Kada klijent Edonjete Iberhisaj (Iberhysaj) — vlasnik arhitektonske firme u Australiji — svako veče odlazi na počinak, svoj računar ostavlja uključenim. Tako dozvoljava Edonjeti da pristupi njegovom računaru sa daljine, radeći direktno sa programima na njegovom desktop kompjuteru. Dok njen klijent čvrsto spava, Edonjeta izvršava delegirane zadatke za renderovanje 3D slika kuhinjskih planova, gde rezultate dostavlja pre nego što je doručak spreman.

Edonjeta zna vrlo malo o svom klijentu, ali je situacija u kojoj se nalazi sve češći prizor savremenog radnog mesta. Edonjeti, arhitektkinji koja je nedavno diplomirala i živi u Prištini, tehnologija je omogućila da obavlja posao za klijente koji žive miljama daleko.

“Rad onlajn je odličan način da pronađem zaposlenje, a da ne moram da se preselim u drugo područje”, kaže Edonjeta.

Kao arhitektkinja koja je nedavno diplomirala, Edonjeta Iberhisaj je prigrlila šanse koje su joj dostupne kroz rad na Internetu. Fotografija: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Pored honorarisanja, Edonjeta je uspela da dobije posao na terenu, u blizini Dečana, gde radi kao grafička dizajnerka. Mnogi drugi radno sposobni građani Kosova nisu te sreće, gde se nezaposlenost kod mladih stalno lebdi iznad 50 odsto.

Kako je poslovnih šansi malo na lokalu, sve više ljudi odlazi onlajn da bi potražili svoje radne ugovore. Arhitekte, dizajneri, programeri i prevodioci nalaze se među onima koji se otiskuju u nova tržišta.

Čak i Edonjeta razmatra da svoj posao sasvim prevede u onlajn sferu. “Razmatram potpuno prevođenje u honorarni rad, ali se čini pomalo rizičnim kada nemate stalni prihod”, kaže Edonjeta. “Teško je znati da li će se, na kraju, razraditi.”

Kao činilac proizvodnje, učenjak Dejvid Harvi (David Harvey) je jednom primetio da je rad povezan sa svojim geografskim prostorom jer “radna snaga mora svako veče da ide kući”. Kapital se relativno lako može kretati, ali se radnici nalaze na određenom fizičkom prostoru.

To je, naravno, i dalje tako, ali je povećana povezanost omogućila poslodavcima da dospeju do radnika iz daljine. Sedamdesetih godina, korporacije su doživele veliki finansijski pritisak zbog globalnih kriza, gde su potražili nove načine za smanjenje troškova. Izmeštanjem proizvodnje u države u kojima su plate manje, oni su mogli da smanje troškove na zaradu, dok je visok stepen proizvodnje održan. Tako je autsorsing (outsourcing) nastao.

Autsorsing je i dalje zajednička praksa kod biznisa, za šta je dokaz veliki broj međunarodnih kol-centara na Kosovu. Nedavno je, ipak, nova forma rada narasla i zamenila neke aspekte autsorsinga. U ekonomiji gig, kako su je ekonomisti nazvali, radnici preuzimaju individualne projekte koje klijenti reklamiraju na internet-platformama, obično bez dužih ugovora. Taj rad se obično obavlja sa daljine, preko onlajn tehnologije.

Poslodavcima se ovako omogućuje dinamično prilagođavanje poslovnim ciklusima, a da se kapital ne veže za fiksirane troškove radne snage. Za honorarce, to predstavlja priliku da pristupe tržištu rada za koje bi im inače bilo potrebno da emigriraju, dok ovako imaju i veću slobodu da odrede svoje radno vreme.

Oba ova aspekta su delovala privlačno Edonjeti kada je počela da radi onlajn početkom ove godine.

“Imala sam prijatelja koji mi je uvek savetovao da bi trebalo da radim onlajn, jer tamo ima više posla”, kaže Edonjeta. “Kada sam bila studentkinja, uvek mi je bilo draže da radim noću, pa je tako sloboda bila druga prednost.”

Nove veštine za novo doba

Na nacionalnom nivou, onlajn rad obećava i visoke nagrade. Poharano visokom nezaposlenošću i migracijama, Kosovo dugo traži rešenja koja bi omogućila građanima da pronađu posao, a da pritom ne napuste zemlju.

Zato trenutno postoji namerni nagon kod vlasti i razvojnih agencija da povećaju učešće građana Kosova na gig platformama. U svom programu Digitalna privreda Kosova (KODE), Ministarstvo za ekonomski razvoj posebno naglašava onlajn honorarni rad kao potencijalni izvor prihoda za nezaposlene i povremeno zaposlene građane.

Ovo je bilo i u fokusu pilot programa pod nazivom Žene u onlajn radu (Women in Online Work – WOW) koji su 2016. lansirali razvojna korporacija Helvetas Swiss Intercooperation i NVO MDA u okviru šireg projekta za povećanje zaposlenosti mladih. U ovom pilot projektu, oko 60 žena iz Lipljana i Đakovice bilo je pozvano na obuku u oblastima poput kodiranja i grafičkog dizajna s ciljem pronalaska posla na onlajn platformama. Projekat je imao za cilj da opremi učesnice sa neophodnim alatkama da bi se takmičile na globalnom tržištu rada.

“Saznali smo da su mnogima od ovih žena falile meke veštine i mnoge od njih nisu znale da ove platforme postoje”, kaže Lea Šlaku (Shllaku), visoka menadžerka projekta Povećanje zaposlenosti mladih (EYE) pod koji WOW potpada. “Obuka ih uči teškim veštinama, kao i kako da se same prijave na platforme i tržišta.”

Od svog začeća, projekat je ponovljen tri puta, uključujući proširenje na žene iz drugih delova zemlje.

Tim Sparkman, projektni direktor EYE-a, kaže da, iako je globalno tržište rada još u začetku, prilike za povećanje učešća u tržištu rada moraju da se iskoriste, posebno zato što su neki delovi stanovništva isključeni iz tržišta rada.

“Osamdeset odsto žena na Kosovu uopšte ne učestvuje u tržištu rada”, kaže Sparkman. “To znači da je veći deo posla neplaćeno obavljanje kućnih poslova. Njima bi rad onlajn mogao da obezbedi koristan posao sa pola radnog vremena.”

Oni sa najboljim učinkom trenutno mogu da uzimaju nagrade novonađenih prilika za zaposlenje. Ćendrim (Qendrim) Husaj, 3D dizajner koji živi u Peći, radio je kao pekar za mesečnu platu od 200 do 250 evra. Sada kaže da ovaj iznos može da zaradi za samo nekoliko dana.

“Kao honorarac, upoznao sam mnogo ljudi iz celog sveta i imam vrlo dobro iskustvo sa svima njima”, kaže Husaj. “Mislim da je gig ekonomija dobar i održiv način da ljudi dobiju posao.”

Iako rad onlajn može da obezbediti izvor kvalifikovanog rada za honorarce sa brojnim veštinama, ovi ljudi sa visokim učinkom nisu neophodno reprezentativni za radnu snagu. Ključna tačka, prema Sparkmanu, jeste da se pruže prilike za rast na savremenom tržištu rada.

“Posao se menja”, rekao je. “Moj otac je bio istog zanimanja celi svoj život, ali će ovoj generaciji biti potreban niz veština u karijerama.”

Koliko održiv?

Prema rečima svojih zagovornika, onlajn gig ekonomija smanjuje radnicima prepreke za ulazak na tržište rada. Projekti poput Žene u onlajn radu posebno ciljaju žene koje su nezaposlene ili su povremeno zaposlene; veruje se da poslodavci neće biti voljni da ponude ugovore na stalno nekome ko nema dovoljno iskustva, ali vam honorarisanje daje šansu da uđete u sistem. Ovo može da bude posebno težak korak u društvu sa rasprostranjenim nepotizmom, zbog čega je teže da se započne karijera bez pravih ugovora ili porodičnih veza.

Dok platforme za honorarni rad ističu meritokratiju kao vodeći princip, nije lako uspeti se merdevinama uspeha. Jedan razlog je taj da algoritmi ovih platformi rangiraju bolje ocenjene radnike tako što ih stavljaju na vrh liste, zbog čega ovi dobijaju veći broj poslovnih ponuda. U nekim slučajevima, posao uzimaju oni sa najboljim učinkom, a koji zatim uzimaju sebi podizvođače koji su, u stvari, drugi honorarci.

Za većinu perspektivnih radnika u digitalnoj sferi, ipak, najveća prepreka za ulazak na tržište je intenzivna konkurentnost koja se podrazumeva na globalnom tržištu rada. Samo na Kosovu, ima više radnika koji su voljni da rade nego što ima dostupnih ugovora. Na međunarodnom planu, situacija je još gora, jer se plate smanjuju zato što se radnici međusobno nadmeću kako bi osvojili projekte.

Postoji i problem sa radničkim pravima. Godine 2015, platforma za honorarni rad Fiverr objavila je kontroverznu reklamu, gde stoji sledeći tekst: “Za ručak jedeš kafu. Praviš završni pokret u završnom pokretu. Manjak sna je droga koju si izabrao. Može biti da si radni čovek.”

Poruka je bila jasna: naporan rad je ono što čini da uspete u gig ekonomiji. San i hrana — baš i ne.

Barda (Bardha) Ahmeti iz NVO Lens, koja se bavi digitalnom tehnologijom, upozorava na onlajn honorarni rad koji se smatra održivim odgovorom na dugotrajnu kosovsku krizu zaposlenosti. Fotografija. Ade Mula / K2.0.

Na međunarodnom planu, radnički sindikati i aktivisti za radnička prava godinama se bore da bi se uveli benefiti kao što su plaćeno bolovanje, bezbednost na radu i minimalna zarada, ali je rastuće onlajn tržište i dalje neuređeno u pogledu zakonskih propisa. U svetlu ovih problema, aktivisti iz civilnog društva pozivaju na oprez kada je reč o onlajn radu.

Barda Ahmeti, zamenica izvršnog direktora u Lensu, nevladine organizacije koja se bavi upotrebom tehnologije, naglašava da na onlajn rad ne treba gledati kao na održivu zamenu za tradicionalne vidove zaposlenja.

“Mnogi onlajn poslovi su privlačni mladima, jer podrazumevaju veću slobodu i mogućnost zarade, ali ne postoje socijalna zaštita ili benefiti za one koji obavljaju te poslove [u gig ekonomiji]”, rekla je.

Postoji zabrinutost da izolovani profesionalni život onlajn radnika otežava kolektivnu reakciju na loše uslove rada. Kako ne postoji zajedničko geografsko mesto na kom se radnici okupljaju, javlja se manjak prirodnih tačaka sastajanja radi organizovanja. Dosad nije zabeleženo da su oformljeni radnički sindikati za digitalne radnike.

Integracija digitalnog tržišta rada u tradicionalnu ekonomiju je trenutno ograničena, jer lebdi iznad nje. Na primer, na Kosovu se retko kada plaćaju porez za onlajn rad. Međutim, ne odlaze svi generisani prihodi u džepove radnika.

Platforme uzimaju parče kolača za usluge koje nude. Jedna od najpopularnijih platformi, Upwork, naplaćuje svaki rad koji se obavlja sa pojedinačnim klijentima prilikom obavljanja posla u visini do 500 dolara. Pored toga, naknada se smanjuje na 10 odsto, ali priroda gig ekonomije podrazumeva da su veće plate ređe, jer klijenti zadržavaju svoje pravo da promene honorarce po svom nahođenju.

Kako Upwork zarađuje novac od stalnog protoka transakcija, on je odlučan da zadrži radnike na svom veb-sajtu. Svaki honorarac koji dođe “u dodir” sa klijentom preko njihovog servisa vezan je za ovaj sajt na period od dve godine, dok je svaka radna razmena van okvira Upwork-a kažnjiva. Ako poslodavac želi direktno da radi sa radnikom — na primer, da ponudi direktno zaposlenje — postoji opcija odustajanja od platforme u zamenu za 25 odsto godišnje plate zaposlenog.

Iako naknade koje se plaćaju Upwork-u utiču na raspoloživi prihod radnika na način sličan porezima, ova sredstva ipak ne odlaze u džepove javnosti ili državnog budžeta. Ovo je jedan od razloga zbog kojih onlajn rad treba da bude formalizovan kako bi postao činilac u nacionalnim ekonomijama, kaže Barda Ahmeti.

“Ako imate 19 godina i radite onlajn, plaćanje poreza nije prva stvar o kojoj razmišljate”, kaže ona. “Ipak, naknade koje odlaze privatnim kompanijama u inostranstvu ne pomažu razvoj države.”

Nekoliko honoraraca koji su razgovarali sa K2.0 pomenuli su nepouzdani tok posla i naknade kao minus platformi za onlajn rad. Mnogo sati neplaćenog rada troši se na nalaženje novih radnih ugovora sa troškovima transakcija, kao što je vrednost vremena provedenog u potrazi za ugovorima, što, uglavnom, stavlja teret na radnička pleća.

“Stresno je kada ne znate koliko novca zarađujete”, kaže Arbenita Zabeli, arhitektkinja iz Srbice. “Takođe, [sigurnost] radnog mesta predstavlja problem, ali to zavisi od dostupnih ugovora.”

Tim Sparkman iz EYE-a je saglasan da digitalno tržište rada sadrži brojne opasnosti, da mu fale benefiti socijalne zaštite za radnike i prilike za kolektivno nadmetanje. Na kraju krajeva, pak, on smatra da onlajn rad ima više dobrih nego loših strana.

“Siromaštvo vidim kao ograničenje prilika”, rekao je. “Onlajn rad može da pruži više prilika radnicima na Kosovu.”

U kojoj meri digitalni rad može da bude alatka za zaposlenje u širem smislu ostaje da se vidi. Tehnološke inovacije u doba globalizacije jesu pogon ovog trenda, dok se zakonodavci bore da sustignu promene.

Ahmeti upozorava da bi ovo moglo da dovede do toga da mladi upadnu u zamku. “Razumem ozbiljnost visoke nezaposlenosti [kod omladine]”, rekla je. “Ali bi vlada trebalo da uloži napore u otvaranje radnih mesta za njih, a ne u promovisanje gig ekonomije.”K

Fotografije: Ade Mula (Atdhe Mulla) / K2.0.

Urednik: Džek Bučer (Jack Butcher).