Dok je EU čekala da se održe izbori na Kosovu i nadala se da će ovaj proces dovesti do stabilne Vlade koja bi se pozabavila pravim problemima ovog bivšeg jugoslovenskog entiteta, najnoviji pregovori političkih partija ubrzo su razbili ovakva nadanja. Politički tango koalicije PAN, na čijem je čelu PDK, i moć koju je Samoopredeljenje dobilo, možda upućuju na to da se Kosovo kreće putem krize koja bi lako mogla da evropski put ove države izbaci iz koloseka.
Balkan je, u svojoj dugotrajnoj istoriji, pokazao da nema takmaca u sposobnosti da privuče pažnju onih koji uvek destruktivno deluju, a usled napetosti na lokalu i nemogućnosti da izgradi stabilne države. Ako istorijski modeli i aktuelne tendencije idu istom stazom, Rusija bi mogla da ima koristi na Balkanu u ne tako dalekoj budućnosti.
Kapacitet za upotrebu manje količine sredstava, ali sa većim rezultatima, i da igra na strah onih koji su manje voljni da se pridruže evro-atlantskim organizacijama jesu stvari koje bi eskponencijalno mogle da rastu u predstojećem periodu. Uprkos nestabilnoj privredi i nesaglasnosti sa Zapadom, Rusija je pojačala svoje prisustvo na Balkanu, zbog čega bi mogla da bude suprotstavljena drugim velikim međunarodnim akterima. Kosovo bi teško moglo da bude mesto na kom bi uticaj Moskve narastao, ali nas istorija uči da Rusija ne napušta ispunjenje svojih ciljeva tek tako.
Makar kad je reč o bliskoj budućnosti, Rusija će pokušati da održi nestabilnost na Kosovu. Moskva stalno naglašava u poslednjih nekoliko godina da se dijalog između Prištine i Beograda odugovlači, te da je situacija na Kosovu složena, ali bi poslednji izbori mogli da podstaknu Rusiju da dodatno proceni političke procese u pogledu Kosova i da, na kraju, popravi odnose sa Kosovom.
Kako pobednička koalicija podržava bivšeg komandanta OVK, Ramuša Haradinaja, Rusija bi mogla da iskoristi šansu i da prikaže Kosovo kao pretnju po stabilnost u regionu; to bi uticalo na neke aktere u EU da smanje pritisak na Beograd u vezi sa priznanjem Kosova, zbog čega bi put pristupanja Srbije Evropskoj uniji bio lakši ili bi ovako nešto makar uticalo na proces normalizacije.
Kako će biti teže pristupiti EU, Rusija bi, u stvari, mogla da spusti loptu i pokaže Prištini dobru volju kako bi se prevazišao aktuelni zastoj u odnosima. Dobra volja Rusije verovatno ne bi prešla crvene linije svog slovenskog brata, ali bi se tako Rusiji ponudila prilika da zaigra drugačiju ulogu na mestu u kom su ljudi izuzetno antiruski raspoloženi.
Ako, na kraju, Samoopredeljenje bude dovoljno snažno da nadjača tradicionalno zapadnjački orijentisane PDK i LDK, poruku koju bi ovaj pokret poslao mogla bi da bude pogodna za otopljavanje odnosa između Prištine i Moskve. Poduhvat ostvarivanja veće nezavisnosti od međunarodnih tela i organizacija, što je nešto za šta se Samoopredeljenje zalaže, mogao bi da izazove jaz između Kosova i EU, a možda i NATO. Sve zastupljenija javna diskusija o novom crtanju granica na Balkanu mogla bi da se pokaže atraktivnijom na Kosovu, a ako EU i NATO odbace tako nešto, Rusija bi mogla da podrži upravo takve namere.
Ipak, Rusija se suočava sa sopstvenim izbornim neizvesnostima, dok se opšti izbori planiraju za proleće. Iako se mnoge nade polažu u naizgled liberalnog Alekseja Navalnog, najnoviji izveštaji pokazuju da je Komunistička partija doživela zapanjujuće promene. “Crveni” su postali privlačni mladima i mogli bi da se protive bliskom savezniku Jedinstvene Rusije Vladimira Putina onako kako se Lenjin protivio carizmu.
Pored novih komunista, koji su naučili kako bolje da prenesu svoju poruku narodnim masama, insistirajući na činjenici da je boljševička revolucija postigla uspeh protiv svemogućeg carizma, oni implicitno govore da bi sledeće godine mogle da se dese promene u političkoj sferi. Šta ovo znači za Kosovo?
Naslovna fotografija: Majlinda Hoxha / K2.0.
