Ljubitelji i ljubiteljke kafića na Kosovu znaju da postoji tradicija pušenja cigareta uz šoljicu kafe. Međutim, početkom 2024. godine većina kafića u Prištini prestala je da dozvoljava pušenje u zatvorenom prostoru. Vlada je započela godinu pokušavajući da sprovede zakone o duvanu te je poslala inspektore/ke da izvrše kontrolu po mnogim prištinskim kafićima.

Samo u januaru 2024. godine sanitarni inspektori su izrekli 520 kazni zbog nepoštovanja Zakona o kontroli duvana. Možemo očekivati i nove kampanje protiv pušenja. Sprovođenje toga nije zanemarivo. Ali, da li će to biti dovoljno da se prevaziđu faktori zbog kojih se zakoni o duvanu kroz istoriju nisu sprovodili?

Konzumacija duvana je hitan zdravstveni problem na Kosovu. Prema podacima Carine Kosova, Kosovari godišnje potroše preko tri hiljade tona duvana, u vrednosti od preko 300 miliona evra. Istraživanje Demokratije plus iz 2019. godine pokazalo je visoku stopu pušenja na Kosovu: 36,4 posto odraslih koristi duvan. Od toga, muškaraca je 48,9 posto, a žena 23,8 posto. Skoro 70 posto pušača na Kosovu puši preko 20 cigareta dnevno. Uticaj ove velike potrošnje duvana na javno zdravlje tera institucije da preduzmu mere da je ograniče. Međutim, zakoni o duvanu nailaze na prepreke u implementaciji. 

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO), duvan je odgovoran za više od 8 miliona smrti godišnje širom sveta, 20 različitih podtipova raka i mnoga druga oslabljujuća zdravstvena stanja. Upotreba i proizvodnja duvana takođe ima negativan uticaj na okoliš. Industrija troši ogromne resurse i emituje 80 miliona tona CO2 godišnje, što je ekvivalent dodavanju 17 miliona automobila na benzin na puteve zemaljske kugle, a pet posto globalnog krčenja šuma rezultat je seče drveća kako bi se napravio prostor za biljke duvana. Svake godine oko 4,5 biliona opušaka zagađuje planetu.

Kosovski Zakon o kontroli duvana reguliše različite aspekte kontrole duvana kroz niz strogih mera. Zakon je dva puta menjan, jednom 2022. i još jednom 2023. godine. Pušenje je sada zabranjeno u gotovo svim zatvorenim javnim i radnim mestima. Štaviše, zakon strogo zabranjuje sve oblike reklamiranja, promocije i sponzorstva duvana, uključujući bilo kakvu finansijsku podršku vladi od strane duvanske industrije. Takođe nalaže istaknuta tekstualna upozorenja koja pokrivaju značajan deo ambalaže duvana, ograničava prodaju duvanskih proizvoda na određenim lokacijama i nameće starosnu granicu od 18 godina za prodaju duvana.

Evidentan je nedostatak implementacije zakonodavstva na Kosovu. Novi zakoni nastali nakon rata 1999. sledili su premisu usklađivanja sa evropskim zakonodavstvom. U tom kontekstu, neki zakoni su doneti sa interesom da samo udovolje međunarodnim smernicama kao sredstvu za postizanje potrebnog nivoa demokratizacije. Dakle, proces usvajanja zakona je zadovoljavajuć, ali implementacija nije vidljiva.

Početkom 2024. godine bio je očigledniji pokušaj vlade da provede zakon o duvanu. Ovo nije prvi pokušaj da se zakon u potpunosti implementira, ali je postojao i nastaviće da postoji otpor tome. Imajući to u vidu, trebali bismo kritički sebi postaviti neka pitanja. Zašto neki zakoni na Kosovu ostaju na papiru i nikada se ne sprovedu? Odnosno, da budemo precizniji, zašto se zakoni protiv pušenja, uprkos naporima da se sprovedu, i dalje bore da zažive na Kosovu? Koja je uloga korporativnih interesnih grupa u ovoj jednačini?

Pravo i interesne grupe

Na zakonodavne, administrativne i sudske procedure donošenja zakona utiču različiti faktori kao što su javno mnjenje, masovni mediji, šok događaji i interesne grupe. Interesne grupe mogu uticati na sprovođenje zakona i politika na način koji odgovara njihovim interesima, ali ne mora nužno biti usklađen sa interesima šireg društva. U tom kontekstu, masovni mediji mogu igrati ključnu ulogu u oblikovanju javnog mnjenja i postavljanju pitanja za šire društvo. Interesne grupe to obično prepoznaju i često koriste medijske strategije kako bi pridobile podršku za svoja zastupanja ili izvršile pritisak na kreatore politika. Nadalje, čak i masovni mediji mogu kanalisati interese koji nisu u skladu s javnim mnjenjem tako što postanu deo takvih strategija.

Interesne grupe mogu oblikovati zakonodavne agende i prioritete na način da one rezultiraju donošenjem simboličnih ili zanemarenih zakona koji ispunjavaju sve pravne kriterijume, ali koji nemaju smislenu primenu. Takvo zakonodavstvo je simbol širih izazova u implementaciji zakona, koji su često vođeni vanjskim interesima, kao što su uticajne grupe ili sopstvene motivacije zakonodavaca.

Jedan primer je međunarodna duvanska industrija, koja je dugo koristila sofisticirane taktike lobiranja kako bi uticala na zakone i propise o kontroli duvana. Na primer, u Gruziji, Poslovno udruženje Gruzije se, uz podršku lokalnog ogranka Philip Morris International-a, zalagalo za niže poreze i legalizaciju IQOS grejanih duvanskih proizvoda. Slično je i u Keniji British American Tobacco navodno uverio vladu da ukine zabranu nikotinskih vrećica, dozvoljavajući British American Tobacco-u da ponovo uvede svoj proizvod.

Duvanska industrija čak tvrdi da veći porezi na duvan podstiču krijumčarenje. U Kolumbiji, Philip Morris International je sarađivao sa Nacionalnom federacijom odeljenja u borbi protiv povećanja poreza u Kongresu, dok je finansijski podržavao napore protiv krijumčarenja.

Slično, Japan Tobacco International (JTI), vlasnik brendova Camel i Winston, ističe svoje napore u borbi protiv krijumčarenja duvana i neguje društveno odgovoran imidž fokusirajući se na negativan uticaj krijumčarenja duvana na zajednice. Pitanje je da li su rukovodioci kompanija na sličan način zabrinuti zbog negativnog uticaja koje pušenje duvana ima na zajednice.

Neki mogu tvrditi da se kompanije u svim industrijama bave takvim ponašanjem, dajući prednost profitu nad društvenom dobrobiti i tražeći povezanost s pozitivnim uzrocima. Ovo može biti tačno, ali ne bi trebalo da dozvoli duvanskim kompanijama besplatnu propusnicu. Oni, na kraju krajeva, proizvode i plasiraju na tržište ono što je SZO navela da je “jedini legalni potrošački proizvod koji ubija do polovine svojih korisnika kada se koristi tačno onako kako je to odredio proizvođač”. Kako je zaključio Danski institut za ljudska prava, “nema sumnje da je proizvodnja i marketing duvana nepomirljiva s ljudskim pravom na zdravlje”.

Aktuelno pitanje: Regulativa Republike Kosovo o duvanu

Kosovo je usvojilo Zakon o kontroli duvana u skladu sa standardima SZO. Međutim, studija objavljena početkom 2024. od strane Kosovskog centra za zastupanje i razvoj (KADC) otkrila je da, iako je usvojeno zakonodavstvo o kontroli duvana, kontinuirani napori duvanske industrije da oslabi sprovođenje zakona predstavljaju značajan izazov za javno zdravlje.

Uprkos koracima koji su napravljeni ka implementaciji politike kontrole duvana, podmukle taktike industrije nastavljaju da potkopavaju napredak. Prema studiji KADC-a, duvanska industrija lobira u vladinim institucijama, manipuliše poreskom politikom i opstruiše propise. Koristeći ekonomske zakone i komore, kompanije vrše neprikladan uticaj, sa ciljem da produže stopu pušenja i sačuvaju profit.

Jedan primer onoga što su duvanske kompanije spremne učiniti da zadrže svoj profit je slučaj Philip Morris protiv Urugvaja. U 2013. godini, Philip Morris je osporio urugvajsko zakonodavstvo protiv pušenja putem međunarodnog arbitražnog suda, navodeći da su mere javnog zdravlja u zemlji, kao što su grafička upozorenja na ambalaži i reklamna ograničenja, obezvredile njene robne marke i ulaganja u cigarete.

Philip Morris je imao za cilj da zaštiti svoj profit od regulatornih mera osmišljenih da smanje stopu pušenja i poboljšaju javno zdravlje. Donošenje takvog slučaja moglo bi ugroziti i druge zemlje koje razmatraju slično zakonodavstvo. Međutim, tribunal je presudio u korist Urugvaja i naložio Philip Morrisu da plati 7 miliona dolara za sudske troškove.

Poslednjih godina, duvanska industrija se proširila na zemlje sa niskim i srednjim dohotkom (LMICs), pojačavajući globalne nejednakosti. Stope pušenja u LMIC-ima rastu, posebno među adolescentima, delom zbog iskorištavanja slabe regulative i marketinga koji je posebno usmeren na žene. Ovo bi mogao biti slučaj i na Kosovu, s obzirom da industrija ne štedi napore da zaštiti svoje interese, odlažući administrativna uputstva i suprotstavljajući se ključnim odredbama Zakona o kontroli duvana.

Studija KADC-a je takođe detaljno opisala potencijalnu upotrebu medija od strane duvanske industrije, kao što je primer nagrade “Vangjush Gambeta” koju svake godine dodeljuje Unija albanskih novinara (UGSH). Nagradu, koja je inaugurisana 2009. godine, sponzoriše JTI, pokazujući kako takve kompanije mogu da neguju pozitivan imidž u javnosti i ojačaju svoju reputaciju uticajem na novinare i suprotstavljanjem negativnim percepcijama industrije.

Nekoliko drugih nalaza zabeleženo je u studiji KADC-a. Duvanske kompanije lobiraju protiv strogih zakona protiv pušenja kako bi zaštitile profit, dok se barovi i restorani opiru zabrani kako bi zadržale potrošače, a pojedinci koji su zavisni od pušenja pružaju otpor sprovođenju, koje smatraju pretnjom njihovoj navici.

U našem društvu, sprovođenje zakona o pušenju ima značajnu težinu, nadilazeći puko poštovanje zakona. Moramo uzeti u obzir teret koji se stavlja na javne zdravstvene organizacije koje imaju zadatak da umanje broj slučajeva obolelih od upotrebe duvana. Uz nedostatak sprovođenja, ove institucije se bore sa ogromnim opterećenjem zdravstvenih sistema.

Osim toga, mladi ljudi nisu imuni na posledice ove situacije. Nedavno istraživanje je otkrilo da prodavci i prodavačice lako mogu da prodaju cigarete deci u Prištini. Bez uspostavljenih neophodnih mehanizama za sprovođenje, institucije se suočavaju sa teškom borbom u isticanju važnosti kontrole duvana među stanovništvom.

U suštini, zanemarivanje zakona o pušenju prožima se izvan pravnih sfera, ono prodire u sam temelj naših društvenih normi i institucija. Sprovođenje ovog zakona nije samo pitanje zakonitosti, već i vitalna komponenta u očuvanju dobrobiti našeg društva u celini.

Štaviše, sprovođenje zakona o pušenju je stav protiv multinacionalnih korporacija koje daju prednost profitu u odnosu na javno zdravlje i brigu o životnoj sredini. Vlade koje se suprotstavljaju ovim pokušajima rigoroznom primenom propisa o pušenju pokazuju predanost očuvanju javnog zdravlja i održivosti životne sredine.

Nedavne inicijative za snažnije sprovođenje zakona o duvanu u odnosu na prethodne godine nude tračak nade, međutim kakav će uticaj imati ubuduće zavisi od toga da li će se ti napori nastaviti. Civilno društvo, vladine institucije i međunarodne organizacije moraju sarađivati na rešavanju ovih izazova i osigurati efikasnu implementaciju politika kontrole duvana. Primena zakona o pušenju na Kosovu nije samo pravna obaveza, već i fundamentalna potreba kako bi se zaštitilo javno zdravlje i očuvalo društveno blagostanje u zemlji.

Naslovna slika: Atdhe Mulla / K2.0.