Tako je zvučala molba Fadilja Vokrija na 40. Kongresu Uefe održanom u utorak (3. maja) u Budimpešti. Šef Federata e Futbollit e Kosovës (Fudbalskog saveza Kosova, FFK) govorio je o zahtevu Kosova da postane član Uefe, dok je njegov glavni argument za to izolacija u sportu s kojom se suočavaju građani Kosova. Sve je delovalo kao očajna potraga čoveka koji je već osam godina glavni za fudbal na Kosovu.

Bivši napadač KF Priština i jedini građanin Kosova koji je igrao u jugoslovenskoj reprezentaciji, Fadilj Vokri, zasigurno jeste neko ko bije teške bitke. U prvoj polovini osamdesetih uspeo je svojoj ekipi da obezbedi poznatu pobedu nad Crvenom Zvezdom Beograd na Marakani. Stajući na čelo FFK 2008. godine, vodio je jaku kampanju za primanje Kosova u članstvo Fife i Uefe, radio je na okončanju sportske izolacije svoje zemlje. Godine 2014. je uspeo da dobije dozvolu Fife da kosovski klubovi i reprezentacije igraju međunarodne prijateljske utakmice protiv članova Fife; reč je o kompromisnom rešenju koje nije dozvoljavalo Kosovu da prikazuje nacionalne simbole, niti da se svira himna Kosova. Prva utakmica u takvim uslovima je bila nerešena utakmica bez golova, a koja se igrala sa Haitijem u Mitrovici, 5. marta 2014.

Vokri je došao na binu nakon što je Kongres Uefe odbio amandman na Statute Uefe, pritom potvrđujući priznanje UN kao kriterijum za primanje u članstvo ove organizacije. To su bile loše vesti za Kosovo koje je trenutno priznato od 108 država-članica UN od ukupno 193 članice, dok je Rusija stavila veto na članstvo Kosova. Glasanje za prijem Kosova u Uefu ipak je nastavljeno, dok je odluka o tajnom glasanju odobrena većinom u sledećoj razmeri: 45-4. Aplikacija Kosova je tada prihvaćena od strane 28 od 54 delegata koji su glasali „za“, 24 protiv i dva delegata su bila uzdržana. Reč je o odluci koja Vokriju omogućava da sledeće nedelje traži prijem Kosova u upravljačko telo svetskog fudbala – na Kongresu Fife u Meksiko Sitiju (koji će biti održan 13. maja) od koga će biti traženo da glasa na ovu temu.

Ipak, ključni problemi treba tek da se reše, a sam ishod je nesiguran, jer je prijem Kosova u Uefu po mnogo čemu bez presedana u istoriji fudbala.

Ko će igrati za reprezentaciju Kosova?

Mnogi su u prethodnim godinama sanjali o kosovskom timu iz snova, jer se pokazalo da dijaspora sadrži mnoge talente za nekoliko reprezentacija (a ne samo jednu, prim. prev.). Belgija je 2014. obezbedila usluge čuda od momka iz Mančester Junajteda – Adnana Januzaja. Njegov odabir reprezentacije je postao prava afera u predveče početka Svetskog kupa 2014: njegovo nasleđe je značilo da može da igra za Tursku, Albaniju, Srbiju i možda druge jugoslovenske republike (Hrvatska je takođe pokušala da privuče ovog igrača), njegovo mesto rođenja mu je omogućilo da igra za Belgiju, a njegovo mesto boravka ga je učinilo zanimljivim za Englesku. Čak je i Vokri pokušao da ovog krilnog igrača dovede u reprezentaciju Kosova.

Januzaj nije poseban slučaj, kao što to nije ni građanin Finske Perparim Hetemaj koji je rođen u Srbici, a preselio se u Finsku kada je imao šest godina. Juna 11. 2016, kako su Albanija i Švajcarska izvučene da igraju jedna protiv druge u Grupi A na Evropskom prvenstvu 2016. u Francuskoj, dvojica braće sa Kosova bi mogli da se nađu u igri jedan protiv drugog. Granit i Taulant Džaka su svoj talenat zajedno negovali u Bazelu, gde su oboje rođeni i oboje su igrali za Švajcarsku kao omladinci pre nego što su krenuli drugačijim putevima. Granit je debitovao za La Nati, švajcarsku seniorsku reprezentaciju na Vembliju i igrao je na 40 utakmica, postigavši jedan pogodak na Svetskom kupu 2014. Taulant je ipak izabrao albansko državljanstvo i odgovorio je na poziv ekipe Đianija De Biazija. Debitovao je u septembru 2014. u istorijski važnoj utakmici sa Portugalijom, postavši tako redovni igrač ovog tima koji se kvalifikovao na Evropsko prvenstvo prvi put u istoriji Albanije.

Taulant i Granit Džaka predstavljaju dva glavna pravca kojim se fudbaleri iz kosovske dijaspore kreću. Pored Taulanta Džake, albanska reprezentacija sadrži mnogo igrača sa Kosova: od golmana Etrita Beriše do kapitena po imenu Lorik Cana (obojica su rođeni u Prištini), do Miđena Baše i Škeljzena Gašija koji su rođeni u Švajcarskoj od roditelja kosovskih Albanaca, a koji su odlučili da predstavljaju mesto odakle potiču a ne mesto u kom su rođeni.

Švajcarska je najveće stecište dijaspore kosovskih Albanaca. Ova konfederacija je dom za 300-400 hiljada Albanaca sa Kosova i iz Makedonije: Albanci predstavljaju 5 odsto stanovništva Švajcarske, dok svaki četvrti građanin Švajcarske svoje korene vuče sa Kosova. To je La Nati dobro prepoznala, jer u tom timu igraju tri talenta koji su Makedonci (Bljerim Džemaili, Pajtim Kasami i Admir Mehmedi) i barem četvoro onih koji su sa Kosova: prethodno pomenuti Granit Džaka, plus Šani Tarašaj, Valjon Behrami i Džerdan Šaćiri.

Upravo se zato neki nadaju da bi prijem Kosova mogao da omogući ekipi da ujedini raštrkane talente pod jednom zastavom. Ova misao je bila dovoljna da uplaši švajcarskog delegata u Kongresu Uefe koji je pozvao na oprez u bavljenju ovim pitanjem (dok je albanska delegacija priznala da postoji rizik od odlivanja talenata, ali je ipak dala zeleno svetlo za Kosovo).

Ipak, kosovski tim čuda je verovatno nešto o čemu se može samo maštati, jer propisi Fife ne dozvoljavaju da se promeni tim ako je igrač barem jednom igrao za reprezentaciju „A“. Statuti Fife (član 5, stav 2, sekcija III: Pravo na igranje za reprezentacije) jasno određuju da „svaki igrač koji je već učestvovao u utakmici (bilo celoj ili delu utakmice) na zvaničnom takmičenju bilo koje kategorije ili bilo koje vrste fudbala za neki savez ne može da igra međunarodnu utakmicu za reprezentaciju drugog saveza“.

Član 8, stav 1 dozvoljava igračima da samo jednom menjaju svoje državljanstvo – pod uslovom da nisu igrali na međunarodnom nivou „A“ za svoj savez. Ovo pravilo dopušta Taulantu Džaki da igra za Albaniju nakon što je igrao za Švajcarsku na omladinskom nivou, ali se time isključuju sve šanse da bi Šaćiri, Januzaj i drugi igrači mogli da predstavljaju Kosovo. Jedino što omogućava igraču da igra za još jedan fudbalski savez (FS) bio bi slučaj ukoliko bi igrač „trajno ostao bez državljanstva“ države koju je predstavljao „bez njegove saglasnosti ili protivno njegovoj volji zbog odluke vladinog organa“ (član 8, stav 2).

Pored ovih neuobičajenih uslova, malo je verovatno da bi mnogi dobri igrači zaista bili voljni da zamene svoje dresove novorođene reprezentacije; bilo je nekih koji su bili jasni kada su rekli da neće menjati stranu, uprkos tome što su poželeli dobrodošlicu Kosovu u svet fudbala.

Ne samo da je san o kosovskom timu čuda na dalekom štapu, već je moguće i da će prava reprezentacija Kosova ostati bez svog kapitena, golmana kluba Latina, Samira Ujkanija: ovaj igrač, koji u stvari ima državljanstvo Belgije, već je predstavljao Albaniju na seniorskom nivou, kada je debitovao protiv Italije 2008. nakon što je dobio albanski pasoš. Iako je mogao da igra za reprezentaciju Kosova na prijateljskom terenu, neće biti u mogućnosti da igra za reprezentaciju.

Hoće li Kosovo moći da igra na kvalifikacijama za Svetski kup 2018?

Fifin Kongres će sledeće nedelje u Meksiko Sitiju glasati o prijemu Kosova i Gibraltara: ove dve teritorije bi mogle postati članice Fife pod rednim brojevima 210 i 211. Iako je Gibraltar morao da se žali Sudu za sportsku arbitražu (SSA) kako bi primorao Fifu da razmotri njegovu aplikaciju, put Kosova je izgleda već popločan u tom pogledu. Iz tog razloga, s obzirom na to da će kvalifikacije Uefe za Svetski kup 2018. već početi u septembru, neki su spekulisali da bi Kosovo moglo ubrzanim procesom da bude ubačeno na preliminarni Svetski kup.

Kosovo i Gibraltar bi, u tom slučaju, mogli da budu dodati u grupe H i I koje imaju samo pet timova, jedan tim manje od svih drugih grupa. Tako bi Kosovo imalo podsticaj na svom putu ka finalu: država-domaćin je član Saveta bezbednosti UN koji se aktivno protivi priznanju Kosova do te mere da stavlja veto – reč je o Rusiji.

Međutim, nije sigurno kada bi to moglo da se desi. Ne samo da je jedna od dve grupe u partnerstvu sa Rusijom (tako omogućivši državi-domaćinu – koja ne učestvuje u kvalifikacijama – da igra prijateljske mečeve protiv tima koji ima „rezervni“ datum), premda je izvlačenje za kvalifikacije Uefa već urađeno. Štaviše, evropske kvalifikacije samo predstavljaju deo preliminarnog takmičenja Svetskoga kupa koji je počeo 12. marta 2015. Fifa je istakla činjenicu da je, prvi put, svih 209 članica Fife potvrdilo svoje učešće (iako su tri – Indonezija, Zimbabve i Kuvajt – isključeni iz takmičenja) a propisi takmičenja govore o tome da će „savezi da popune i pošalju zvanični formular Fifinom generalnom sekretarijatu u skladu sa rokom koji je prikazan u relevantnim Fifinim cirkularima“ (član 19).

Iako nije moguće taj cirkular pronaći na zvaničnom veb-sajtu Fife, pod velikim je znakom pitanja da li bi Fifa ubrzala proces pristupanja jednog saveza takmičenju koje je već počelo. Gibraltar bi mogao da ima bolje šanse za to, jer bi mogli da tvrde da su sprečeni da podnesu svoj formular zato što je – prema presudi SSA – Fifa nezakonito odbila aplikaciju za članstvo u Fifi godine 2014.

A šta je sa Statutima Fife?

Jedan dvosmisleni aspekat prijema Kosova u Uefu je bilo glasanje predloženih promena Statuta Uefe. Statuti trenutno propisuju da je „Članstvo u Uefi otvoreno za nacionalne fudbalske saveze koji se nalaze na evropskom kontinentu, u zemlji koju Ujedinjene nacije priznaju kao nezavisnu državu, a koji su zaduženi za organizovanje i sprovođenje fudbalskih mečeva na teritoriji svoje zemlje“ (član 5 „Članstvo“, stav 1, sekcija III, Članstvo). Predloženom amandmanu statuta su trebale dve trećine da prođe, što je cilj koji nije dostignut za samo dva glasa; 34 delegata je glasalo za ovu promenu od ukupno 54 delegata.

Srpski i crnogorski delegati, Tomislav Karadžić i bivša fudbalska legenda Dejan Savićević, dok su debatovali o zahtevu za članstvo Kosova, često su isticali da prijem ne bi imao pravnu i sudsku osnovu. Bivša zvezda Crvene Zvezde Beograd i AC Milana je rekao: „Ako Kosovo primimo u Uefu, da li to znači da je Kongres iznad Statuta?“ Ovim pitanjem se bavio i Alasder Bel, direktor Uefe za pravne poslove, otvorivši debatu na temu definicije državnosti. Bel je izjavio sledeće: „UN ne priznaju države, države priznaju države“, što je ovo pitanje pretvorilo u stvar tumačenja.

Sve se vrti oko dvosmislenosti reči: „priznato od strane Ujedinjenih nacija kao nezavisna država“ u članu 5. Iako Srbija i Crna Gora smatraju da je članstvo u UN preduslov, šef pravnog tima Uefe je zagovarao tezu da je ova formulacija podložna interpretaciji i da, s obzirom na to da je Kosovo priznato od više od polovine članica UN, onda se može smatrati priznatim od UN. Srpski ministar sporta, Vanja Udovičić (bivši kapiten vaterpolista reprezentacije), i šef srpske kancelarije za Kosovo, Marko Đurić, najavili su da će se Fudbalski savez Srbije žaliti Sudu za sportsku arbitražu zbog prijema Kosova.

Vrlo je teško predvideti ishod takve žalbe, jer ne postoje pravni presedani u tom smislu. Jedina druga članica koja nije članica UN a koja je primljena u Uefu otkako je ovaj zakonski uslov na snazi jeste Gibraltar, ali je ovaj slučaj mnogo drugačiji. Britanske „Prekomorske teritorije“ su u stvari podnele svoju aplikaciju pre nego što je preduslov UN-a unet u Statute, što je činjenica koja im je omogućila da ponište odbacivanje na Sudu za sportsku arbitražu (SSA). SSA je u utorak primio drugu žalbu od Fudbalskog saveza Gibraltara protiv odluke Fife da se Kongresu ne podnese njihova aplikacija za članstvo, jer bi time dobili pravo da glasaju sledeće nedelje u Meksiko Sitiju.

Nije jasno kakva će biti odluka SSA. Kako će suditi o dvosmislenosti Statuta? Da li će tražiti od Uefe da izmeni svoje Statute? Hoće li odbaciti odluku Kongresa o Kosovu ili je smatrati svršenim činom? Ishod bi mogao imati dalekosežne posledice, jer Uefa i Fifa žele da smanje broj neprijatnih političkih situacija kao one u Severnom Kipru i samoproglašenim republikama u bivšem Sovjetskom Savezu. Ništa nije gotovo dok SSA ne kaže da je gotovo, ali – u nedelji u kojoj je bilo značajnih pomaka u bezviznom režimu putovanja šengenskom zonom za kosovsku državu – Kosovo je vrlo uzbuđeno i biće izuzetno odlučno da se izbori za izlazak na fudbalske terene.K