U detalje | Ambijent

Bezbednost u gradu

Piše - 02.08.2017

Da li je Priština spremna za prirodnu katastrofu ili nesreću izazvanu ljudskim faktorom?

Tokom leta 2017. širom Evrope, ali i u svetu, svedočili smo mnoštvu požara sa katastrofalnim posledicama, uključujući najskorije primere iz sa periferije Splita, potom u Honolulu i Ouklandu u Sjedinjenim državama, pri tome ni ne spominjući tragediju u soliteru Grenfel u Londonu. To je fenomen koji je posvuda izazvao zabrinutost oko bezbednosti izgradnje, navodeći i nas u K2.0 da razmotrimo situaciju u Prištini kako bi videli koliko je grad pripremljen za požare i druge katastrofe.

Broj nelegalno izgrađenih objekata koji su se pojavili širom Prištine posle rata dodatno pridaje na zabrinutost oko bezbednosti. Mnogi objekti su izgrađeni bez dozvola i nisu prošli neophodne sigurnosne inspekcije i pravne postupke.

Iz Direkcije za urbanizam Opštine Priština potvrdili su za K2.0 da postoje konkretne smernice i postupci za građevinske delatnosti na Kosovu, te da planovi koji nisu u skladu s tim ne mogu dobiti odobrenje. Međutim, propisi su postali zakonska obaveza tek nakon što su kosovski zakoni o izgradnji izmenjeni 2012. godine, što je znači da su ti propisi uglavnom stariji od pet godina, te većina ljudi sa kojima je K2.0 razgovarao nije izgledalo svesno njihovog postojanja.

Astrit Nidža, šef Udruženja arhitekata Kosova, veruje da, iako su propisi za izgradnju nekada bili od neprikosnovene vrednosti u vreme Jugoslavije, danas ih se ne pridržava onoliko striktno koliko bi trebalo u arhitektonskom svetu. “Mogu vam reći da ko god je diplomirao na prištinskom univerzitetu pre 1991. godine primenjuje propise,” kaže Nidža.

Nakon 1991. godine, kada su profesori Albanci masovno otpuštani sa univerziteta zbog odbijanja da predaju u skladu sa novonametnutim srpskim nastavnim planom i programom, arhitektura je, pored većine drugih predmeta, podučavana u sistemu paralelnog obrazovanja izvan države. Nidža veruje da su upravo u to vreme građevinski postupci postali sekundarni, navodeći svoje uverenje da studenti koji su diplomirali nakon 1991. godine slabo znaju o propisima, te ih ne inkorporiraju u svoje građevinske projekte.

Neposredna blizina objekata u glavnom gradu je fenomen koji se tiče arhitekata, programera i vatrogasaca. Fotografija: Majljinda Hoxdža / K2.0.

Arben Hiseni, menadžer projekta za Labi Com, građevinsku firmu iz Prištine koja posluje oko 30 godina, insistira da njegova kompanija prati evropske propise, koji se ne razlikuju od onih u zemljama poput Nemačke i susedne Srbije. “Od početka do danas nismo radili bez dozvole”, tvrdi Hiseni, dok izražava zabrinutost zbog broja objekata koji su izgrađeni u neposrednoj blizini jedan drugom, bez dozvola.  

Poslovni konsultant kompanije Labi Com, Besim Calaku, objasnio je poslovne prednosti poštovanja smernica i propisa. “Mi pratimo propise jer mislimo da nakon 20 godina možemo imati problema sa kupcima [ukoliko to ne učinimo]”, kaže Calaku, dodajući da je poslednjih godina došlo do porasta znanja o konzumerizmu, pri čemu se od ljudi više očekuje da žele da prvo vide potencijalne domove pre nego što se u njih usele ili ih iznajme.

Međutim, pošto je Kosovo locirano u krajnje seizmički aktivnoj zoni, mnoge prištinske zgrade nisu opremljene da bi se suočile sa potencijalnim nepogodama, bilo one prirodne ili ljudske. Kada su u pitanju zgrade sa većom otpornošću od zemljotresa, Nidža ponovo upire u pravcu starijih zgrada: što starije to bolje. “Pošto sam arhitekta i prijatelji me pitaju, ‘Gde da kupim stan?’ Ja im uvek kažem, ‘u starijim delovima, starije zgrade’,” kaže on. “Kažem im da kupe šta god je izgrađeno pre rata.”

On veruje da su se kod predratnih zgrada verovatno primenjivali propisi, struktura i materijali u skladu sa standardima, kao i sa seizmičkim proračunima. Isto se ne može reći o novijim zgradama pošto je nalet nelegalnih objekata počeo nakon rata. Kosovska agencija za privatizaciju je objavila prošle godine da je identifikovala “2.500 nelegalno izgrađenih objekata na zemljištima javnih preduzeća”. Kada je aktuelni gradonačelnik Prištine, Špend Ahmeti, preuzeo funkciju 2014. godine, Opština Priština je izdala izveštaj u kojem se navodi da je u gradu bilo 46.000 nelegalnih postupaka izgradnje.

Pošto je rušenje ovako velikog broja zgrada nerealno, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja predložilo je zakon kojim bi bilo omogućeno upisivanje nezakonito izgrađenih objekata, koji je usvojen u decembru 2013. godine. Svaki kvadratni metar zgrade izgrađen bez dozvole se naplaćuje pet evra za legalizaciju, što je niže od dobijanja dozvole pre same izgradnje.

Nidža kaže da je to veliki problem i nepravda za investitore koji su hteli da legitimno započnu izgradnju. “Investitori koji žele da obave adekvatan profesionalni rad su sada stisnuti u nešto od čega se ne mogu izvući”, kaže Nidža. “Kada završe [izgradnju] bili su u dugovima [kod banaka] i platili su sve svoje dozvole, zati moraju da se takmiče sa ovim ljudima bez dozvola, bez plaćanja unapred – što ne mogu da učine.” On ukazuje na korupciju u vladi i favorizaciju koju su zvaničnici pokazali prema investitorima koje poznaju lično.

“Ako požari izbiju iza glavne ulice vatrogasna brigada neće biti u stanju da išta učini jer ne mogu doći od izvora.”

Šef udruženja arhitekata Kosova Astrit Nidža.

Požari su jedna od ključnih zabrinutosti kada je u pitanju kršenje građevinskih propisa. Planovi izgradnje u Prištini podležu saglasnosti Opštine i moraju biti u skladu sa Zakonom o zaštiti od požara iz 2011. godine. Zakon klasifikuje različite vrste objekata sa različitim planovima zaštite od požara, ali predviđa da u svim javnim prostorijama moraju postojati uslovi za “nesmetanu evakuaciju ljudi u slučaju izbijanja požara izgradnjom evakuacionog stepeništa kao i svrsishodne opreme za alarmiranje i gašenje požara.”

Još jedna ključna tačka u zakonu je da “horizontalne i vertikalne površine izlaznih puteva” moraju biti napravljene od materijala otpornih na vatru, dok se takođe navodi da su vlasnici i korisnici svih prostorija dužni da poseduju opremu za gašenje požara i da istu treba proveravati jednom godišnje. Međutim, ovi zakoni se ne poštuju uvek.

Uz broj zgrada u Prištini koje su sagrađene preblizu jedna drugoj, požari koji nisu odmah dostupni vatrogasnim službama preko glavnih ulica mogu lako završiti katastrofalno. “Ako požar izbije iza glavne ulice, oni [vatrogasci] ne mogu ništa učiniti zbog toga što ne mogu doći do mesta požara,” upozorava Nidža. “Sve zgrade su prilepljene jedna uz drugu i nema pristupnog puta iza ijedne.”

Fatmir Nreci, vatrogasac u vatrogasnoj brigadi u Prištini, potvrđuje da u gradu postoje zgrade u kojima su ulazi isuviše uski i vatrogasna vozila jedva prolaze. On takođe identifikuje dalje probleme sa gašenjem požara u zgradama. “Nema hidranta u svakoj zgradi,” kaže Nreci. “Tu su i stare zgrade koje nemaju merdevine, svaki sprat svake zgrade bi trebalo da ima merdevine za hitne slučajeve.”

Šef za prevenciju i istraživanje u Vatrogasnom odeljenju opštine Priština, Muharem Beka, takođe smatra da je neposredna blizina mnogih zgrada u glavnom gradu veliki problem.

Kriterijumi koje njegovo odeljenje postavlja za zgrade uključuje adekvatan prostor i najmanje dva pristupna puta za vatrogasna vozila, funkcionalno snabdevanje vodom, postojanje aparata za gašenje požara i creva, planove i rute evakuacije, kao i požarne izlaze. Međutim, on kaže da građevinske kompanije redovno ne poštuju sopstvene planove. “Razmak između objekata nije sproveden na osnovu standarda koji su na snazi,” otkriva Beka. “Čak i ako postoji prostora, ljudi jednostavno parkiraju svoje automobile posvuda, te je teško vatrogascima da pristupe zgradi.”

Vatrogasnog odeljenja u opštini Priština uspostavljaju nove propise o razmacima zgrada i redovnim inspekcijama Fotografija: Agan Kosumi / K2.0.

Putevi za evakuaciju su još jedan problem jer on smatra da mnoge zgrade nemaju dovoljno stepeništa ili prostora na stepeništima za evakuaciju ili prevoz povređenih. Međutim, Beka tvrdi da većina planova koja se podnese njegovom odeljenju biva odobreno, prvenstveno kroz grafičke prikaze njihovih planova, a zatim kroz fizičke preglede zasebnih komisija na gradilištima; ali naravno, ovo se odnosi za zgrade izgrađene uz dozvole.

Beka kaže da će se uspostaviti novi propisi u pogledu razmaka između zgrada i fizičkih inspekcija zgrada koje se vrše na osnovi sprat po sprat, što znači da će se inspekcija vršiti na svakom spratu nakon njegove izgradnje, umesto nakon završetka izgradnje čitave zgrade.

Međutim, dok se čini da je u proteklih nekoliko godina došlo do poboljšanja u građevinskoj bezbednosti u Prištini, objekti bez svih neophodnih sigurnosnih mera predostrožnosti – i oni koji su ranije bili nelegalni – i dalje su stoje čvrsto u srcu Prištine, a uz novouvedeni proces legalizacije verovatno neće biti uklonjene u skorije vreme. Sve ovo ostavlja iza sebe gradski pejzaž koji nema veliku verovatnoću da obezbedi sigurnost svojih građana u slučaju nepogode. K

Naslovna fotografija: Majlinda Hodža / K2.0.

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.