanovništva zatražilo je azil u makar jednoj od država Evropske unije. Britanski dnevni list Gardijan (The Guardian) piše o podacima koji još više zabrinjavaju, navodeći da je od 2007. do 2018. Kosovo izgubilo 15 odsto svog stanovništva usled migracija.

Visok stepen imigracije uticao je na obrazovni sektor, gde broj učenika u svim školama i opštinama stalno opada. Milioni evra uloženi u školske objekte tokom poslednjih nekoliko godina nemaju nikakvog smisla, jer su mnoge od tih škola morale da se zatvore.

Kako bi se zaustavilo “defetističko glasanje”, građani moraju početi “glasati glavom”. Imajući u vidu da predizborna obećanja svih političkih partija zvuče isto; glas koji bacite u glasačku kutiju 6. oktobra trebalo bi da bude kazneni glas, kazna za sve stranke i političare koje treba okriviti za sveukupno propadanje društva.

Naslovna fotografija: Majljinda Hodža (Majlinda Hoxha) i Arita (Arrita) Katona / K2.0.