Perspektive | Politika

Znaci naprezanja u odnosima između Kosova i Turske

Piše - 19.10.2016

Letnja dešavanja u Turskoj su istakla da ovaj 'poseban odnos' nije baš kao bubregu u loju.

“Svi imamo zajedničku istoriju, zajedničku kulturu, zajedničku civilizaciju. Mi smo bratski narodi u toj strukturi. Ne zaboravite da je Turska Kosovo, a Kosovo Turska.” To su bile reči turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u Prizrenu — što je grad u kom živi najveći broj Turaka na Kosovu — tokom zvanične posete Kosovu u oktobru 2013.

Odnedavno su odnosi između države Kosovo i države Turske postali prijateljski, čak i bliski. Ne samo da je Turska bila među prvim državama koje su priznale kosovsku nezavisnost 2008, već su snažne privredne, kulturne i lične veze kreirale “specijalni odnos” između dveju država. Kako se građani Kosova bore protiv izolacije zbog rasprostranjenih i strogih viznih ograničenja, Turska dozvoljava građanima Kosova da posete Tursku bez viza još od 2009.

Procenjuje se da ima više od 18.000 Turaka koji su građani Kosova. “Ono što naše odnose čini posebnim jeste povezanost naših naroda — to je ono što nas čini bliskima”, izjavila je za K2.0 turska ambasadorka na Kosovu, Kivilim Kilidž. “Imamo mnogo građana Kosova koji žive u Turskoj, pa ima i mnogo mešanih brakova, ne samo u Turskoj, već i na Kosovu.”

Međutim, uprkos istorijskoj bliskosti, razvoj situacije ovog leta u Turskoj je otkrio složeniji odnos između Kosova i njegovog suseda iz jugoistočne Evrope.

Nepoželjni uticaj

Uprkos istorijski bliskim odnosima, interna dešavanja ovog leta u Turskoj su otkrila složenost odnosa između Kosova i njegovog saveznika iz jugoistočne Evrope. Pokušaj prevrata u Turskoj na veče 15. jula doveo je do uvođenja vanrednog stanja u zemlji i promenljivih odnosa u inostranstvu.

Znaci naprezanja su se neočekivano manifestovali nakon reakcija jednog kosovskog novinara na neuspeli pokušaj prevrata. Satirični komentar kosovskog novinara Berata Bužalje na njegovoj fejsbuk-stranici koji poziva sve građane Kosova koji su na odmorima u Turskoj “da se udruže” sa pučistima protiv predsednika Erdogana naišao je na zahteve turske ambasadorke da kosovske vlasti odmah reaguju. Državni tužilac Aljeksander Ljumezi je ubrzo odbacio ovakve opaske, izjavivši da to nije smatrao pitanjem kojim treba da se bavi tužilaštvo.

Istorijat

Incident ovoga leta sa kosovskim novinarom nije prvi put da je Turska pokušala da utiče na medijske prakse druge zemlje. Mesecima pre nego što se pokušaj prevrata dogodio, turski zvaničnici su pozvali Nemačku da preduzme mere protiv nemačkog satiričara Jana Bohmermana koji se u jednoj pesmi izrugivao predsedniku Erdoganu.

Nemačka kancelarka Angela Merkel je dozvolila da se ovaj slučaj procesuira, pa je jedan nemački sud u Hamburgu presudio da ovaj satiričar ne sme da ponavlja određene delove ove satirične pesme. Početkom ovoga meseca, nemački sud je presudio da “nikakve kriminalne radnje nisu mogle da se dokažu”, pa je time slučaj zatvoren.

Međutim, opaske Kilidžove nisu dobro prošle u Prištini, izazivajući vatreni odgovor mnogih aktera iz civilnog društva koji su osudili njenu reakciju nazivajući je pokroviteljskom. Nekoliko dana kasnije, kosovski ministar spoljnih poslova, Enver Hodžaj, odbacio je izjavu Kilidžove kao “neprihvatljivi” zahtev, ali je dodao da se nada da će ovaj “nesporazum” biti prevaziđen.

Ipak, Kilidžova je i dalje isključiva u tome da je ovaj novinar imao loše namere objavljujući takav komentar, bez obzira na to da li je komentar bio nameren da bude satiričan ili ne. “Ja sam ambasadorka Turske i taj prevrat se desio u Turskoj, gde je u jednoj noći bilo 240 mučenika — više od 2.000 povređenih, dakle, to nije šala”, rekla je ona. “To je ozbiljna stvar i to nije nešto s čim se valja šaliti.”

Enver Robeli, dobro poznati kolumnista kosovskog dnevnog lista Koha ditore i redovni dopisnik međunarodnih medija, izjavio je za K2.0 da je turska ambasadorka pogrešno proračunala kakav će odgovor dobiti na svoju opasku. “Možda na osnovu reakcija javnog mnjenja, turska ambasadorka je razumela da građani Kosova poštuju Tursku, ali da oni nisu spremni da rizikuju slobodu štampe zarad poroka turske diplomatije”, rekao je on.

Robeli smatra da pristup Kilidževe predstavlja nešto što je izvan okvira jednog ambasadora. “Skandalozni zahtev ambasadorke objašnjava kako Turska svoj politički i ekonomski položaj na Kosovu smatra moćnim, pa tako ne okleva da se čak ‘pozabavi’ medijima”, rekao je on.

Otomansko pitanje

Turski ekonomski interesi na Kosovu su zaista značajni. Prema podacima Ministarstva spoljnih poslova Turske, tokom 2015, Turska je izvezla preko 240 miliona dolara u dobrima na Kosovo, dok je izvoz Kosova u Tursku vredan samo 8 miliona dolara.

Kada je reč o stranim ulagačima na Kosovu, Turska je treća, odmah iza Nemačke i UK, pa su tako turske kompanije dobijale tendere za niz velikih infrastrukturnih projekata na Kosovu u proteklih nekoliko godina.

Izgradnja auto-puta koji povezuje Kosovo sa Albanijom, a za koji se smatra da je koštao više od 800 miliona evra, završena je od strane turske kompanije Enka u konzorcijumu sa američkom kompanijom Behtel. Drugi auto-put, koji će povezati Kosovo i Makedoniju, treba da izgradi konzorcijum Behtel-Enka po ceni od 600 miliona evra. Turska kompanija Limak-Džalik je dobila tender za privatizaciju kompanije za distribuciju električne energije i snabdevanje istom (KEDS), dok Limak, u konzorcijumu sa Aerodromom Lion iz Francuske, ima ugovor za upravljanje Međunarodnim aerodromom u Prištini za period od 20 godina.

“Ponosni smo na našu istoriju, na naše pretke i ponosni smo na Otomansko carstvo.”

Ambasadorka Kivilim Kilidž

Iako je visok nivo turskih ulaganja dobrodošao u nekim krugovima, što je i prirodno, drugi smatraju to oblikom takozvanog neoosmanizma — što je termin koji turska ambasadorka na Kosovu smatra “neozbiljnim”.

Prošlost Kosova u Otomanskom carstvu je pitanje po kom se Priština i Ankara spore već neko vreme. Prema rečima Envera Hodžaja, za vreme jedne posete Turskoj u svojstvu kosovskog ministra prosvete, njegov kolega ga je zamolio da se predstavljanje Turaka iz tog perioda kao “svirepih osvajača” u udžbenicima promeni. “Na prvom zvaničnom sastanku koji sam imao 2008. u Turskoj, pitanje promene udžbenika iz istorije i sadržaja koji upućuju na otomansku prošlost Kosova i Albanije… su pominjana”, rekao je on za BIRN 2010. godine.

Pored toga što piše da su Turci toga vremena bili “okupatori”, školska deca na Kosovu uče da je u vreme Otomanskog carstva hiljade rodoljuba i albanskih učitelja bilo deportovano ili zatvoreno zbog distribuiranja knjiga i novina koje podržavaju albansku nezavisnost.

Kritičari predsednika Erdogana ga optužuju da ima tendenciju vraćanja ere Otomanskog carstva, sada u svojstvu Republike Turske, uključujući prisilno kreiranje novog imidža Otomanskog carstva na Kosovu tako što od kosovskih vlasti traže da izbegavaju “neprikladne” termine, kao što je to “okupatori”.

U kolumni za list Koha ditore, u avgustu, Robeli je rekao: “Turci su ponosni na svoju istoriju i to je njihovo pravo koje treba poštovati, ali bi političari u Ankari trebalo da budu svesni toga da se ogromna većina Albanaca na Balkanu ne ponosi turskom istorijom koja pljuje na albansku istoriju i zanemaruje je”.

Turkish Ambassador Kivilim Kilic believes that references to neo-Ottomanist approach to foreign policy are "not serious." Photo: Fikret Ahmeti / K2.0.

Turska ambasadorka Kivilim Kividž smatra da priče o neoosmanskom pristupu u spoljnoj politici ‘nisu ozbiljne’. Fotografija: Fikret Ahmeti / K2.0.

Ambasadorka Kilidž smatra da takve kritike nisu na mestu i da bi Turska trebalo da nastavi sa revizijom udžbenika kako bi prikazala dobronamerniju sliku o Otomanskom carstvu. “Mi smo predstavnici i osmanske i turske kulture zajedno”, rekla je ona. “Ponosni smo na našu istoriju, ponosni smo na naše pretke i na naše Otomansko carstvo.”

Prema rečima Kilidževe, prepravljanje udžbenika nije pokušaj promene istorije, već sađenje semena mira za nove generacije, što bi trebalo uraditi upotrebom što je moguće “pametnijih” reči. “Saradnja teče poprilično dobro”, rekla je ona. “Udžbenici se u obema zemljama revidiraju i to ide u dobrom pravcu.”

Nemilosrdno kažnjavanje podržavalaca Gulena

Oblast u kojoj je Kilidž zahtevnija jesu zahtevi Ankare da se zatvori više od 2.000 škola Gulena koje postoje širom sveta. Škole — uključujući šačicu osnovnih škola na Kosovu — pripadaju mreži obrazovnih i medijskih ustanova u vlasništvu imućnog islamskog propovednika Fetulaha Gulena, čiji je pokret od 2011. označen u Turskoj kao Gulenistička teroristička organizacija (FETO).

Erdogan je ranije vršio pritisak na gulenističke škole u regionu koje je hteo da zatvori, a posebno tokom prošlogodišnje državne posete Albaniji. Međutim, kako Erdogan optužuje Gulena da stoji iza pokušaja puča, postoji obnovljen fokus po ovom pitanju u prethodnih nekoliko meseci. Nikola Poposki iz Makedonije je u avgustu rekao da njegova država podržava izabranu vladu u Ankari, te je sugerisao da je voljan da ispuni Gulenove zahteve. “Mi ćemo sarađivati sa vladom u Ankari kako bismo im pomogli da postignu svoje ciljeve, naravno, u skladu sa našim zakonima”, odgovorio je on, kada je upitan da li će vlada zatvoriti škole i organizacije u Makedoniji koje su povezane sa Gulenom.

Kosovo, što je bilo i neizbežno, nije isključeno iz pokušaja Ankare da suzbije guleniste. U septembru mesecu, turski ministar spoljnih poslova, Mevlut Čavušoglu, izokola je rekao da je vršio pritisak na Vladu Kosova da zatvori gulenističke škole u zemlji: “Pričali smo o pokušaju terorističkog prevrata, FETO i našoj snažnoj saradnji”, tvitovao je on nakon sastanka sa svojim kosovskim kolegom, Enverom Hodžajem.

Kilidž je odbila da govori o detaljima zahteva da se zatvore kosovske osnovne škole ili o tome da li je pritisak vršen na kosovske vlasti, ali je priznala da je to pitanje o kom se razgovara. “Ovo je proces i ova diskusija će se nastaviti kako bi se pronašlo rešenje”, rekla je ona.

Promenljiva geopolitika

Dok se vršenje uticaja na druge države da zatvore svoje gulenističke škole oslanja na bilateralne odnose Turske, nakon pokušaja prevrata, Erdogan nije gubio vreme, pa je kod kuće progonio pojedince i organizacije koje smatra neprijateljima.

Uprkos stalnim molbama EU i SAD da se održe demokratski principi i da se ostvari sloboda govora i izražavanja, Erdoganova vlada je preduzela kampanju odmazde protiv svojih protivnika. Desetine medija je “očišćeno”, jer su brojne televizijske i radijske stanice, novine i izdavačke kuće — za koje se smatralo da su povezane sa Gulenom — bile zatvorene. Novinari su, takođe, hapšeni uprkos onome što je Hjuman rajts voč opisao kao “nedostatak bilo kakvih dokaza o njihovoj ulozi ili učešću u nasilnom pokušaju da se svrgne vlada”.

“Turska koja ima bliske odnose sa Rusijom i zategnute odnose sa Zapadom ne bi bila dobar partner Kosovu.”

Enver Robelli

Kako je put Kosova uveliko usmeren ka evropskim integracijama, njegovi budući odnosi sa Turskom bi mogli da zavise od geopolitičkog razvoja situacije i smera kojim se Ankara sada kreće. Upozorenja da bi Turska mogla da svoje tromesečno vanredno stanje produži za godinu dana i Erdoganove sugestije da razmatra ponovno uvođenje smrtne kazne izazvali su alarmantne reakcije na Zapadu, pa je EU upozorila da bi ovo drugo okončalo san Turske o evropskim integracijama. Turski predsednik je pogoršao delikatne odnose sa Zapadom, sugerišući da je Zapad podržao zaverenike ovog leta.

Erdoganove radnje kod kuće, zajedno sa njegovom prvom državnom posetom posle pokušaja prevrata, a koja je bila poseta Moskvi, tumačene su u određenim krugovima kao odustajanje od puta evropskih integracija na kom se Turska sa Kosovom nalazila duže od jedne decenije, Kilidž ipak snažno stoji iza toga da je “budućnost Kosova i Turske u Evropskoj uniji”. Turska ima “multidimenzionalne odnose” sa drugim zemljama, objasnila je ona, uključujući Tursku, sa kojima ima dugoročno uspostavljeni odnos.

Robeli, pak, upozorava da, ako Turska odluči da osnaži svoje veze sa Rusijom i napusti Zapad, Kosovo mora da se jasno postavi po pitanju svoje spoljne politike. “Turska koja ima blizak odnos sa Rusijom i zategnute odnose sa Zapadom ne bi bila dobar partner Kosovu, jer država Kosovo jeste vitalno zavisna od Zapada”, kaže Robeli.

Uprkos tome što se čini da je odnos Kosova sa Turskom džombastiji nego što je to bio pre leta, Kilidž insistira na tome da su budući bilateralni odnos pozitivni. “Ima mnogo oblasti u kojima treba da proširimo i intenziviramo saradnju, ali smo vrlo srećni sa odnosom koji imamo na svakom polju”, izjavila je ona, naglašavajući da je Turska i dalje odan podržavalac ove republike i članstva Kosova u regionalnim i međunarodnim organizacijama. “Nastavićemo [da podržavamo Kosovo] i na to smo ponosni. Ponosni smo jer na ovaj odnos oduvek gledamo kao na bratstvo.”

K2.0 je kontaktiralo sa Ministarstvom spoljnih poslova Kosova kako bi i oni rekli koji su im stavovi, ali ovo ministarstvo nije odgovorilo na višestruke zahteve za intervju. K

KOMENTARI

0
KOMENTARIŠI

KOMENTARIŠI

NAGORE

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.

THANKS FOR SUBSCRIBING

THANKS FOR YOUR COMMENT

AFTER A QUICK CHECK IT WILL BE PUBLISHED HERE. PLEASE BE PATIENT.