Navala da se preuzme zasluga za zaustavljanje kontroverznog voza Srbije koji se uputio ka Severnoj Mitrovici u subotu (14. januara) dovela je do rasprave o tome da li je predsednik Hašim Tači prekoračio svoja ovlašćenja i prekršio ustav.
U izjavi za Gazetu ekspres u subotu, Tači je rekao: “Imajući u vidu nemarnost vlasti, danas sam u svoju kancelariju pozvao, poštujući ustavnost i zakone u okviru mojih ovlašćenja da očuvam teritorijalni integritet i suverenitet, ja sam pozvao ministra unutrašnjih poslova i direktora policije. Zatražio sam od njih da, po svaku cenu, spreče voz od ulaska na Kosovo”.
Tvrdnja predsednika je dobila potvrdu u subotu. Ovu tvrdnju je potvrdio čovek koji ga je nasledio kao lidera PDK-a, Kadri Veselji, koji je na svojoj fejsbuk-stranici napisao: “Kosovske institucije, poštujući naređenje predsednika za sprečavanje srpskog voza da uđe na Kosovo, pokazale su odlučnost da zaštite našu državnu suverenost”.
Međutim, prema članu 84 Ustava Kosova, koji određuje ovlašćenja predsednika, predsednik nema izvršna ovlašćenja da naredi akcije bezbednosnih snaga, sem akcija Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS).
Tačijeva tvrdnja, koju je ponovio u jednom tvitu, obznanjena je dan posle sastanka Saveta Republike Kosovo za bezbednost održanog u petak, na kom je, kako vlada tvrdi, doneta odluka da se zaustavi voz. U izjavi na fejsbuk-stranici u subotu uveče, Mustafa je napisao da je savet doneo odluku da “institucije Republike Kosovo, u skladu sa situacijom, moraju da preduzmu sve zakonske i ustavne radnje [da bi sprečile voz da uđe na Kosovo]”.
Ovakav sled događaja je dobio podršku od ministra spoljnih poslova, Skendera Hisenija, na brifingu parlamentarne Komisije o unutrašnjim poslovima, bezbednosti i nadgledanju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) održanom juče. On je dodao da je odluku za slanje Regionalne jedinice Kosovske policije za podršku (ROSU) na granicu kod Jarinja doneo šef policije Špend Madžuni.
Prisutni na sednici Saveta za bezbednost, kojim je predsedavao Mustafa, bili su ministar unutrašnjih poslova, generalni direktor Kosovske policije, direktor Kosovske obaveštajne agencije, ministar za Kosovske bezbednosne snage, komandant KBS-a i predsednikov savetnik za bezbednost. Predsedavajući Skupštini Kosova, Veselji, takođe je pozvan i učestvovao je prvi put otkako je stupio na taj položaj. Tači je u tom trenutku bio u poseti Sjedinjenim Državama i nije prisustvovao.
Kada je reč o ulozi predsednika Tačija u ovoj situaciji, Hiseni je rekao na sednici parlamentarne komisije da je “normalno bio u kontaktu sa institucijama” povodom datih događaja. Međutim, on je dodao da ni on kao predsednik, niti premijer, niti on sam kao ministar unutrašnjih poslova ne mogu da narede Kosovskoj policiji. “Samo direktor policije može sam da preduzme operativne akcije”, rekao je, misleći na ovlašćenja koja su izneta u Zakonu o policiji.
Javnost u mraku
Điljeta Muškoljaj, nekadašnji sudija Ustavnog suda, koja je bila deo komisije koja je napravila nacrt Ustava Kosova, izjavila je za K2.0 da predsednik, zajedno sa premijerom i vladom, ima značajna ovlašćenja kada je reč o bezbednosnim pitanjima.
“Predsednik Republike Kosovo može da sazove sastanke Saveta Republike Kosovo za bezbednost i savet je obavezan da blisko koordiniše svoj rad sa predsednikom”, rekla je ona. “Prema tome, verujem da je predsednik bio ključan u celom procesu, ali nažalost, zbog njegove nadmenosti, javnost nije obaveštena na pravilan način. Ne znamo da li je predsednik izdao bilo kakvo naređenje, ili doneo odluku. Ni Službeni glasnik, ni predsednikova veb-stranica ne sadrže bilo kakvu odluku. Naš ustav zahteva transparentnost i postoje načini na koje se javnost može informisati a da se pritom ne otkrivaju tajna dokumenta. Predsednik nikada ne bi trebalo da javnost drži u mraku.”
Politički analitičar i novinar Haljilj Matoši je bio prvi koji je pokrenuo pitanje potencijalnog kršenja ustava od strane Tačija. Matoši je izjavio za K2.0 da, u skladu sa članom 94 Ustava Kosova, sva naređenja snagama koje sprovode zakone u vreme mira izdaje premijer. “U demokratiji kakva je kosovska, uloga predsednika je određena ustavom, ali kako on nije deo izvršne vlasti, svaka ustavna radnja koju preduzima predsednik mora da se uradi u konsultaciji sa premijerom, a kada je reč o hitnim državnim pitanjima, premijer mora da učini isto [da se konsultuje sa predsednikom]”, rekao je.
Prema pravnom stručnjaku Ehatu Miftaraju iz nevladine organizacije Kosovska institucija za pravdu, koja se bavi istraživanjem pravde i zagovaranjem, institucionalna koordinacija između predsednika i premijera je nužna jer obojica dobijaju iste informacije od Kosovske obaveštajne službe, ali ne bi trebalo da bude potrebe da se predsednik meša u rad nezavisnih institucija.
“U načelu i pod normalnim okolnostima, šefovi [nezavisnih] institucija bi trebalo da grade saradnju i koordinaciju sa predsednikom ili drugim [političkim liderima]”, izjavio je on za K2.0.
Miftaraj kaže da je u prošlosti bilo mnogo slučajeva u kojima je bivša predsednika Atifete Jahjaga pozivala šefa Pravosudnog saveta Kosova, glavnog tužioca i šefa policije na sastanke, da bi se koordinisale aktivnosti između pravosudnih i bezbednosnih institucija u ratu protiv terorizma i verskog ekstremizma. Prema njegovim rečima, ovi sastanci bi mogli da se smatraju lošim presedanom za njene naslednike na poziciji predsednika, kao i za odveć krhku kosovsku demokratiju.
U parlamentarnim krugovima i posebno među opozicionim partijama, diskusije su otpočete na temu toga da li bi Ustavni sud trebalo da se bavi Tačijevom tvrdnjom da je izdao naređenje Kosovskoj policiji. Međutim, u vreme objavljivanja ovog članka, nije doneta konačna odluka po ovom pitanju.K
Prikaz: Majljinda Hodža / K2.0.
