“Ne mogu se okrenuti i pogledati ovaj deo znajući da je moj sin umro ovde”, kaže Fidan Haziri. “Idem na drugu stranu puta i nikada nisam prešao ulicu od kada se to dogodilo.”

Sa bolom vidljivim na licu, dok su mu se oči punile suzama gledao je ka mestu na kome je njegov dvanaestogodišnji sin nedavno ubijen. Dana 29. juna, automobil je projurio kroz bankine van seoske škole u Košaru, Uroševsc, usmrtivši mladog Endrita.

Šest nedelja od tragične nesreće porodica Haziri se i dalje užasava zbog uznemirujuće scene i olupine ne više od 100 metara od njihove porodične kuće. “Opština mora reagovati”, kaže Haziri. “Moraju preduzeti mere i ne ostavljati porodicu sa otvorenim ranama.”

Tek treba popraviti bankine koje se nalaze van škole, gde je Endrit Haziri poginuo u saobraćajnoj nesreći, i rok do kada će to biti urađeno i dalje nije utvrđen. Fotografija: Atde Mula / K2.0.

Istovremeno dok pokušavaju da se pomire sa tragičnim gubitkom, Haziri i njegova porodica su zabrinuti zbog nedostatak mera vlasti da poprave mesto nesreće zbog čega su ugrožena druga decu koja svakodnevno treba da hodaju istim trotoarom. “To se dogodilo mom sinu ali, inšala (daj Bože), da se ne desi opet nekom pošto je opasnost još prisutnija sada”, kaže Haziri.

Mesto na kome je Endrit ubijen se već pokazalo kobnim u prošlosti. Samo nekoliko metara od mesta gde je dečak udaren stoji spomenik trojici nemačkih vojnika koji su poginuli u automobilskoj nesreći neposredno posle rata, a seljani tvrde da su se i druge opasne nesreće dogodile na ovoj opasnoj krivini.

Iako su podnesene žalbe da se opština Uroševac uplete u postupak, put Uroševac-Štimlje je regionalna ruta i njegovo održavanje je zapravo odgovornost Ministarstva za infrastrukturu.

Burim Krasnići, vršilac dužnosti šefa Odseka za koordinaciju Savetom bezbednosti drumskog saobraćaja u okviru Ministarstva za infrastrukturu, kaže da oseća zabrinutost porodice Haziri, ali ukazuje na poteškoće u održavanju hiljada puteva širom Kosova, naglašavajući da treba postupati u skladu sa postupcima. “Razumem zabrinutost roditelja i potrebu da mesto popravi da ne bismo doživeli taj trenutak ponovo, ali verujem da će vrlo brzo biti popravljeno”, kaže on.

Međutim, Krasnići insistira da čak i kada se mesto popravi, rizik će ostati prisutan jer je deo šireg pitanja u vezi sa sigurnošću kosovskih puteva na kojima je prošle godine u saobraćajnim nesrećama ubijeno 110 ljudi.

“Bez obzira na to kakvu metalnu barijeru ugradite, ako neko vozi 100 na sat ponovo će udariti decu,” kaže. “Metalne barijere su više tu da bi odvojile decu ili pešake od automobila, a ne kao neka velika bezbednosna barijera, jer metalna barijera neće lako zaustaviti automobil ako vozač ide 100 km/č.”

Prema statističkim podacima koje je obezbedilo K2.0 iz Ministarstva za infrastrukturu, Endrit je jedan od 11 dece starosne dobi do 12 godina koja su ubijena na kosovskim putevima u prvih šest meseci 2017. godine; ovo sačinjava skoro 200-postotni porast u prvoj polovini 2016. godine, kada je poginulo četvoro dece.

Održavanje regionalnih puteva je nadležnost Ministarstva za infrastrukturu, pri čemu službenici ukazuju na opasnu vožnju i loše policijsko prisustvo kao razloge za skorašnji porast smrtnih slučajeva. Fotografija: Atde Mula / K2.0.

Ovog leta su ostali medijski izveštaju o saobraćajnim nesrećama izazvali stanje šoka u društvu sa 17 smrtnih slučajeva samo u julu na državnim putevima. Hešteg #NdaljaGazin (#zaustavitebrzuvožnju) je korišten naširoko na društvenim medijima kao deo internet kampanje građana za podsticanje bezbednije vožnje.

Čini se da je deo ovog problema gužći letnji saobraćaj sa mnogo više automobila na putevima, jer ljudi iz dijaspore u naletima dolaze na Kosovo na odmor, dodajući na već postojeći problem.

Pet pripadnika dijaspore ubijeno je u saobraćajnim incidentima u poslednjih nekoliko dana u julu. Među njima je bilo četvoro ljudi iz istog vozila u šokantnom incidentu 28. jula, kada je automobil koji je išao brzo izašao sa glavnog kružnog u Prištini koji povezuje glavni grad sa mnogim drugim gradovima, zaletevši se u metalne barijere i udarivši u zemlju ispod. Ranije ove nedelje (u ponedeljak, 7. avgusta), automobil sa švajcarskim tablicama je usmtrio dvoje pešaka tinejdžera u Đakovici.

Rešavanje pitanja bezbednosti na putu

Kao odgovor na veliki broj nesreća, kosovska policija je 1. avgusta uspostavila specijalnu radnu jedinicu za koju kaže da će redovno patrolirati širom Kosova.

Burim Krasnići iz Ministarstva za infrastrukturu smatra da policija mora strožije sprovoditi zakona što može pomoći u smanjenju broja nesreća. “Tendencija da budemo ljubazni prema našoj dijaspori je stvorila situacije u kojima policija nije dovoljno stroga”, kaže on.

Prema izveštaju policije koji je dobilo K2.0, ove godine su zapravo izdala više novčanih kazni vozačima, iako izgleda da to nije uticalo na broj nesreća sa smrtnim ishodom. Više od 183.000 stanovnika Kosova kažnjeno je u 2017. godini u poređenju sa više od 161.000 u 2016. godini, dok je na putevima Kosova u prvih šest meseci prošle godine ubijeno 59 ljudi, a taj broj se povećao na 70 u istom periodu ove godine.

Bajram Krasnići, službenik za odnose sa javnošću kosovske policije, kaže da postoji puno razloga zbog kojih dolazi do nesreća, ali da je glavni faktor ljudski. “U principu, da su ovi putevi bili višeg standarda, moguće je da bismo imali manje nesreća”, kaže on. “Međutim, ljudski faktor je ključan i ne možemo kriviti Vladu ili opštine rekavši da ne postoje dobri putevi. Svi smo mi krivi zbog ovih nesreća.”

Jedno od problema koji je identifikovao Krasnići jeste vožnja u pijanom stanju, široko rasprostranjena pojava na Kosovu koja je povezana sa brojnim smrtnim nesrećama.

Smanjenje broja ljudi koji voze pod dejstvom alkohola predstavlja jedan od ciljeva Strategije za bezbednost u drumskom saobraćaju i akcionog plana Ministarstva za infrastrukturu za period od 2016-2020. godine.

Portparol policije kaže da konzumiranje alkohola često dovodi do brze vožnje, što dovodi do povećanja broja saobraćajnih nesreća i insistira na tome da pokušavaju da zaustave ovaj fenomen. “Policija želi da identifikuje mesta na kojima se održavaju žurke i venčanja”, kaže on.

Burim Krasnići iz Ministarstva smatra da kada policija identifikuje ljude koji voze pijani, moraju preduzeti strožije mere kako bi ih u budućnosti sprečili da to čine. “Ako policija patrolira tokom noći, siguran sam da je tada preko 70 posto vozača pod uticajem alkohola”, kaže. “Policija bi trebalo da traži od vozača da smesta druga osoba pokupi i odveze auto, ili da lično prevezu auto vučnim kamionom i tako izdaju visoku kaznu – garantujem da [vozač] sledeći put neće voziti pod uticajem alkohola.”

Vožnja pod uticajem alkohola je povezana sa četiri skorašnjih incidenata na glavnom kružnom toku u Prištini, iako policija ističe da je obdukcija još u toku i da ne treba zaključiti unapred.

Četvero pripadnika kosovske dijaspore je ubijeno u julu nakon što je njihovo vozilo projurilo kroz metalne barijere i preko ivice izdignutog kružnog toka. Fotografija: Atde Mula / K2.0.

Pozivajući se na ovaj konkretan incident, Krasnići iz ministarstva smatra da su pitanja koja se postavljaju o putnoj infrastrukturi pogrešna. “Betonske barijere nisu opcija”, kaže apelujući na poboljšanje mera bezbednosti na kružnom toku. “Rešenje je poštovanje ograničenja brzine i saobraćajnih znakova.”

Zvaničnik Ministarstva naglašava da se u velikoj meri troši puno novca na održavanje puteva na Kosovu, uz dodatne troškove nastale time što građani često uklanjaju znakove. Budžet Ministarstva za infrastrukturu za 2017. godinu iznosio je 305 miliona iz ukupnog budžeta države od skoro 2 milijarde evra.

“Ne verujem da na Kosovu postoji put u lošem stanju ili da fali saobraćajnih znakova”, ocenjuje on. “Ukoliko uzmemo u obzir da su u svakom mestu gde smo imali smrtne slučajeve postojali saobraćajni znakovi.”

Zvaničnik ministarstva Burim Krasnići kaže da nije problem u znakovima na putevima, kao što je onaj u blizini lokacije nesreće u Košaru, već što ih vozači ignorišu. Fotografija: Atde Mula / K2.0.

On ističe da jedan od glavnih izazova u pogledu suzbijanja velikog broja smrtnih slučajeva na putu nedostatak efikasne saradnje između institucija, i insistira da institucije moraju raditi bliže u cilju efikasnijeg rešavanja problema. “Saradnja sa policijom je relativna, ali ona nije na zadovoljavajućem nivou i kažem to sa punim autoritetom”, tvrdi Burim Krasnići. “Imamo određene redovne izvještaje, ali nemamo detalje o… nesrećama, a naročito su nam potrebni [brojniji] detalji o nesrećama sa smrtnim ishodom.”

Vršilac dužnosti takođe ukazuje na preventivne mere koje Ministarstvo pokušava da uvede kako bi sprečilo saobraćajne nezgode, uključujući obezbeđivanje većeg integriteta nad postupkom izdavanja vozačkih dozvola. Ovaj proces je doveden u pitanje uz tvrdnje da su službenici podmićuju u svrhu pomaganja aplikantima sa njihovim testovima teorije, koje moraju položiti pre nego što prođu na praktični deo testa.

“Imamo kontrolu nad kamerama [u centrima za testiranje] kako bi se vozačke dozvole izdavale  na osnovu zasluga”, kaže on. “Verujem da će i ove godine početi elektronsko testiranje putem računara tako da imamo nultu toleranciju za svaku zloupotrebu postupka.”

Na duže staze kosovske institucije mogu pojedinačno gurati politiku koja će umanjiti veliki broj ljudi koji umiru u saobraćaju. Ali sa problemom koji ima mnogo aspekata, širok pristup ovom svih nadležnih institucija će biti potreban kako bi se počelo sa spašavanjem života na putevima. U međuvremenu, dok se ne pronađe koordinisani pristup, porodice poput Hazirijevih će nastaviti da pate zbog tragičnih gubitaka svojih najdražih. K

Naslovna fotografija: Atdhe Mulla / K2.0.