Prvih 18 meseci Ruarija O’Konela kao ambasadora na Kosovu nije bilo baš kao bubregu u loju. Otkako je preuzeo svoj položaj aprila 2015, Kosovo je doživelo najduži politički zastoj u svojoj posleratnoj istoriji koji karakteriše razdorna retorika vlade i opozicije, blokirana skupština i redovna upotreba suzavca na ulicama i u parlamentu.

Postoji intenzivna frustracija zbog međunarodnih sporazuma potpisanih sa susedima Crnom Gorom i Srbijom, kontroverzi zbog formiranja novog specijalnog suda na kom će se suditi za zločine koje su navodno počinili članovi Oslobodilačke vojske Kosova za vreme i nakon rata, zbog procurelih prisluškivanih razgovora u kojima su učestvovali političari PDK — a u kojima je otkrivena zloupotreba javnog položaja i moći.

Ako je neki strani diplomata zaista u položaju da shvati složenost političkog života na Kosovu, O’Konel deluje da ima te sposobnosti. On je završio master studije u oblasti jugoslovenskih nacionalističkih politika na Školi za slovenske i istočnoevropske studije u Londonu (što je sada deo Univerzitetskog koledža u Londonu), piše svoju tezu na temu “Uticaja zapadne diplomatije na elitno donošenje odluka na Balkanu”. Kako je postao član Britanske kancelarije za spoljne poslove i Komonvelt 2001. godine, proveo je određeno vreme kao jugoslovenski referent u Londonu, kao i četiri godine na Kosovu između 2004. i 2008, prvo kao drugi politički sekretar a onda kao zamenik šefa misije Britanske ambasade.

Otkako je prvi put službovao na Kosovu pre gotovo jedne decenije, O’Konel je naučio da tečno govori albanski, prvo preko kursa britanske vlade (za šta kaže da mu je zadavalo glavobolju svaki dan), ali je dosta pomoglo to što je oženjem Albankom (a za šta kaže da mu je pomoglo “pomalo”) — on govori i srpski. Kada ambasador govori jezik zemlje u kojoj službuje, to je “vrlo važna stvar”, kaže on.

Tokom svog relativno kratkog vremena kao ambasadora, O’Konel je postao vrlo vidljiv u javnosti i često je koristio neposrednije obraćanje od svojih međunarodnih kolega kako bi uspeo da prenese poruku koju je namerio; on je govorio dosta protiv korupcije i drugih oblika zloupotrebe javnog položaja.

K2.0 se sastalo sa O’Konelom radi intervjua o krupnim pitanjima s kojima se Kosovo danas suočava. Ambasador kaže da aktuelna afera ‘Pronto’ “mora da bude prekretnica” za Kosovo, ali je sugerisao da ova zemlja ima i šire probleme sa korupcijom koje mora rešiti. On tvrdi da Kosovo ima svu infrastrukturu potrebnu za rešavanje problema korupcije na visokom nivou i organizovanog kriminala, kao i da je sada potrebno da hrabri pojedinci ustanu i urade nešto tim povodom — građani Kosova bi trebalo da prestanu da čekaju na eksterne sile da se pozabave ovim pitanjima, tvrdi on, jer dokazi iz prošlosti sugerišu da takav pristup ne funkcioniše.

U ovom sveobuhvatnom intervjuu, ambasador govori o ulozi svoje zemlje na Kosovu nakon junskog “bregzitskog” referenduma (na kom je UK glasalo da napusti EU), dijaloga između Prištine i Beograda, i uloge vlade i opozicije u oblikovanju kosovske mlade demokratije.

K2.0: Nedavna otkrića iz prisluškivanih razgovora su obelodanila da institucionalna korupcija na visokom nivou prožima srž kosovske politike, za sada sa minimalnim posledicama po one koji su u tu korupciju uključeni. Da li je to znak da Kosovo nije ozbiljno u svojim izjavama da će rešiti problem korupcije, da do dana današnjeg nije preduzelo radnje protiv onih visoko pozicioniranih političara koji su inkriminisani?

Ambasador O’Konel: Ne bih hteo da se pitanje korupcije otkrije samo kroz ove prisluškivane razgovore… Da li su nas oni alarmirali? Ne. Da li to znači da ne postoji korupcija na visokom nivou? Ne, naravno da ne znači.

Znamo da ovde postoje veliki problemi i vi treba samo da pogledate druga iskustva, na primer, stranih investitora kada dolaze na Kosovo i s nama stalno razgovaraju. Znamo za ogromne poteškoće s kojma se mnogi od njih susreću. Dakle, znamo da je institucionalna korupcija značajan problem. Svi to znaju i nisu morali da slušaju prisluškivane razgovore da bi to razumeli.

E sad, moje shvatanje je da, ako postoje političke ličnosti koje su inkriminisane zbog nezakonitih radnji, onda bi kosovske vlasti trebalo da preduzmu nešto protiv tih ljudi. Treba ih dovesti na sud, sud bi trebalo da preduzme nešto; ako se ispostavi da su krivi, onda bi trebalo da izdržavaju kaznu, a ne da im se dozvoli da — kao što smo to videli protekle godine — uđu na prednja vrata zatvora i izađu kroz zadnja vrata da bi otišli u bolnicu. Neverovatno!

Time bi se pokazao određeni nivo ozbiljnosti. Ozbiljnost bi se pokazala kada bi institucije, koje treba da budu nezavisne, tužioci, policija, sudovi, bile u mogućnosti da preduzmu radnje protiv onih koji su inkriminisani u korupciji, da one onda i zaista preduzmu radnje i da ih pravosuđe kazni na odgovarajući način. Time bi se pokazao nivo posvećenosti. E sada, da li to postoji? Ne znam.

Ako bih bio iskren, rekao bih da ne znam da li postoji volja da se to dogodi i mislim da je vreme da kosovske vlasti pokažu svoju ozbiljnost.

Da li smatrate da je ova ozbiljnost pokazana? Prošlo je više od godinu dana i mi nismo videli pravne posledice po one koji su inkriminisani.

Mislim da je teško komentarisati istrage u toku… A ipak, nije stvar samo u ovom slučaju. Postoji niz slučajeva u kojima su političke figure optužene i osuđene zbog korupcijskih radnji, a oni su i dalje na svojim položajima. Smatram neverovatnim da jedan gradonačelnik bude osuđen za ozbiljni zločin i da mu je, nekako, dozvoljeno da i dalje bude gradonačenik dok sedi u zatvoru. Mislim, to je zaista nešto neverovatno.

Gradonačelnik Prizrena je osuđen za korupciju, određeni broj drugih gradonačelnika je optuženo za korupcijske radnje. A tu je i slučaj niza poslanika koji su osuđeni za ratne zločine ili ozbiljne kriminalne radnje koji sede u skupštini. Vidite, to je široko pitanje i svodi se na nešto za šta smatram da postoji usmerena pažnja međunarodne zajednice na Kosovu u proteklih 12 meseci ili više od toga, a to je vladavina prava.

Istovremeno, ovi prisluškivani razgovori potiču iz Euleksove istrage 2011. Zašto mislite da je trebalo da prođe pet godina da bi se ovo objavilo u medijima, dok Euleks, koji je imao nadležnost u oblasti vladavine prava, nije preduzeo nikakve mere?

Euleks je preduzeo mere u brojnim slučajevima i mislim da je nastao jedan čudan mit o tome kako Euleks nije radio ni na jednom jedinom slučaju i da nisu nikoga osudili. To nije tačno. Ne samo da je više od 50 slučajeva procesuirano, već su oni dovedeni do konačne presude.

Ali ovde pričamo o konkretnom slučaju.

Za taj slučaj nisam siguran. Širom Kosova ima dokaza za korupciju. Mislim da je sa ovima to pitanje nepotizma i klijentelizma. I neko za to mora da politički odgovara. Ako je zakon prekršen, i ponavljam, na tužiocima i sudijama je da na tome rade, onda bi oni trebalo da preduzmu radnje.

Ali je ta misao vrlo zanimljiva, da je Euleks odgovoran za vladavinu prava na Kosovu. Ja prosto mislim da to nije istina, iskreno. Euleks je tu da bi pomogao Kosovu da preduzme radnje, posebno kada je reč o ozbiljnijim slučajevima, ali je Kosovo nezavisno i suvereno. Imate pravosudni sistem, imate sudski sistem, imate sopstvene tužioce. Nema razloga zbog kog, u bilo kom slučaju, kosovski tužilac ne bi trebalo da uzme neki slučaj i preduzme mere.

Da li smatrate da je kosovski pravosudni sistem dovoljno nezavisan za to?

Da li smatram? Ne znam, iskreno ne znam. Ali mislim da zakonski i strukturno imaju nezavisnost… Ali vidite da postoji uplitanje u pravosuđe i vidimo slučajeve u kojima su odluke koje donosi Euleks, koje su donete od strane lokalnog pravosuđa, da su kosovski ministri potom kritikovali te odluke i to je neverovatno mešanje u nezavisnost pravosuđa.

Ali, Kosovo ima strukturu; zakonski okvir postoji. Moraće neko, tužilac ili sudija, da istupi i kaže, “ja ću da upotrebim taj zakonski okvir” iako, verovatno, postoji politički pritisak i druge vrste pritiska. Oni imaju priliku da postanu možda i heroji u pravosudnom sistemu zbog toga što bi uradili. Ne pretvaram se da će biti lako to uraditi, jer znam da neće. Ali iskreno, veći deo kosovske istorije nije bio lak za ljude koji su bili na čelu nekih stvari. I zaista smatram da ima dobrih muškaraca i žena u tim sistemima koji će donositi teške odluke i znam da će to biti teško; ali je to neophodno.

Druga poenta je u tome što, stvarno je fascinantno, ta pretpostavka, sada smo… osam i po godina od proglašenja nezavisnosti, ali da ljudi i dalje čekaju da međunarodna zajednica reši problem korupcije na Kosovu. Pa, vi imate vaš pravosudni sistem, imate sudove, ali imate i birače, zar ne? Ako se ljudima ne svidi ono što vide, ima drugih načina da se promene stvari, a ne da se samo čeka da to stranci učine.

Da li mislim da ljudi nezavisno deluju? Pa, koliko još slučajeva korupcije u pravosuđu treba da čovek vidi pa da zaključi da nije tako, pravosuđe ne deluje samostalno i nije delovalo na taj način. Mi smo finansirali određeni broj godina kosovske pravne institucije da rade taj posao monitorisanja pravosuđa, ali i da se ugledaju na Euleks, što je, mislim, pozitivna stvar. Ali se oni bave slučajevima korupcije u pravosuđu. I svake godine imaju izveštaje debele nekoliko centimetara o slučajevima u kojima su ljudi naneli veliku štetu kosovskim interesima i pravosuđu, a da nikakve mere nisu preduzete protiv njih.

Kada imamo tako slab pravosudni sistem, čak i uz podršku međunarodne zajednice, da li je realistično očekivati da sada sami možemo unaprediti vladavinu prava na Kosovu?

Treba volje i hrabrosti i trebaće da neko ko donosi odluke odluči da se Kosovo zaista ozbiljno pozabavi odgovornošću pravosuđa.

Ne mogu da se setim nedavnih primera — mislim da ne mogu nijednog primera da se setim — u kojima su se eksterne sile pozabavile problemom ozbiljnog organizovanog kriminala. Društva su ta koja se bave tim problemom. Mislim da je Litvanija bila zemlja koja je imala značajan problem pre nego što je pristupila EU i rečeno joj je da mora da se bavi tim problemom ili neće biti pozitivno ocenjena. Pa su se oni uzeli ukoštac sa problemom. Bilo je teško, i gadno, ali su uspeli.

Da li mislite da bi afera “Pronto” mogla biti prekretnica za Kosovo?

Trebalo bi da bude prekretnica.

Može se zaključiti na osnovu razgovora s ljudima da im je dosta ovakve vrste ponašanja i da očekuju promene… Iskreno, ne znam šta će se desiti, ali je jasno da, ako Kosovo ozbiljno želi da razvije svoju ekonomiju, da dobija investicije, da iskreno učini da njegovi građani budu puni nade prema budućnosti, onda ova vrsta prakse koju smo viđali — nepotizam, klijentelizam, korupcija — moraju da se zaustave.

Porazgovarajmo o sporazumima koje je Kosovo potpisalo sa Srbijom i Crnom Gorom prošlog avgusta. Da li smatrate da je nastavak dijaloga sa Srbijom, u trenutnom formatu, konstruktivan ako se već postojeći sporazumi ne poštuju od obeju strana?

Prvo, pogledajmo viši nivo. Mi želimo da Kosovo i Srbija imaju normalne odnose. Imamo bilateralne odnose sa obema zemljama. Budućnost svih država na Zapadnom Balkanu je da imaju normalne bilateralne odnose jedni sa drugima… mislim da je dijalog najbolja alatka za to… da Kosovo mora da normalizuje odnose sa Srbijom i da konsoliduje svoju državnost. Mislim da je to velika dobit.

E sada, moje kolege i ja smo dosta razgovarali o sprovođenju sporazuma i, iskreno, ljudi žele da vide da postoji razlog da se nastavi dijalog. Da će se njihovi životi unaprediti. A implementacija je spora. Znate, ima delova koji napreduju… ali je zaista važno da dogovore sprovode i Kosovo i Srbija.

Da li dijalog samo doprinosi dodatnoj marginalizaciji, umesto integraciji, srpske zajednice na Kosovu?

Ljudi žive u selima u kojima žive već generacijama. Mnoga od njih su bila isključivo srpska, neka od njih su bila mešana — bilo je Srba koji žive tamo. Stanovništvo u urbanim sredinama, srpsko stanovništvo u Prištini, Mitrovici — gde je bilo više pomešano — Prizren, smanjila se na, gotovo, nulu. Dosta smo se bavili povratkom i mislim da je Britanska vlada najveći podržavalac procesa povratka.

Nisam saglasan sa tvrdnjom da dijalog nekako razdvaja ljude. Ove zajednice su živele, a i dalje žive, poprilično razdvojene živote. Ja bih to pitanje prevrnuo naglavačke. Mislim da ima dosta toga što ljudi mogu da urade u srpskoj i albanskoj zajednici da bi zbližili te dve zajednice… mislim da će neki delovi dijaloga pomoći… ali mislim da ljudi ne treba da očekuju da će dijalog rešiti sve te odnose između zajednica; za to će trebati rad i veliki deo onoga što radimo se svodi na pružanje podrške tim ljudima koji rade tu vrstu posla.

Zadivljujuće je videti određeni broj — a ovo se nije nikada desilo u prošlosti — određeni broj političkih vođa kosovskih Srba kako uče albanski. Mislim da je to nešto zanimljivo što se dešava ispod površine, što ljudi ne primećuju. To neće preobraziti odnos između zajednica, ali mislim da je takav potez značajan.

Dijalog, međunarodni sporazumi i specijalni sud su kontroverzne teme koje su bile upadljive u poslednjih godinu dana. Kakva god da je korist od sporazuma, da li oni, u stvari, izgrađuju dugoročnije interne frustracije i interne podele građana Kosova koje će imati trajne posledice po mladu demokratiju ove zemlje?

Mislim da ta tačka demokratizacije jeste vrlo važna i složio bih se 100% sa onim što je specijalni predstavnik EU rekao pre nekoliko dana, da je od vitalnog značaja da se otvori prostor za javnu raspravu, da postoji inkluzija… mislim da je tako frazirala, “da se opozicija uključi u donošenje odluka”. A to znači osnaživanje skupštine, to znači da vlada odgovara na zahteve skupštine, da je otvorena za raspravu i demokratsku debatu. Mislim da je to apsolutno važno.

Da li mislite da je kosovska vlada voljna da se upusti u razgovor sa opozicijom? Čini se da postoji nedostatak komunikacije obeju strana duže od godinu dana.

Nije na meni da sudim da li su voljni ili ne. Čini mi se da je to pitanje stoprocentno za birače na Kosovu, bilo da smatraju da se vlada ponaša na demokratski način ili ne. Ali ono što bih rekao je da je kosovska demokratija vrlo mlada, zbog istorije i razvlačenja 2.000 u istoriju. Iskreno, svaki potez koji političke vođe povuku ima disproporcionalno veći efekat na kreiranje nove političke kulture na Kosovu.

Dakle, bilo da vlada odbija da pošalje informacije u skupštinu, ili je otvorena za debatu, stvar je u tome da li će opozicija, kao što se nadam da hoće, ostati u okvirima demokratske rasprave: opozicija, protest, možda vrlo teške kritike — sve je to u redu. Korišćenje nasilja — nije u redu.

Bila je ovo naporna godina za demokratiju na Kosovu i ponavljam da mislim da je prošao trenutak kada je međunarodna zajednica kazala, “vidite, mi smo vas priznali uglavnom jer smo mislili da će Kosovo hteti i moći, i da bi trebalo, da upravlja svojim poslovima, ali da je sada stvarno važno da se ponaša u skladu sa normama evropske demokratije”.

Smatrate li da je politička kultura na Kosovu pod znakom pitanja i da postoji rizik od toga da će se zasnivati na razdornoj retorici umesto na pokušaju da se dostigne konsenzus?

Mislim da je važno znati kako to uraditi. Trebalo je dosta vremena da se izgradi politička kultura i mislim da stranke moraju biti odgovorne prema svojim biračima i podržavaocima. Mislim da ljudi treba da traže razne prilike kako bi politički dospeli do druge strane. Mislim da ljudi moraju da shvate da će svaki potez koji povuku imati ogroman uticaj na budućnost kosovske demokratske kulture… i mislim da postoji šansa da se to sada promeni.

Ali ipak, vi ste me pitali kako ja procenjujem stanje; mislim da je to pitanje za birače. Mislim da ljudi još ne shvataju da svojim glasovima mogu da promene stvari, ali je to suština demokratije. I dok se birači zaista ne osete osnaženima da sa svojim glasom mogu da promene stvari, Kosovo će kuburiti.K

Foto: Majlinda Hoxha.