Parlamentarna skupština Saveta Evrope je 2011. usvojila izveštaj Dika Martija (Dick Marty), koji navodi da su pojedini kosovski lideri počinili zločine za vreme i posle rata na Kosovu. Na osnovu tog izveštaja, Kosovo je 2015. osnovalo Specijalizovana veća ili Specijalni sud, koji trenutno ispituje prve optužnice. Ovo je pojednostavljena verzija istorije Specijalnog suda.

Imajući u vidu da ovi navodi potiču iz “zakonodavstva” Saveta Evrope, zar ne bi bilo prirodno da optuženi — i svi građani Kosova — dobiju pristup sudskom organu Saveta Evrope, Sudu u Strazburu? Čak i da ostavimo po strani poreklo optužbi, zar ne bi i građani Kosova, kao i ostalih 800 miliona stanovnika ovoga kontinenta, trebalo da budu zaštićeni pod okriljem najsofisticiranijih sudova u istoriji čovečanstva?

S tačke gledišta građana Kosova, odgovor na ova pitanja svakako je potvrdan. Razlozi zbog kojih je zahtev za “specijalnim” nadzorom Specijalnog suda potpuno legitiman povezani su sa onim što Sud u Strazburu predstavlja, kao i sa kratkoročnim i dugoročnim efektima njegovog nadzora nad kosovskim sudovima.

Značaj Suda u Strazburu

U blizini zgrade Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, gde je izveštaj Dika Martija usvojen, nalazi se Palata ljudskih prava koja služi kao Evropski sud za ljudska prava (u narodu poznat kao strazburški sud ili ESLJP). Četrdeset sedam sudija ovoga suda su neki od najistaknutijih advokata u matičnim zemljama. Nakon što ih biraju u državi iz koje dolaze, proverava ih i Parlamentarna skupština Saveta Evrope.

U proteklih 70 godina, Sud u Strazburu je razmatrao i donosio presude o najvažnijim problemima evropskoga kontinenta u sferi ljudskih prava i sloboda. Grčka hunta šezdesetih godina prošlog veka, pokušaj državnog udara u Turskoj 2016, međudržavni sukobi, kao onaj između Azerbejdžana i Jermenije ili oni između Gruzije i Rusije, Irske i Ujedinjenoga Kraljevstva, Ukrajine i Rusije, Kipra i Turske, ili osuđivanje pojedinaca za ratne zločine, među kojima su Nikola Jorgić ili Maktouf i Damjanović — samo su neki od primera koji dokazuju da Sud u Strazburu ima veliko iskustvo kada je u pitanju rad na rešavanju ratnih zločina.

Širok spektar znanja i pravne tradicije, koje sudije iz raznih zemalja donose u strazburški sud, u kombinaciji sa iskustvom proisteklim iz rada na raznovrsnim slučajevima kojima se sud bavio, učinili su da se presude iz Strazbura smatraju najbolje napisanim tekstovima savremene pravne nauke u oblasti ljudskih prava i sloboda. Presude ovoga suda proučavaju se na univerzitetima širom sveta, redovno ih citiraju domaći sudovi i služe kao izvor nadahnuća za pisanje brojnih stručnih knjiga i publikacija.

Iako postoji prostor da se ESLJP kritikuje i unapredi, neupitni su kvalitet i sveobuhvatnost znanja iz oblasti prava, koji služe kao sirov materijal za sprovođenje pravde u ovoj instituciji. 

Neposredni efekat

Sve dok Sud u Strazburu nema nadležnost nad Kosovom, pa tako ni nad Specijalizovanim većima, “naše” haške sudije bi trebalo da su “zabrinute” samo za to da će jedni druge morati da nadziru. Prema tome, pre nego što preduzmu bilo kakve radnje, prvostepene sudije će se zapitati da li će njihove kolege iz apelacije da podrže ili obore njihove odluke. Oni zaduženi za žalbeni postupak vodiće računa o mišljenju sudija u panelu Vrhovnog suda, i tako sve do panela Ustavnog suda.

Sve ove sudije, bez obzira na panel u koji su imenovane, učestvuju u radu jednog te istog suda, komuniciraju jedni s drugima pod istim krovom i biraju se i plaćaju iz istih izvora. Nijedna od ovih činjenica ne implicira automatski da one nisu nezavisne ili da ne mogu jedni druge efikasno da nadziru. Međutim, sui generis ovog kosovskog suda zaista bi trebalo da se stavi pod strazburšku lupu.

Hajde da zamislimo na trenutak da je Kosovo ušlo u Savet Evrope na svoj 14. rođendan, 17. februara 2022. Na taj datum, nadležnost Suda u Strazburu širi se na sve odluke kosovskih sudova, uključujući presude Specijalizovanih veća u Hagu.

Osamnaestog februara 2022, dan nakon kosovskog pristupanja Savetu Evrope, lako je zamisliti promenu atmosfere u Specijalnom sudu. Sve sudije, svi tužioci, pravni pomoćnici i ostali službenici ovoga suda, pre zakazivanja saslušanja, donošenja odluke, odbacivanja žalbe ili prihvatanja tužiočevog zahteva, moraće sebi da postave sledeće pitanje: Hoće li moja odluka proći kontrolu uglednih sudija strazburškog suda?

Dakle, puko postojanje ove “zabrinutosti”, a da građani Kosova pritom ne podnose žalbe strazburškom sudu, povećaće marljivost i kvalitet pravde koju deli Specijalni sud u Hagu.

Srednjoročni i dugoročni efekti

Glavna posledica kosovskog članstva u Savetu Evrope biće oličena u mogućnosti da oni koji su nezadovoljni konačnom odlukom Specijalizovanih veća mogu da ulože žalbu kod Suda u Strazburu.

Svi bi imali koristi od takve mogućnosti. Raznovrsna mišljenja o presudama Specijalizovanih veća (ako ih bude) dobila bi dodatni legitimitet ukoliko ih strazburški sud potvrdi. S druge strane, ako Sud u Strazburu ustanovi kršenje Evropske konvencije o ljudskim pravima u odnosu na osuđujuće presude, prihvaćene dokaze, stavljanje lisica ili nepravedni pritvor, onda bi oštećena strana imala priliku da traži obeštećenje.

Niko od onih koji veruju u svoju verziju činjenica i tumačenje dokaza ne bi trebalo da se boje ovakve mogućnosti.

Strašna je nepravda kada Savet Evrope, s jedne strane, u parlamentarnoj skupštini “optužuje” građane Kosova za kršenje osnovnih ljudskih pravila, a s druge ih strane lišava prava da se obrate sudskom organu koji je sam Savet Evrope ustanovio radi zaštite fundamentalnih ljudskih prava.

Nepravda postaje još nepodnošljivija kada imamo u vidu da optuženi za ratne zločine pred domaćim sudovima, u Bosni i Hercegovini i Srbiji, uživaju sva prava i mogu da se obrate Evropskom sudu za ljudska prava. Neki od njih, nakon što su osuđeni u svojim matičnim zemljama, uživali su svoje pravo i pobedili u sporu kod ESLJP-a (pogledati presudu u slučaju Maktouf i Damjanović protiv Bosne i Hercegovine).

Uprkos činjenici da Kosovo nije član Saveta Evrope, neki tvrde da su se kosovske vlasti obavezale da će sprovoditi Konvenciju. Problem kod ovog argumenta jeste taj da su sve države-članice Saveta Evrope obavezne da sprovode Konvenciju u svojim unutrašnjim procedurama; međutim, strazburški sud stalno nalazi da je Konvencija predmet ozbiljnoga kršenja.

Kada govorimo o gorenavedenom slučaju, tribunal za ratne zločine u Bosni i Hercegovini obavezao se da će spovoditi Konvenciju, ali je, uprkos tome, razmatranje u Strazburu pokazalo da je Konvencija bila prekršena. U tom slučaju, Velika komora ESLJP-a, sastavljena od 17 sudija, jednoglasno je ustanovila da je prekršen član 7 Konvencije. Neizbežni zaključak je da države mogu same sebi da sude samo u određenoj meri, ali da ništa ne može da zameni strogu kontrolu strazburškog suda.

Osim toga, u slučaju da Kosovo postane član Saveta Evrope, svi goreopisani efekti bili bi primenjivi i na građane, poslovni sektor i druge kosovske organizacije i firme; oni bi konačno mogli da se obrate Sudu u Strazburu radi obeštećenja za kršenje prava na imovinu, fer suđenje, nediskriminaciju, slobodu izražavanja i tako dalje.

Preka potreba za članstvom

Kosovu bi članstvo u Savetu Evrope trebalo da bude visoko na listi prioriteta. Ovu žurbu diktira privremena nadležnost (ratione temporis) strazburškog suda.

Prema opštim principima međunarodnog prava, sporazumi nemaju retroaktivni efekat (pogledati slučaj Šilih provi Slovenije). To znači da Konvencija ne mora da bude obavezujuća za ugovornu stranu u pogledu radnje ili činjenice koja se desila pre datuma stupanja na snagu Konvencije povezane sa tom ugovornom stranom, niti za situaciju koja je prestala da postoji pre datuma stupanja na snagu. Doktrina kontinuiranoga kršenja prava važan je izuzetak kod privremene nadležnosti, ali nije relevantna za ovaj rad, jer se kazna za krivično delo smatra trenutnim, a ne kontinuiranim događajem.

Prema tome, ukoliko se Kosovo učlani 17. februara 2022, kao što smo gore to zamislili, to znači da, što se tiče Suda u Strazburu, svaka konačna presuda pre 17. februara 2022. stoji van okvira privremene nadležnosti (pogledati slučaj Blečić protiv Hrvatske). Hipotetički gledano, ukoliko Specijalizovana veća u prvom stepenu donesu osuđujuću presudu, koja je potvrđena u žalbenom postupku pre 17. februara 2022, osuđena osoba ne može da se žali Strazburu, čak i da se postupak u trećem i četvrtom stepenu Specijanog suda još vodi.

To nas navodi na zaključak da bi Kosovo trebalo što pre da postane član, da bi prostor van nadležnosti Strazbura bio što manji i kraći.

Od proglašenja nezavisnosti, javnosti je na svake tri-četiri godine saopštavano da se Kosovo priprema za članstvo u Savetu Evrope, ali ništa konkretno od tih planova nije obelodanjeno. U najmanju ruku, nisu uloženi značajni napori za ostvarenje ovog vitalnog cilja.

Da bi pristupilo Savetu Evrope, prema njegovom statutu, Kosovu su potrebna minimum 32 glasa od ukupno 47 članica Komiteta ministara. Kosovo trenutno ima priznanje 34 od 47 država-članica Saveta Evrope. Dakle, ako Kosovo ozbiljno shvati ovaj projekat i veruje u njega, nikakve nepremostive prepreke ne bi trebalo da proces učlanjenja dovedu u pitanje.

To ne znači da je članstvo puka matematička računica i da je u pitanju jednostavna procedura. Nijedno međunarodno postignuće Kosova nije dostignuto na taj način. Protivnici kosovske države snažno će se usprotiviti njegovom članstvu, dok treće strane, koje su ravnodušne po ovom pitanju, uključujući sam Savet Evrope, možda neće hteti da stvore metež u postojećem statusu kvo. Prema tome, Kosovo je ono koje treba sa velikom revnošću da se bavi ovim pitanjem. Jer, ako bi čekalo da protivnici popuste ili da se ravnodušni aktiviraju, to je isto što i gubljenje vremena.

Belorusija i Kosovo su jedine zemlje na evropskom kontinentu koje nisu članice Saveta Evrope. Prva pomenuta zemlja, uprkos nedavnim dešavanjima, i dalje se vodi kao diktatorska država koja ne teži članstvu u Savetu Evrope; s druge strane, druga spomenuta zemlja je mlada država čija se demokratija razvija i koja ima nameru da postane 48. članica ove organizacije. Kontekst koji je nastao nakon operacionalizacije rada Specijalnog suda predstavlja dodatni razlog da Kosovo konačno prestane da bude stidljivo i da odlučno zahteva da mu se dodeli mesto u jednoj od najvažnijih organizacija staroga kontinenta.

Naslovnica: Arita (Arrita) Katona / K2.0.